Политика: Границе Србије одредио Устав

Питање односа са Приштином треба да разрешавамо у складу са европским моделом преговарања у 21. веку и да у том сплету околности пронађемо решење најповољније за нас

Устав Републике Србије постоји и Србија ће, у складу са својим Уставом одговорити и на сва питања из Упитника Европске комисије. Па, и у вези са Косовом, које је, по Уставу, саставни део Србије”. То је речено за „Политику”, из кабинета Божидара Ђелића, потпредседника владе, задуженог за европске интеграције, поводом спекулација да би Србија у Упитнику требало да се изјасни о граници са Косовом. Данијел Сервер из америчког Института за мир оценио је пре два дана да нема даљег напретка Србије ка ЕУ све док она не реши проблем својих граница, односно не почне разговоре са Приштином.

Милан Пајевић, саветник у ИСАК фонду, сматра да Европска комисија можда и може да буде задовољна одговором који ће Србија навести у Упитнику ЕК, јер је она извршни орган и бави се стандардима, односно правним наслеђем ЕУ. „Међутим, када ствар дође на политички терен, онда је логично очекивати да ће неке земље чланице поставити то питање територије, нарочито оне које су признале независно Косово”, указује он.

Пајевић наглашава да је питање односа са Приштином „пре свега наше питање” и да је повезано са европским аспирацијама Србије. „Мимо тога шта каже Америка и мимо тога шта каже ЕУ, јасно је да са садашњим статусом тог питања ми, не да не можемо да уђемо у ЕУ, већ ни да функционишемо као држава у региону”, уверен је он. „Ако заиста желимо у ЕУ, онда треба да то питање разрешавамо на начин који је усклађен са моделом европских начина преговарања у 21. веку. Значи, потпуно другачије од онога што се дешавало до сада. И у том сплету околности, ми морамо да пронађемо решење које је најповољније за нас”, каже Пајевић.

Предраг Симић са Факултета политичких наука наглашава да је Данијел Сервер један од најстаријих косовских лобиста у САД и да „његове ставове треба посматрати ипак у оквиру проалбанског става у америчкој администрацији”. Можда би, каже, било интересантно упоредити његове ставове са ставовима изнетим у последњем броју часописа „Форин аферс”, у којем је објављен чланак о Косову. У том чланку се износе одређене критичке опаске у погледу америчке политике и директно се заступа идеја о подели Косова, и то по моделу споразума Ватикана и италијанске државе, тако да Србији буду препуштене три општине на северу Косова и надлежност над светим местима, односно црквама.

Оно што је кључно питање, према мишљењу Симића, јесте да ли је ситуација у Београду и Приштини уопште таква да је компромис могућ. „Можда би требало да Албанцима у Приштини препустимо да одговарају на то питање, а да се ми запитамо о чему ћемо бити спремни да разговарамо онда када се будемо нашли очи у очи са представницима косовских Албанаца”, наводи он и подсећа на ситуацију у октобру 2007. године, која је такође била нефер и када Србија није имала своју концепцију.

И Пајевић сматра да Србија не треба да губи време, него да треба да се већ сада припрема за период који ће доћи после мишљења Међународног суда правде, које се очекује на јесен. „Чак и да нећемо да уђемо у ЕУ, не видим зашто бисмо као грађани једне земље живели у једној шизофреној ситуацији, да ми сами не знамо где нам је територија и да оно што нам се каже да је територија не можемо да посетимо без неке стране дозволе”, додаје он.

Симић, међутим, примећује да ће се већ у Сарајеву, на министарској конференцији, 2. јуна, по „гимних систему”, без ознака држава и функција, за истим столом наћи и српски министар иностраних послова и косовски министар спољних послова, „што је, можда, у овом тренутку, и највећи корак који се може учинити, пре него што буде објављено мишљење Међународног суда правде”.

(Политика)