четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Динар све јачи, а инфлација све већа
Хроника

Политика: Динар све јачи, а инфлација све већа

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 21. мај 2011.

Српска економија, чини се, има несрећу да у врло кратким размацима репризира своје лоше епизоде. И једна таква је сада на делу, јер поново смо сведоци номинално јаког динара и реално високе инфлације.

Поређења ради, у 2007. години инфлација је износила 10 одсто годишње, а евро је у ово доба исте године вредео око 80 динара. Економисту су упозоравали да је то дестимулативно за извоз, извозници су се бунили, али узалуд. Овога пута, иако нема сумње да им прејак динар и висока инфлација не одговарају, извозници не упућују никакав глас протеста. Као да су се уморили.

Овогодишњу инфлацију мало ко је вољан да прогнозира, али је чињеница да се она тренутно зауставила на међугодишњих 14,7 одсто, с тим да је ипак нека наша реалност да ће до краја године ићи наниже. Динар вреди највише од 4. новембра 2010. када је био најслабији са 107,5.

Да ли је могуће да српске економске власти немају лек за ову готово цикличну аномалију? Сва је прилика да немају. Поменуте 2007. године говорило се да је узрок тако велике инфлације висока тражња. Поготово лична. Да ли и овога пута велика потрошња гура инфлацију или су сада, када су реалне зараде опале и када је, због кризе, велики број људи остао без посла, разлози сасвим другачији?

Небојша Савић, професор економије на ФЕФА каже да се наша економска стварност не разликује много у односу на пре неколико година и да опет висока тражња гура инфлацију. Сада, међутим, у нешто измењеној структури.

– У нашој привреди ништа се фундаментално није променило за ових неколико година. Ни на макроплану, а ни на микронивоу. Узроци се понављају, само технички на различите начине. Суштина проблема наше привреде је и даље висока потрошња – каже Савић.

Разлика је, наводи, у томе што је пре четири године био кредитни бум. На тржиште су ушле стране банке, грађани су узимали кредите. Овај економиста тадашње прилике слика рекламним слоганом једне банке, а то је био „лаки кеш”.

Иако сада подаци банка показују да је њихова кредитна активност према грађанима и привреди на минималном нивоу, Савић каже да није тачно да су банкарске активности замрле, већ да су се само преусмериле ка оним мање ризичним, а то је држава.

– Кредитирање привреде и грађана је због кризе за банке постало ризично и зато су пласмане усмериле ка оном што је исплативије, а то су државни записи којима се финансира јавни дуг. И то у динарске државне обвезнице на које је камата виша него на записе индексиране у еврима. Зато банке продају евре за динаре да би могле да их пласирају у динарске обвезнице и отуда велика понуда евра и јачање динара – сматра Савић.

На другој страни, плате у јавном сектору расту и држава мора да нађе новац да их финансира. Тако су све полуге потрошње, која је главни кривац за инфлацију, код – државе.

– Проблем није у томе што држава троши, већ на шта троши. Сада је потрошња државе усмерена само на текуће расходе, а не на инвестиције у инфраструктуру, у развој – сматра Савић.

Владимир Вучковић, професор на Универзитету Мегатренд и члан Фискалног савета, иако потврђује да нам овакав развој економских догађаја не иде у прилог, каже да то не значи да би реакција Народне банке Србије требало да буде другачија него што она поступа у оваквим околностима.

– Имали смо шок на страни понуде – цене хране и енергената. Неликвидност је велика, а последица тога је да привредници повећавају цену својих производа да би надокнадили губитке. Ипак, нема разлога да НБС повећава ни референтну каматну стопу ни обавезне резерве и она је у том смислу била врло опрезна – каже Вучковић.

По његовој оцени, краткорочног лека као решења нема и плаћа се данак за све неучињене реформе, велику бирократију и остало.

Иако је држава највећи дужник, за овог економисту проблем није у дефициту, јер ни његов удео у БДП као ни удео јавне потрошње у БДП нису велики. Невоља је што нема инвестиција.

Нереалан скок

Економски аналитичар Саша Ђоговић изјавио је јуче Бети да је јачање динара последњих недеља и јучерашња вредност од 97,07 динара за један евро прецењено и нереално. „Курс треба да представља огледало једне привреде.

Што су јаче производне и извозне перформансе једне земље то је јача и валута, односно вредност динара”, навео је он. Како је Ђоговић казао, извоз и производња у Србији су на ниском нивоу и приближни су као и претходних година, па је „нелогично да јача домаћа валута”.

„Рестриктивна кредитно- монетарна политика Народне банке Србије (НБС) која повећавајући референтну каматну стопу стимулише инвеститоре и пословне банке да купују хартије од вредности (ХОВ) и утиче на то да се нагло мењају еври у динаре, тиме долази до јачања тражње за динаром што повећава вредност домаће валуте”, појаснио је он.

Одлука НБС неће утицати на тржиште

Сарадник Економског института Иван Николић оценио је јуче да одлука Народна банке Србије да на међубанкарском девизном тржишту купи 40 милиона евра неће знатније утицати на девизно тржиште. „Та одлука је усмерена ка покушају заустављања јачања динара, али уколико се не заустави овај ниво тражње инвеститора да продају девизе и инвестирају у динаре то неће бити довољно”, рекао је он агенцији Бета.

Николић је додао да је јучерашња одлука НБС првенствено психолошки гест након „неразумног јачања домаће валуте” и да је питање шта је спречавало НБС да раније почне да купује девизе јер је сада дошло до велике динарске ликвидности. „Ако се НБС бори против инфлације, што је њихов главни циљ, онда ова активност није усмерена ка обарању цена”, рекао је он и додао да се не ради се о већим износима који могу имати већи утицај на понуду и тражњу.

Николић је додао да је јачање динара већ неразумно, да ће довести до смањење извозне активности и повећање дефицита, које ће имати катастрофалне последице које ће на крају довести до врло снажног слабљења динара.

Народна банка Србије (НБС) саопштила је јуче да ће наредних 20 дана на међубанкарском тржишту купити 40 милиона евра.

Раст девизних резерви НБС

Девизне резерве Народне банке Србије у априлу су повећане за 32,9 милиона евра и на крају тог месеца су достигле 9,95 милијарди евра, објавила је јуче централна банка.

Како се наводи у саопштењу, нето девизне резерве, односно резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве, као и средства повучена од Међународног монетарног фонда, износиле су 5,36 милијарди евра. „Такав ниво девизних резерви обезбеђује покривеност новчане масе (М1) од 426 одсто, краткорочног дуга у износу 1.091 одсто и истовремено покрива око осам месеци увоза робе и услуга”, истиче НБС.

Додаје се да су укупне девизне резерве Србије 30. априла износиле 11 милијарди евра, када се укључе девизне резерве пословних банака. „Током априла остварени су приливи у девизне резерве НБС по основу коришћења кредита у износу од 292,6 милиона евра, повлачења транше кредита од ММФ-а од 51,7 милиона и донација у износу од 11,4 милиона”, наводи се у саопштењу.

Како се додаје, из девизних резерви НБС у априлу су банке по основу обавезне девизне резерве нето повукле 229,4 милиона евра, док је за измирење обавеза страним кредиторима исплаћено 60,9 милиона.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер