Politika: Grčka nudi novi set reformi

Atina – Iako ima grešaka, neslaganja u redovima vodeće Sirize, razlike u stavovima ministara, iako se dosta toga što je naciji obećano menja pod pritiskom realnih okolnosti, činjenica je da kabinet premijera Aleksisa Ciprasa radi danonoćno, da se u rekordnom roku pripremaju zakoni, u hodu menja struktura državne administracije, posebno poreski sistem, koji nikada dosad nije bilo regulisan.

Povremeni haos samo potvrđuje činjenicu da levičarska partija Siriza nije bila potpuno spremna da preuzme vlast i da je još manje očekivala da će je, kada preuzme državnu blagajnu, dočekati račun od 21 milijardi evra duga koje mora da isplati do kraja juna, a – nema od čega.

„Premijer Cipras će morati da kaže grčkom narodu da su neka njegova predizborna obećanja neodrživa, naročito kada je reč o ukidanju oštrih mera štednje”, izjavio je pomalo zlurado predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker španskom „Paisu”. Junker podseća Ciprasa da „izbori ne menjaju sporazume sa EU”, ali ne isključuje da bi Brisel mogao da bude fleksibilniji.

Očigledno, ovo je samo još jedna oštra razmena stavova između grčkih i evropskih lidera. Nemački ministar finansija ponovo upozorava Atinu da „ako želi da dobije kredit, prvo mora da dokaže da je ispunila uslove”. „A koliko će to dugo trajati, zavisi samo od Grčke”, kaže Šojble i podvlači da „ministar Varufakis ne može da menja uslove sporazuma sa Evrogrupom”.

Sve ovo odvija se samo nekoliko dana pred novi sastanak Evrogrupe, na kome Grčka želi da pokuša da pre roka dođe do kredita od 7,2 milijarde evra kako bi hitno isplatila dug od 1,5 milijardi prema MMF-u i druga potraživanja koja će prispeti do kraja meseca. Posle nagoveštaja ovakve mogućnosti od strane predsednika Evrogrupe Dejselbluma, Grčka je pripremila spisak od šest reformi koje bi trebalo da ubede Evrogrupu da je vlada u Atini ozbiljno shvatila sporazum sa evropskim partnerima, da sprovodi obećane reforme i da možda može da računa na momentalnu gotovinu iz kreditne rate čije je oslobađanje inače bilo predviđeno tek posle aprila i pod određenim uslovima.

Ministar finansija Janis Varufakis na svom spisku, koji treba da bude ključ za pregovaranje i da eventualno odobrovolji Evrogrupu, ima tzv. humanitarne reforme, koje bi olakšale životne uslove najsiromašnijim Grcima i koje, što je najvažnije za evropske partnere, ne bi dodatno opteretile budžet jer su sredstva obezbeđena uz pomoć evropskih fondova pomoći. Na spisku su i mere sfere administrativnih reformi, kao i detaljno regulisanje dugovanja pravnih i fizičkih lica prema državi. Najvažniji segment je nova poreska politika, kojom su do detalja predviđene mere za naplatu poreza i ograničene mogućnosti izbegavanja plaćanja, i vrlo važne reforme za borbu protiv korupcije, uvođenje specijalnog tela auditorske kontrole koje će pod budnim okom držati apsolutno sve podatke o finansijskom stanju i transakcijama građana i pravnih lica.

Glavni argument ministra Varufakisa za pregovaranje sa Evrogrupom biće upravo činjenica da su svi zakonski projekti spremni, da ih parlament usvaja bez odlaganja, što je, po mišljenju Atine, dokaz da su ozbiljno shvaćene sve obaveze i sporazum sa zemljama evrozone o produžavanju finansijske pomoći Grčkoj.

Međutim, bez kredita koji bi bio isplaćen ranije, Atina ne može sama da se izbori sa bremenom dugova. Kako bi se isplatile obaveze prema MMF-u koje dospevaju već u petak, vlada je dala nalog da se iskoriste sve rezerve koje postoje u penzionim, zdravstvenim i fondovima poljoprivrednika, kao i u državnim agencijama i drugim strukturama.