Politika: Dinar sve jači, a inflacija sve veća

Srpska ekonomija, čini se, ima nesreću da u vrlo kratkim razmacima reprizira svoje loše epizode. I jedna takva je sada na delu, jer ponovo smo svedoci nominalno jakog dinara i realno visoke inflacije.

Poređenja radi, u 2007. godini inflacija je iznosila 10 odsto godišnje, a evro je u ovo doba iste godine vredeo oko 80 dinara. Ekonomistu su upozoravali da je to destimulativno za izvoz, izvoznici su se bunili, ali uzalud. Ovoga puta, iako nema sumnje da im prejak dinar i visoka inflacija ne odgovaraju, izvoznici ne upućuju nikakav glas protesta. Kao da su se umorili.

Ovogodišnju inflaciju malo ko je voljan da prognozira, ali je činjenica da se ona trenutno zaustavila na međugodišnjih 14,7 odsto, s tim da je ipak neka naša realnost da će do kraja godine ići naniže. Dinar vredi najviše od 4. novembra 2010. kada je bio najslabiji sa 107,5.

Da li je moguće da srpske ekonomske vlasti nemaju lek za ovu gotovo cikličnu anomaliju? Sva je prilika da nemaju. Pomenute 2007. godine govorilo se da je uzrok tako velike inflacije visoka tražnja. Pogotovo lična. Da li i ovoga puta velika potrošnja gura inflaciju ili su sada, kada su realne zarade opale i kada je, zbog krize, veliki broj ljudi ostao bez posla, razlozi sasvim drugačiji?

Nebojša Savić, profesor ekonomije na FEFA kaže da se naša ekonomska stvarnost ne razlikuje mnogo u odnosu na pre nekoliko godina i da opet visoka tražnja gura inflaciju. Sada, međutim, u nešto izmenjenoj strukturi.

– U našoj privredi ništa se fundamentalno nije promenilo za ovih nekoliko godina. Ni na makroplanu, a ni na mikronivou. Uzroci se ponavljaju, samo tehnički na različite načine. Suština problema naše privrede je i dalje visoka potrošnja – kaže Savić.

Razlika je, navodi, u tome što je pre četiri godine bio kreditni bum. Na tržište su ušle strane banke, građani su uzimali kredite. Ovaj ekonomista tadašnje prilike slika reklamnim sloganom jedne banke, a to je bio „laki keš”.

Iako sada podaci banka pokazuju da je njihova kreditna aktivnost prema građanima i privredi na minimalnom nivou, Savić kaže da nije tačno da su bankarske aktivnosti zamrle, već da su se samo preusmerile ka onim manje rizičnim, a to je država.

– Kreditiranje privrede i građana je zbog krize za banke postalo rizično i zato su plasmane usmerile ka onom što je isplativije, a to su državni zapisi kojima se finansira javni dug. I to u dinarske državne obveznice na koje je kamata viša nego na zapise indeksirane u evrima. Zato banke prodaju evre za dinare da bi mogle da ih plasiraju u dinarske obveznice i otuda velika ponuda evra i jačanje dinara – smatra Savić.

Na drugoj strani, plate u javnom sektoru rastu i država mora da nađe novac da ih finansira. Tako su sve poluge potrošnje, koja je glavni krivac za inflaciju, kod – države.

– Problem nije u tome što država troši, već na šta troši. Sada je potrošnja države usmerena samo na tekuće rashode, a ne na investicije u infrastrukturu, u razvoj – smatra Savić.

Vladimir Vučković, profesor na Univerzitetu Megatrend i član Fiskalnog saveta, iako potvrđuje da nam ovakav razvoj ekonomskih događaja ne ide u prilog, kaže da to ne znači da bi reakcija Narodne banke Srbije trebalo da bude drugačija nego što ona postupa u ovakvim okolnostima.

– Imali smo šok na strani ponude – cene hrane i energenata. Nelikvidnost je velika, a posledica toga je da privrednici povećavaju cenu svojih proizvoda da bi nadoknadili gubitke. Ipak, nema razloga da NBS povećava ni referentnu kamatnu stopu ni obavezne rezerve i ona je u tom smislu bila vrlo oprezna – kaže Vučković.

