Политика: Има ли користи од европске чекаонице

Да ли је дуго чекање на чланство у Европској унији лоше за Србију или може имати и неке користи? Једни мисле да то што је дуго у европској чекаоници Београду даје могућност да извлачи и друге „карте”, а други да ипак нема праве замене за ЕУ.

Свестан опасности по евроинтеграцију западног Балкана, Дејан Јовић, професор међународних односа на Универзитету у Загребу и некадашњи политички саветник бившег хрватског председника Иве Јосиповића, недавно је упозорио да је у интересу ЕУ да укључи нове чланице овог региона што пре може јер, уколико ЕУ у догледно време не понуди чланство земљама западног Балкана, утицај регионалних сила Русије и Турске биће, упозорио је, све већи, иако оне земљама региона вероватно не би понудиле више од ЕУ.

Јовић сматра да је дуг боравак у чекаоници непродуктиван за Балкан. „Дуг боравак у чекаоници ЕУ је непродуктиван јер не чини земљу кандидата много бољом, већ ризикује њено окретање другим алтернативама. У растућем мултиполаризму на европским интерним и екстерним периферијама, то би био погрешан смер кретања”, поручио је у ауторском тексту за портал „Јуропијен вестерн Балканс” и указао да се, после избијања украјинске кризе, ЕУ суочава с политичким надметањем за утицај на истоку и југоистоку Европе.

Слична је, почетком јула, била и порука Томаша Шемоњака, потпредседника Владе Пољске, који се заложио да се ЕУ више отвори према Србији, зато што ће се у региону одигравати важно геополитичко супарништво с Русијом.

Сложивши се с тим да ће, уколико ЕУ не понуди могућност проширења, утицај Русије и Турске свакако јачати, Игор Новаковић из Исак фонда ипак наглашава да те земље „свакако немају моћ да понуде некакву алтернативу ономе што пружа ЕУ, а то је могућност трансформације земље”.

Примарни циљ Турске, како каже, јесте да оствари што већи утицај на муслиманску популацију на Балкану и тиме на најлакши начин пројектује своју моћ у овом региону. С друге стране, Русија је геополитички „екстремно удаљена од Србије”, а с проширењем НАТО-а и ЕУ на Румунију и Бугарску геополитички простор је затворен, па Русија „нема никакву могућност да суштински пројектује своју моћ, сем да подржава елементе који се противе даљим евроатлантским и европским интеграцијама”.

Међутим, Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, мисли да је, из угла Србије, добро да има понуде с разних страна. „Србија треба да буде смирена, да не показује претерани ентузијазам за било какве интеграције. ЕУ нека нас увери да је то добро. Ми смо показали велику спремност за евроинтеграције и више пута смо наишли на затворена врата”, истиче Анђелковић, који сматра да Србија не треба да одбаци европски курс, али да не треба ни да жури, већ да види шта њој ЕУ заиста нуди и да упоредо гледа како може и са свим другим геополитичким меридијанима да сарађује.

Анђелковић, такође, мисли да је јасно да ће друге силе бити моћније. Али није ту само Русија и Турска, већ и Кина, чија ће улога у великој мери ојачати, поготову у оном делу Европе који није унутар ЕУ.

„Из угла ЕУ као да се довољно не увиђа да је она све мање атрактивна и све мање значајна у некој геополитичкој трци. Балкан је потребнији ЕУ него што је она потребна Србији, па и Републици Српској. Они то понекад занемарују. Ако не пожуре с неким атрактивним понудама, а то нису понуде пуког чланства, већ фондовима и подршком, питање је да ли ће Србија за две-три године бити заинтересована за евроинтеграције, јер се свет драстично мења”, оцењује Анђелковић и додаје да је јасно и да ће Америка и ЕУ имати мању моћ за двадесет година него што је имају данас.

Геополитичка тема на нашем простору постаје све актуелнија. Жан Данијел Рух, амбасадор Швајцарске у Београду, рекао је, у интервјуу за „Блиц”, да Србију нико не би смео да тера да бира између Истока и Запада. „Не бисте смели да будете натерани да бирате већ да будете независни да доносите самостално одлуке какве вам одговарају. То је наш рецепт”, изјавио је Рух.

Економиста Бошко Мијатовић, који је својевремено за наш лист говорио о потреби стратешког размишљања о алтернативи приступања ЕУ и, између осталог, унутар плана Бе наводио швајцарски приступ, модел разгранате сарадње кроз билатералне уговоре Србије и ЕУ из разних области, сматра да нас ЕУ неће примити ни за 10–15 година и да је питање да ли ће се то икада догодити, а да прича о нашем уласку у ЕУ више служи овдашњим политичарима да добијају политичке поене.

„Стално се говори о неком напретку ка ЕУ, а тог напретка ка ЕУ уопште нема – ни преговори око поглавља нису почели, а тек кад они почну, има то да се развлачи. Стога, треба се европеизовати, али држати и отворене очи, сарађивати са сваким у националном интересу. Не треба журити у ЕУ зато што они и немају намеру да нас приме, већ треба водити независну спољну политику, негде између великих сила. Неко је говорио – ’између четири стуба спољне политике’. Наша влада се, међутим, окренула само ка ’два стуба’, а занемарује још два, односно сети их се само кад затребају (као што је то било у случају британске резолуције о Сребреници)”, каже Мијатовић, додајући да не види да многим земљама овог света нешто фали што нису чланице ЕУ и што никада и неће бити у њеном чланству.

Биљана Чпајак

(Политика)