Politika: Da li je za Beograd prihvatljiv izmenjeni Ahtisarijev plan

Uznemirenje i iznenađenje koje je u srpskoj javnosti izazvala nemačka kancelarka Angela Merkel svojom izjavom da treba ukinuti „paralelne strukture” na severu Kosova još se ne stišava. Juče je potpredsednik vlade Božidar Đelić ovu ideju okarakterisao kao „antidemokratsku težnju”. Prema njegovim rečima dijalog sa Prištinom ne treba da bude predmet ucenjivanja Srbije.

„Što se tiče takozvanih paralelnih institucija, mi smo samo stavili do znanja nemačkoj strani da one institucije o kojima se ovde govori jesu one koje su izabrali građani, da te institucije imaju demokratsku proveru i demokratski legitimitet”, objasnio je Đelić dodavši da je Srbija spremna na dijalog o svim otvorenim pitanjima, ali ne na način da se favorizuju jednostrane akcije koje mogu dovesti do nasilja i gubitka života i ne na način da se negira demokratija.

„Pozvani smo da obnovimo dijalog, pa mi smo taj dijalog inicirali tako da je bitno da taj dijalog ne bude poligon za ucenjivanje Srbije. Ukoliko se postavi na jedan asimetričan način gde sve što traži Priština, Beograd mora da prihvati, onda to više nije dijalog, to je ucena”, rekao je Đelić, a prenosi Beta.

Očigledno je, međutim, da Zapad nije sasvim zadovoljan tempom kojim se taj dijalog odvija, ali ni njegovim rezultatima. Čini se, pak, da je malo ko očekivao da će neki uslovi Beogradu biti tako brzo isporučeni. Neki, poput predsednika spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljuba Mićunovića smatraju da je vreme da Srbija otvori pitanje statusa severa Kosova. U Vladi Srbije kažu, pak, da se nikada nije razgovaralo o autonomiji bilo kog dela Kosova i Metohije kao prihvatljivom rešenju za Beograd.

Podsetimo, prema Ahtisarijevom planu koji je Beograd odbacio kao neprihvatljiv predviđa se jedan oblik autonomije za ovaj deo KiM gde većinski žive Srbi. Međutim, u poslednje vreme i u nekim krugovima u Beogradu sve češće se može čuti da bi za Srbiju eventualno bio prihvatljiv nešto izmenjeni Ahtisarijev plan takozvani Ahtisari plus. Idejni tvorac ovog plana, bivši administrator UN za severnu Mitrovicu DŽerald Galuči, predlaže da sever Kosova dobije neki oblik specijalne autonomije koja bi bila manja od autonomije srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini, ali veća od autonomije koju predviđa originalni Ahtisarijev plan.

To rešenje bi podrazumevalo očuvanje statusa kvo na severu Kosova, sa lokalnom samoupravom koja bi funkcionisala uz podršku Srbije i bez mešanja Prištine, ali bi istovremeno sever bio povezan sa celokupnim pravnim i političkim okvirom Kosova.

Prema rečima Rade Trajković, nosioca Jedinstvene srpske liste u skupštini Kosova, ona predstavlja političku opciju koja je protiv podele Kosova i Metohije, ali je veoma sporno u šta Srbi treba da se integrišu. Srpske institucije na Kosovu, kaže Rada Trajković, a prenosi Beta, suštinski, održavaju Srbe na Kosovu i Metohiji, jer je za 45.000 Srba Vlada Srbije njihov poslodavac. Za 12 godina kosovske institucije su postale poslodavac za svega 3.000 Srba. Uz to taj poslodavac nije siguran, otkazuje radna mesta, ukida plate Srbima i ne ispunjava čak ni ono što je potpisano još u vreme Nebojše Čovića o kvotama u centralnim institucijama, objašnjava Rada Trajković.

Ona smatra da bi u dijalog pored Beograda, Prištine i međunarodne zajednice, morali da budu uključeni i Srbi sa Kosova.