Po njegovoj oceni, kratkoročnog leka kao rešenja nema i plaća se danak za sve neučinjene reforme, veliku birokratiju i ostalo.

Iako je država najveći dužnik, za ovog ekonomistu problem nije u deficitu, jer ni njegov udeo u BDP kao ni udeo javne potrošnje u BDP nisu veliki. Nevolja je što nema investicija.

Nerealan skok

Ekonomski analitičar Saša Đogović izjavio je juče Beti da je jačanje dinara poslednjih nedelja i jučerašnja vrednost od 97,07 dinara za jedan evro precenjeno i nerealno. „Kurs treba da predstavlja ogledalo jedne privrede.

Što su jače proizvodne i izvozne performanse jedne zemlje to je jača i valuta, odnosno vrednost dinara”, naveo je on. Kako je Đogović kazao, izvoz i proizvodnja u Srbiji su na niskom nivou i približni su kao i prethodnih godina, pa je „nelogično da jača domaća valuta”.

„Restriktivna kreditno- monetarna politika Narodne banke Srbije (NBS) koja povećavajući referentnu kamatnu stopu stimuliše investitore i poslovne banke da kupuju hartije od vrednosti (HOV) i utiče na to da se naglo menjaju evri u dinare, time dolazi do jačanja tražnje za dinarom što povećava vrednost domaće valute”, pojasnio je on.

Odluka NBS neće uticati na tržište

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenio je juče da odluka Narodna banke Srbije da na međubankarskom deviznom tržištu kupi 40 miliona evra neće znatnije uticati na devizno tržište. „Ta odluka je usmerena ka pokušaju zaustavljanja jačanja dinara, ali ukoliko se ne zaustavi ovaj nivo tražnje investitora da prodaju devize i investiraju u dinare to neće biti dovoljno”, rekao je on agenciji Beta.

Nikolić je dodao da je jučerašnja odluka NBS prvenstveno psihološki gest nakon „nerazumnog jačanja domaće valute” i da je pitanje šta je sprečavalo NBS da ranije počne da kupuje devize jer je sada došlo do velike dinarske likvidnosti. „Ako se NBS bori protiv inflacije, što je njihov glavni cilj, onda ova aktivnost nije usmerena ka obaranju cena”, rekao je on i dodao da se ne radi se o većim iznosima koji mogu imati veći uticaj na ponudu i tražnju.

Nikolić je dodao da je jačanje dinara već nerazumno, da će dovesti do smanjenje izvozne aktivnosti i povećanje deficita, koje će imati katastrofalne posledice koje će na kraju dovesti do vrlo snažnog slabljenja dinara.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je juče da će narednih 20 dana na međubankarskom tržištu kupiti 40 miliona evra.

Rast deviznih rezervi NBS

Devizne rezerve Narodne banke Srbije u aprilu su povećane za 32,9 miliona evra i na kraju tog meseca su dostigle 9,95 milijardi evra, objavila je juče centralna banka.

Kako se navodi u saopštenju, neto devizne rezerve, odnosno rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda, iznosile su 5,36 milijardi evra. „Takav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 426 odsto, kratkoročnog duga u iznosu 1.091 odsto i istovremeno pokriva oko osam meseci uvoza robe i usluga”, ističe NBS.

Dodaje se da su ukupne devizne rezerve Srbije 30. aprila iznosile 11 milijardi evra, kada se uključe devizne rezerve poslovnih banaka. „Tokom aprila ostvareni su prilivi u devizne rezerve NBS po osnovu korišćenja kredita u iznosu od 292,6 miliona evra, povlačenja tranše kredita od MMF-a od 51,7 miliona i donacija u iznosu od 11,4 miliona”, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, iz deviznih rezervi NBS u aprilu su banke po osnovu obavezne devizne rezerve neto povukle 229,4 miliona evra, dok je za izmirenje obaveza stranim kreditorima isplaćeno 60,9 miliona.

(Beta)