Политика: Да ли је за Београд прихватљив измењени Ахтисаријев план

Узнемирење и изненађење које је у српској јавности изазвала немачка канцеларка Ангела Меркел својом изјавом да треба укинути „паралелне структуре” на северу Косова још се не стишава. Јуче је потпредседник владе Божидар Ђелић ову идеју окарактерисао као „антидемократску тежњу”. Према његовим речима дијалог са Приштином не треба да буде предмет уцењивања Србије.

„Што се тиче такозваних паралелних институција, ми смо само ставили до знања немачкој страни да оне институције о којима се овде говори јесу оне које су изабрали грађани, да те институције имају демократску проверу и демократски легитимитет”, објаснио је Ђелић додавши да је Србија спремна на дијалог о свим отвореним питањима, али не на начин да се фаворизују једностране акције које могу довести до насиља и губитка живота и не на начин да се негира демократија.

„Позвани смо да обновимо дијалог, па ми смо тај дијалог иницирали тако да је битно да тај дијалог не буде полигон за уцењивање Србије. Уколико се постави на један асиметричан начин где све што тражи Приштина, Београд мора да прихвати, онда то више није дијалог, то је уцена”, рекао је Ђелић, а преноси Бета.

Очигледно је, међутим, да Запад није сасвим задовољан темпом којим се тај дијалог одвија, али ни његовим резултатима. Чини се, пак, да је мало ко очекивао да ће неки услови Београду бити тако брзо испоручени. Неки, попут председника спољнополитичког одбора Скупштине Србије Драгољуба Мићуновића сматрају да је време да Србија отвори питање статуса севера Косова. У Влади Србије кажу, пак, да се никада није разговарало о аутономији било ког дела Косова и Метохије као прихватљивом решењу за Београд.

Подсетимо, према Ахтисаријевом плану који је Београд одбацио као неприхватљив предвиђа се један облик аутономије за овај део КиМ где већински живе Срби. Међутим, у последње време и у неким круговима у Београду све чешће се може чути да би за Србију евентуално био прихватљив нешто измењени Ахтисаријев план такозвани Ахтисари плус. Идејни творац овог плана, бивши администратор УН за северну Митровицу Џералд Галучи, предлаже да север Косова добије неки облик специјалне аутономије која би била мања од аутономије српског ентитета у Босни и Херцеговини, али већа од аутономије коју предвиђа оригинални Ахтисаријев план.

То решење би подразумевало очување статуса кво на северу Косова, са локалном самоуправом која би функционисала уз подршку Србије и без мешања Приштине, али би истовремено север био повезан са целокупним правним и политичким оквиром Косова.

Према речима Раде Трајковић, носиоца Јединствене српске листе у скупштини Косова, она представља политичку опцију која је против поделе Косова и Метохије, али је веома спорно у шта Срби треба да се интегришу. Српске институције на Косову, каже Рада Трајковић, а преноси Бета, суштински, одржавају Србе на Косову и Метохији, јер је за 45.000 Срба Влада Србије њихов послодавац. За 12 година косовске институције су постале послодавац за свега 3.000 Срба. Уз то тај послодавац није сигуран, отказује радна места, укида плате Србима и не испуњава чак ни оно што је потписано још у време Небојше Човића о квотама у централним институцијама, објашњава Рада Трајковић.

Она сматра да би у дијалог поред Београда, Приштине и међународне заједнице, морали да буду укључени и Срби са Косова.

„Стратегија две политике за Србе на Косову је убитачна, јер ствара анимозитете између оних на северу и оних на југу”, упозорила је Трајковићева.

Професор Факултета политичких наука др Предраг Симић сматра да ће, хтели то ми или не, статус севера Косова бити тема предстојећег заседања Савета безбедности 29. августа.

„У овом тешком тренутку није захвално ништа прогнозирати, али се тешко отети утиску да ће и та дебата да се, као и многе раније, заврши размимоилажењима између западних сила на једној страни које ће вероватно имати заједнички став и Русије и Кине на другој страни. Из свега тога неће произаћи неки позитиван закључак за нас”, оцењује Симић.

Он истиче да је Косово у сенци других драматичнијих и значајних збивања као што су она у Либији или Сирији. То за Београд, никако није добра вест. Од дешавања на административним прелазима крајем јула, како каже, оно што је годинама мукотрпно и стрпљиво грађено на Косову брзо се разграђује.

„Погледајте реакцију појединих суседа на одлуку Приштине да бојкотује српску робу. Уз то, приметно је одсуство неких значајних реакција од земаља које би можда могле имати другачији став као што су Русија или Кина. Србија у овом тренутку делује помало усамљено”, сматра Симић и додаје да ће се врло брзо на седници СБ као и министарској конференцији несврстаних видети како ће се која земља одредити према Косову.

Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић сматра да је највећи проблем Србије што ни сама не зна шта хоће од Косова.

Пре свега, како каже, мора да се зна који је циљ дијалога, зашто Србија инсистира на њему – да ли је циљ да се дође до решења везаног за Ахтисаријев план, да ли је у питању „Ахтисари плус”, да ли је у питању жеља да се подели Косово или је у питању интерес Србије да се ово питање остави по страни како би дошли до статуса кандидата за ЕУ.

„Ако се само започиње дијалог, а да се не дефинише циљ онда се плашим да ћемо имати ситуацију коју смо већ виђали да Србија крене у процес дијалога, а у току тог процеса промени циљеве и на крају одустане од онога што се подразумевало као државни и национални интерес и пристане на оно што је од почетка дијалога тражила међународна заједница. Србија није закаснила ни за једну опцију везану за статус Косова, али ако не може јасно и јавно да каже шта жели онда врло тешко да ће било која страна уважити српски интерес”, сматра Кесић и додаје да ће сасвим извесно статус севера Косова бити средишња тема следећег круга преговора Београда и Приштине.

Немачки аналитичар Франц Лотар Алтман оценио је јуче да је питање статуса Косова последња препрека на путу Србије ка пуноправном чланству у ЕУ.

Он је додао да очекује да Србија до краја године добије статус кандидата, али да ће пре тога морати да пронађе решење за укидање паралелних институција. „Мислим да је могуће пронаћи компромис између Београда, Приштине и ЕУ стварањем неке врсте регионалне српске администрације на северу, односно регионалне аутономије, али и даље у оквиру Косова”, прецизирао је Алтман.

Он је додао да је аутономија за општине предложена и Ахтисаријевим планом и да би сада требало ићи у смеру да се она прошири на регионалну аутономију. „У том случају статус би био додељен и кренуло би се даље ка одређивању датума преговора онда када се нађе начин за суживот Албанаца и Срба на Косову”, рекао је Алтман додајући да „мора бити јасно да се Косово никада неће вратити под јурисдикцију Београда”.

Ј. Церовина

(Политика)