уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Америчка офанзива на Устав БиХ
Хроника

Политика: Америчка офанзива на Устав БиХ

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 04. октобар 2009.

Бањалука – После данашњег разговора америчког амбасадора у Босни и Херцеговини Чарлса Инглиша са премијером Републике Српске Милорадом Додиком, бившим председником Републике Српске и лидером Демократске партије Драганом Чавићем и представницима Партије демократског прогреса – изостале су и изјаве и саопштења за јавност.

Недоумице о разлозима данашњег изненадног доласка америчког амбасадора у Босни и Херцеговини Чарлса Инглиша у Бањалуку прекинула је вест коју је, позивајући се на Ројтерс, емитовала Срна. Ова агенција је јавила да ће председавајућа Европске уније Шведска и Америка 9. октобра у Сарајеву организовати састанак политичких лидера из БиХ, на којем ће се разговарати о „превазилажењу политичког застоја“, који је изазвао „озбиљну забринутост“ у Европској унији и Америци.

У Сарајево ће допутовати заменик државног секретара Америке Џејмс Стајнберг и шеф шведске дипломатије Карл Билт. Они ће са домаћим политичарима разговарати о промени Устава БиХ, поготово у оном делу који регулише начин одлучивања у заједничким органима, број посланика у Парламентарној скупштини БиХ и о преношењу неких овлашћења са Председништва на председавајућег Савета министара БиХ.

Иако данашња федерална штампа пише да се у првој фази промена Устава БиХ неће расправљати о двоентитетском уређењу и принципу ентитетског гласања, судећи по закључцима са прекјучерашње седнице Хелсиншког комитета Конгреса Сједињених Америчких Држава, извесно је да ће се у догледно време и ова питања наћи на дневном реду. Конгресмен Кристофер Смит се, наиме, заложио за водећу улогу Сједињених Држава у променама Устава БиХ. Он је рекао да би се мењање босанскохерцеговачког устава морало заснивати на „принципу демократије: један човек – један глас“.

Заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију Стјуарт Џонс је рекао да двоентитетска структура БиХ, због снажних етничких подела, мора, за сада, остати. Џонс је, не прецизирајући на шта мисли, додао да се „Дејтонски споразум треба модернизовати како би БиХ била у стању да напредује и испуни обавезе за чланство у Европској унији и НАТО-у“. Он је рекао да „скромни иницијални пакет“ уставних промена треба усвојити пре избора у октобру идуће године.

Одлуке високог представника су коначне и обавезујуће, суштина је реакције Канцеларије високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини (ОХР) на јучерашње закључке Народне скупштине Републике Српске. Посланици су, подсетимо, одлучили да ће – ако високи представник настави са наметањем одлука и закона – организовати референдум на којем ће се грађани Републике Српске изјаснити о његовим потезима. Такође, закључено је да ће се, у том случају, републички представници повући из заједничких органа БиХ.

„Мандат високог представника је јасно дефинисан, а овлашћења високог представника најмање једном годишње одобрава Савет безбедности Уједињених нација. Одлуке високог представника су коначне и обавезујуће. Он је једини валидан тумач цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума”, наведено је у саопштењу Канцеларије високог представника које нам је доставио њен портпарол Олег Милишић.

У саопштењу је речено и ово: „Опструкционистичке активности не могу довести ни до каквог резултата нити могу да олакшају процес којим би се затворила Канцеларија високог представника, после чега би уследила транзиција међународног присуства у Канцеларију специјалног представника Европске уније. Приоритет Канцеларије високог представника и међународне заједнице остаје БиХ као једна стабилна и мирна држава која је на неповратном путу према европским интеграцијама.”

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер