Политика: Данска „тестира” Европу без граница

Копенхаген – Данска влада десног центра прихватила је да на захтев антиимиграционе партије од које зависи прихватање плана економског развоја до 2020. појача контролу својих граница, правдајући одлуку борбом против криминала.

„Сложили смо се о сталној контроли граница која ће почети што је пре могуће”, изјавио је министар финансија Клаус Хјорт Фредериксен пошто је склопљен споразум са Данском народном партијом (ДНП) и малом странком хришћанских демократа, јавља Ројтерс.

Влада у Копенхагену сматра да је њена одлука у складу са уговором из Шенгена – затварањем граница према Немачкој и Шведској хоће да спречи илегалну миграцију и погранични криминал.

Шенгенски споразум, који обухвата 26 земаља, предвиђа увођење контроле граница уколико су безбедност и уставни поредак неке земље озбиљно угрожени. Могуће је, такође, једнострано затворити неку границу на 30 дана како би се спречио долазак хулигана пред неко спортско такмичење или утакмицу.

Како у Данској ни једно ни друго није случај, одлука је наишла на негативне реакције, посебно у Немачкој.

Министар иностраних послова Гвидо Вестервеле упозорио је Копенхаген да су „слобода путовања и Шенгенски споразум суштинска достигнућа европског уједињења која не смеју да буду стављана под знак питања”.

Министарка правосуђа Сабине Лојтхојсер-Шнаренбергер такође је критиковала дански предлог и навела да је „слобода путовања велико достигнуће ЕУ” и од „невероватне вредности за грађане”.

„Шокиран сам поновним распламсавањем национализма. То је напад на грађанске слободе у Европској унији”, преноси Дојче веле речи Рајмара Бегеа из редова демохришћана Ангеле Меркел. „Када би свака земља овако тумачила европске препоруке, то би био почетак краја Европе без граница.”

Тај став дели и Нађа Хирш, експерт либерала за унутрашњу политику: „Постоји могућност да се граничне контроле уведу на одређено време. Колико ја разумем, данске власти не планирају да уведу контролу на седмицу или две него за стално. Мислим да они који хоће поново да успостављају контроле морају да сносе последице у оквиру ’Шенгена’.”

Европска комисија сачекаће званичне информације од данске владе пре него што заузме став, рекла је касно у уторак у Бриселу једна портпаролка европских власти.

Данско министарство финансија тврди да ће нова гранична контрола бити у склопу споразума из Шенгена. Одлука подразумева улагање у нове системе контроле граница, повећање броја цариника, појачан видео-надзор кола која прелазе данске границе из Немачке и Шведске и хитну помоћ полиције уколико је она потребна царинским службеницима.

Дански министар за интеграције Серен Пинд одбацује критике. Он је у Бриселу изјавио да његова земља поновним распоређивањем цариника на граничне прелазе не враћа контролу путника на државним границама, већ да је циљ ове мере борба против криминала. „Ми не намеравамо да поново уведемо пасошку контролу на својим границама. Ми само желимо да решимо проблем прекограничног криминала са којим се суочавамо”, рекао је Пинд новинарима по доласку на састанак министара унутрашњих послова ЕУ.

Главне теме бриселског скупа су, јавља Танјуг, слобода кретања унутар шенгенског простора и прилив имиграната са севера Африке. Министри разматрају предлог да се дозволи привремено враћање пограничне полиције и контроле у случају изненадног скока у имиграцији или да нека чланица шенгенског простора не успе да одржи контролу над својом границом према државама изван ЕУ.

Европа без граница је последњих недеља на искушењима. Француска и Италија су одавно затражиле да привремено поново уведу граничне контроле због таласа избеглица из северне Африке.

Упркос прихватања оштрије контроле граница, ставови владе и ДНП око преговора о реформи пензионог система, кључног елемента владине шеме довођења у ред националних финансија, и даље су удаљени.

Влада преговара са ДНП и центристичком Социјално-либералном партијом како би обезбедила подршку економском плану. Главна опозициона странка социјалдемократа повукла се из преговора пре девет дана.

Успех или неуспех преговора могао би да одреди време одржавања парламентарних избора у земљи.

Либерални премијер Ларс Локе Расмусен мора да одржи изборе до средине новембра, али он може да распише и превремене изборе заказујући их само три недеље пре њиховог одржавања.

(Политика)