Политика: Хрватска продала имовину коју потражују предузећа из Србије

Србија и Хрватска су на путу закључења споразума о спровођењу анекса Г уговора о сукцесији, каже Гашо Кнежевић, представник наше земље у Комисији за сукцесију имовине бивше Југославије. Он очекује да ће састанак земаља наследница СФРЈ, посвећен подели заједничке имовине, бити заказан за септембар или октобар у Сарајеву, када би требало да се откочи деоба некадашњих друштвених предузећа и приватне својине.

– Овај сусрет смо одлагали због избора, односно формирања нове владе. Надам се да ћемо убрзо постићи договор са Хрватском око решавања имовине српских предузећа која у тој земљи поседују углавном одмаралишта и пословни простор – каже Кнежевић.

Одмаралишта на хрватском приморју имају ФАД – Горњи Милановац, ПИК „Бечеј”, „Пионир” – Суботица, „Први мај” – Пирот, „Кекец” – Суботица, „Сартид-Југометал”, „Железнице Србије”, крагујевачка „Застава” „Клуз”, Беобанка, која је у стечају…

Према неким проценама око 400 наших предузећа потражује имовину у Хрватској, али се не могу похвалити да им је нешто враћено. Доста имовине српских предузећа у тој земљи је продато.

Крагујевачка „Застава” на пример успела је да намири имовину у Словенији и Македонији, али не и у Хрватској. На Брачу потражује одмаралиште као и сервисно-продајне салоне у још неколико градова. Зоран Михаиловић, председник синдиката овог предузећа, каже да око те имовине, воде и судске спорове, али се поводом тог питања ништа не решава.

– Чекамо деобни биланс. Наше одмаралиште тренутно користи полиција Хрватске. Ако и када буде враћена имовина отићи ће на намиривање дугова поверилаца „Заставе аутомобила”. У Словенији и Македонији смо успели кроз компензацију да повратимо имовину . Од продаје добијених непокретности  купили смо машине за склапање пунта – каже Михаиловић.

Дејан Јововић, саветник у Бироу за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије, наглашава да је вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа али и локалних самоуправа у Хрватској у тренутку распада СФРЈ износила 1,8 милијарди евра. Док хрватска потраживања код нас достижу око 800 милиона евра, напомиње наш саговорник и наглашава да су наведени подаци преузети од Републичке дирекције за имовину.

Гашо Кнежевић каже да су ове процене старе и да су тренутна потраживања много мања, јер се „са већином те имовине у међувремену нешто десило”. Он очекује да ће српска предузећа углавном бити новчано обештећена.

Проблем са враћањем српске имовине у Хрватској Јововић објашњава тиме што је ова земља, пре ступања на снагу Споразума о сукцесији, Уредбом о национализацији српске имовине, пренела власништво на државу Хрватску 1991. године. Под утицајем међународне заједнице, уредба је повучена, али је већим делом та имовину већ била продата.

Анексом Г, који се односи на друштвена предузећа и приватну имовину, све државе су замрзле имовинско стање са 31. децембром 1990. године. Намера је била да се са тим датумом имовина заштити и врати власницима у посед, а ако је то немогуће да се исплати новчана накнада по тржишној вредности.

Када је реч о имовини хрватских предузећа, као и предузећа других земаља насталих распадом СФРЈ, у Србији је то питање уређено Уредбом о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на територији бивших република.

– Овом уредбом је дефинисана могућност споразумног решавања питања имовине између субјеката из бивших република СФРЈ и лица организованих у Србији која послују са наведеном имовином утврђивањем учешћа у капиталу. Средином јуна 2008. године Влада Србије донела је уредбу којом се омогућава продаја имовине хрватских, словеначких и БиХ компанија које су раније пословале у Србији. Ова уредба, као и расписане аукције за продају фирми бивших република СФРЈ је била привремено обустављена, па је у новембру 2008. године донета нова уредба. Новом уредбом предвиђено је да у року од три месеца друштвено предузеће у Србији, чије је седиште било у бившим републикама СФРЈ, споразумно уреди правне односе са оснивачем из тих република. После овог рока, уколико се не постигне споразум, надлежни орган Србије ће спровести поступак приватизације – објашњава Јововић и додаје да је важење те уредбе неколико пута продужавано.

Докле се са тим стигло и како изгледа коначни списак фирми нисмо сазнали у Министарству економије, коме се подносе захтеви, због годишњих одмора оних који су за ова питања задужени.

Јововић наводи да према последњим подацима Владе Србије почетком ове године – у Србији има око 150 спорних компанија  са мешовитим суоснивачким капиталом.  

– Само је за две компаније из Словеније, до сада, решен проблем разграничавања власништва, а стигло је око десет предлога за решавање сувласништва из Хрватске и Словеније – каже Јововић.

Маријана Авакумовић

(Политика)