„Strategija dve politike za Srbe na Kosovu je ubitačna, jer stvara animozitete između onih na severu i onih na jugu”, upozorila je Trajkovićeva.

Profesor Fakulteta političkih nauka dr Predrag Simić smatra da će, hteli to mi ili ne, status severa Kosova biti tema predstojećeg zasedanja Saveta bezbednosti 29. avgusta.

„U ovom teškom trenutku nije zahvalno ništa prognozirati, ali se teško oteti utisku da će i ta debata da se, kao i mnoge ranije, završi razmimoilaženjima između zapadnih sila na jednoj strani koje će verovatno imati zajednički stav i Rusije i Kine na drugoj strani. Iz svega toga neće proizaći neki pozitivan zaključak za nas”, ocenjuje Simić.

On ističe da je Kosovo u senci drugih dramatičnijih i značajnih zbivanja kao što su ona u Libiji ili Siriji. To za Beograd, nikako nije dobra vest. Od dešavanja na administrativnim prelazima krajem jula, kako kaže, ono što je godinama mukotrpno i strpljivo građeno na Kosovu brzo se razgrađuje.

„Pogledajte reakciju pojedinih suseda na odluku Prištine da bojkotuje srpsku robu. Uz to, primetno je odsustvo nekih značajnih reakcija od zemalja koje bi možda mogle imati drugačiji stav kao što su Rusija ili Kina. Srbija u ovom trenutku deluje pomalo usamljeno”, smatra Simić i dodaje da će se vrlo brzo na sednici SB kao i ministarskoj konferenciji nesvrstanih videti kako će se koja zemlja odrediti prema Kosovu.

Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić smatra da je najveći problem Srbije što ni sama ne zna šta hoće od Kosova.

Pre svega, kako kaže, mora da se zna koji je cilj dijaloga, zašto Srbija insistira na njemu – da li je cilj da se dođe do rešenja vezanog za Ahtisarijev plan, da li je u pitanju „Ahtisari plus”, da li je u pitanju želja da se podeli Kosovo ili je u pitanju interes Srbije da se ovo pitanje ostavi po strani kako bi došli do statusa kandidata za EU.

„Ako se samo započinje dijalog, a da se ne definiše cilj onda se plašim da ćemo imati situaciju koju smo već viđali da Srbija krene u proces dijaloga, a u toku tog procesa promeni ciljeve i na kraju odustane od onoga što se podrazumevalo kao državni i nacionalni interes i pristane na ono što je od početka dijaloga tražila međunarodna zajednica. Srbija nije zakasnila ni za jednu opciju vezanu za status Kosova, ali ako ne može jasno i javno da kaže šta želi onda vrlo teško da će bilo koja strana uvažiti srpski interes”, smatra Kesić i dodaje da će sasvim izvesno status severa Kosova biti središnja tema sledećeg kruga pregovora Beograda i Prištine.

Nemački analitičar Franc Lotar Altman ocenio je juče da je pitanje statusa Kosova poslednja prepreka na putu Srbije ka punopravnom članstvu u EU.

On je dodao da očekuje da Srbija do kraja godine dobije status kandidata, ali da će pre toga morati da pronađe rešenje za ukidanje paralelnih institucija. „Mislim da je moguće pronaći kompromis između Beograda, Prištine i EU stvaranjem neke vrste regionalne srpske administracije na severu, odnosno regionalne autonomije, ali i dalje u okviru Kosova”, precizirao je Altman.

On je dodao da je autonomija za opštine predložena i Ahtisarijevim planom i da bi sada trebalo ići u smeru da se ona proširi na regionalnu autonomiju. „U tom slučaju status bi bio dodeljen i krenulo bi se dalje ka određivanju datuma pregovora onda kada se nađe način za suživot Albanaca i Srba na Kosovu”, rekao je Altman dodajući da „mora biti jasno da se Kosovo nikada neće vratiti pod jurisdikciju Beograda”.

J. Cerovina

(Politika)