петак, 06. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Има ли политичких и финансијских злоупотреба у НВО сектору
Хроника

Политика: Има ли политичких и финансијских злоупотреба у НВО сектору

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 10. јул 2011.

Ако нисте НВО блиска некој политичкој странци, на републичком или локалном нивоу све и да имате најбољи пројекат он ће заувек остати само мртво слово на папиру, кажу у једном делу цивилног сектора. Они који се популарно декларишу као „Друга Србија”, пак, тврде да су сви равноправни те да је важно само имати добар пројекат и да су овакве прозивке само у служби дисциплиновања невладиних организација.

Наравно, нико није спреман да под именом и презименом упре прстом у колегу из цивилног сектора као у некога ко је добио паре за свој пројекат јер је близак власти или некој политичкој партији. Ако немате чврст доказ да је то што неко неуобичајено често побеђује на конкурсима, које расписује нека локална самоуправа, резултат његове везе са странком, како каже један од активиста НВО, боље је ћутати.

Директор Центра за практичну политику и активиста за људска права Драган Поповић који је ауторским текстом покренуо причу о прећуткиваним проблемима и трвењима унутар цивилног сектора каже да је главни проблем што још нико није спреман да јавно проговори о спрегама политике и НВО већ се тајно, у кулоарима подмећу те приче и квалификације.

„Ако неко ради за државу то треба и да се каже, јер је опасно да се представљате као део цивилног сектора, а да радите у корист владе или неке политичке странке. Друга ствар је кад се јавно ради у партнерству са неком институцијом, то раде сви и то је основна улога НВО како би друштво било боље, а државне институције јаче. Многе НВО раде едукацију судија, па и политичких странака и то је легитимно”, објашњава Поповић за „Политику”.

Програмски директор Цесида Ђорђе Вуковић, пак, каже да ће свако ко има добар пројекат добити паре. Према његовим речима они који су дигли галаму углавном су они који нису добили паре за неке пројекте.

„Могуће је да постоји веза политике и НВО, али то је озбиљна оптужба која моментално шаље у затвор и човека у странци и онога из НВО и онога ко је контролисао доделу средстава. Нисам чуо да је то масовна појава”, каже Вуковић.

Ако постоји негде либерално тржиште, како истиче, постоји у цивилном сектору. „Наравно, свугде имате неких повлашћених који имају већи утицај, али то се не дешава у 99 одсто случајева. Тога нема ни више ни мање него у другим областима”, категоричан је Вуковић.

Иако не негира да постоје утицаји неких НВО на донаторе, Саша Гајин, који је на челу Коалиције против дискриминације, истиче да нема говора о монополима као што неки тврде.

„Постоји разлика између оних организација које поштују принцип залагања за поштовање људских права и демократије и који покушавају да власт учине одговорном или да инсистирају на одговорности власти за поштовање и заштиту људских права. На другој страни су они који се некада декларативно, али ни то увек, залажу за поштовање људских права и демократије, али не инсистирају на одговорности власти”, објашњава Гајин.

Наши саговорници се слажу да су финансијске малверзације када су у питању средства која дају страни донатори, због ригорозне контроле практично искључена. Али и да је другачија ситуација када су у питању средства која се добијају из буџета Србије.

НВО је на удару двоструке контроле, каже Поповић. С једне стране их контролише држава као и сва предузећа, они подносе финансијске извештаје и редовно их инспекције контролишу. На другој страни је донаторска контрола и што је НВО већа то је и контрола већа. Кад се почну добијати озбиљна средства од ЕУ сви они, каже Поповић, траже и независну ревизију, по правилу из иностранства.

Према Вуковићевим речима сви донатори имају неку политику и може да се деси да су неке НВО у првом плану. То се по правилу, како каже, дешава јер донатори имају добра искуства са њима.

„Имате и донаторе који траже пројекте под шифрама и не знају кога оцењују. Неки, пак, инсистирају да поједине организације са којима они имају добра искуства наставе да раде то што раде, што је такође легитимно. Они имају интерна правила по којима деле новац. Ако једном погрешите или преварите донатора не можете рачунати више на средства”, објашњава Вуковић и додаје да је највећи проблем то што нема јасних критеријума за поделу новца цивилном сектору из домаћих извора.

Ј. Церовина

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер