Politika: Berlin kao poprište uličnih provokacija u predizbornoj kampanji

Mesec dana pred izbore za Senat Berlina, nemačka prestonica postala je poprište uličnih provokacija, tvrde zvanični organi. Mediji listom zaključuju da je Berlin pretvoren u poligon za nadmetanje levih i desnih ultraša, i to u spretnosti podmetanja požara. U minula četiri dana, od utorka do petka, zapaljeno je 67 putničkih automobila luksuznih marki „mercedes”, „audi” i „be-em-ve”, podmetnuto na desetine požara u lokalnim centrima političkih stranaka i u prostorijama njima bliskih institucija. Meta izvesno politički motivisanih palikuća bila su i prebivališta lokalnih političara...

O ozbiljnosti situacije svedoči reakcija kancelarke Angele Merkel, koja je u javnom nastupu pokazala zabrinutost, što je, praktično, bio signal nadležnima. Apelovala je, međutim, i na građane Berlina da doprinesu rasvetljavanju motiva i počinilaca.

Merkelovoj su se pridružili savezni i lokalni političari i stručnjaci za bezbednost. Svaki je na svoj način video situaciju, dao objašnjenje uzroka, imenovao potencijalne počinioce.

Policija Berlina uprla je prst u scenu levih ultraša, autonomaša koji se smatraju naslednicima političkih ideja, i stila, generacije šezdesetosmaša. Poslanik Zelenih u Bundestagu Hans Kristijan Štreberle, koga mnogi vide kao budućeg ministra unutrašnjih poslova, smatra da je reč o „imitatorima Engleza”.

„Mladi ljudi se povode za medijskom popularnošću njihovih vršnjaka u ostrvskom kraljevstvu”, kaže Štreberle.

Državna policija, Biro za zaštitu ustavnosti, i obaveštajne službe imaju drugačiju predstavu o počiniocima. Upiru prst ka ekstremnoj desnici. Tvrde da je reč o dugoročno planiranoj ofanzivi radikalnog krila (dozvoljene) stranke neonacista NPD. Iz taktičkih razloga, navodno, neonacisti se ne pozivaju na odgovornost.

„Evidentno je da ovdašnji političari razmišljaju kao britanski operativci u šezdesetim godinama”, istaknuto je u nedeljniku „Špigl”.

Na osnovu mišljenja obaveštajne službe MI-6, britanska vlada je šezdesetih godina prošlog veka preporučila Bonu da odobri osnivanje, odnosno legalizaciju neonacističke stranke, da bi se „Hitlerovi naslednici” lakše držali pod kontrolom. MI-6 je, potom, direktno finansirao osnivanje stranke.

Nemački komentatori i analitičari naglašavaju da izvesno, danas, postoji bojazan u određenim vladinim krugovima da bi razotkrivanje počinilaca podstaklo nastavak „odloženog” postupka za ukidanje neonacističke stranke.

„Svi se boje dalje radikalizacije ekstremno desnog pokreta – ukoliko bi se njihova parlamentarna stranka povukla u ilegalu”, zaključio je hamburški nedeljnik „Cajt”.

Bez obzira na kvalitet taktičkog nauma vladajućih krugova, ekstremna desnica, bezmalo neometano, sprovodi svoj plan u delo – serijom podmetnutih požara i atentata, koja se proteže već punih dvadeset meseci. Cilj je jasan i deklarisan: trebalo bi primorati nadležne da upravo u nemačkoj prestonici zavedu stroge kontrole, ograniče građanske slobode i tako, de fakto, priznaju da svojim sistemom demokratske vladavine nisu kadri da obezbede sigurnost, javni red i mir.

Fakti idu u prilog rečenom: samo u toku ove godine zapaljeno je više od četiri stotine automobila u Berlinu, podmetnuti su požari na više od stotinu privatnih objekata. Do temelja je izgoreo omladinski dom stranke Levice...

Početkom nedelje, u popularnom berlinskom Šilerparku eksplodirala je eksplozivna naprava i pri tom teško povredila jednog prolaznika. Državna policija sumnja da je bomba, skrivena u kesi supermarketa „Aldi”, bila namenjena posetiocima obližnjeg biroa za strance... Ne bi bilo na odmet podsetiti se jedne izjave nekadašnjeg kancelara Vilija Branta: „Ne bojimo se šačice neonacista... Ali, zaziremo od poraznog efekta koji bi njihova propaganda mogla da ima na široke mase”.

Miloš Kazimirović

(Politika)