Пол Кругман: Коначни свет

Цена робе широм света у протеклих шест месеци порасла је за 25 одсто. Шта значи тај пораст?

Цена нафте поновно је порасла на више од 90 долара по барелу. Цене бакра и памука достигле су рекордне висине. Цене пшенице и кукуруза одавно су високе. Све у свему, цена робе широм света у протеклих шест месеци порасла је за 25 одсто. Шта значи тај пораст?

Ради ли се о подивљалим шпекулацијама? Је ли то резултат претеране производње новца, гласник необуздане инфлације, која вири иза угла?

Не. И не. Оно што можемо закључити о развоју робног тржишта јесте то да живимо у коначном свету, у којем се због наглог раста нових привредних сила ограничене залихе сировина појачано троше, а цена им расте. Уз све то Америка је, више-мање, само посматрач у тој причи. Да разјасним позадину: кад је пре две и по године последњи пут овако скочила цена нафте и друге робе, многи су пораст сматрали шпекулацијском девијацијом. Након што су у другој половини 2008. године пале цене робе, тражили су објашњење. Међутим, пад цена поклопио се с тешком глобалном рецесијом, која је довела до наглог смањења потражње за сировинама. Велики је тест требало да наступи кад се светска привреда опорави. Хоће ли сировине опет поскупети? У Америци се и даље осећа рецесија. Но, захваљујући расту земаља у развоју, индустријска производња на светском тржишту недавно је премашила претходни врхунац, а цене робе и материјала, наравно, опет расту небу под облаке. То не значи, нужно, да шпекулација није играла улогу у догађањима 2007. и 2008. године. Не бисмо смели одбацити идеју да шпекулације утичу и на тренутне цене; например, ко је тај тајанствени улагач који је купио већину светских залиха бакра? Али, чињеница да се привредни опоравак поклопио с опоравком цена робе и материјала јак је доказ да флуктуације цена, које су се догађале у последње време, одражавају темељне факторе.

Шта је с ценама робе и материјала као гласником инфлације? Многи стручњаци десне струје годинама већ предвиђају да Савезне резерве, штампањем гомиле новца - што заправо не раде, али тако их оптужују - припремају терен за инфлацију озбиљних размера. Стагфлација се ближи, најавио је конгресмен Пол Рајан у фебруару 2009. године, а Глен Бек на неизбежну хиперинфлацију упозорава још од 2008. године. Но, инфлација је и даље ниска. Шта ће сад учинити неко ко брине око инфлације? Неки су реаговали бујицом теорија завере, тврдњама да влада жели прикрити истину о расту цена. Међутим, недавно су се многи десничари ухватили пораста цена робе, као доказа да су отпочетка били у праву, односно, да се ради о знаку опште инфлације која ће нас ударити сваки трен. Стварно се треба запитати шта им се врзмало по глави пре две године, кад су цене сировина падале стрмоглаво. Ако пораст цена робе у последњих шест месеци најављује побеснелу инфлацију, зашто пад од 50 одсто у другој половини 2008. године није најављивао побеснелу дефлацију?

Ипак, ако занемаримо недоследност, највећи је проблем оних који Савезне резерве криве за раст цена робе тај да гаје илузије о величини и важности америчке привреде. Наиме, цене робе одређују се на светском тржишту а ту деловање САД и не игра неку важну улогу. Нарочито данас, као што се догодило 2007. и 2008. године, главна покретачка сила - што се цена робе тиче - није потражња Седињених Америчких Држава већ Кине и нових привредних сила у успону.

Све више људи из сиромашних улази у средњу класу на глобалном тржишту, почињу возити аутомобиле, јести месо и вршити додатни притисак на светске залихе нафте и хране. А залихе не прате темпо потрошње. Стандардна производња нафте стагнира последње четири године, што значи да је већ наступио врхунац потрошње нафте. Прави, алтернативни извори, попут канадске нафте - која се добија од нафтног песка (уљних шкриљаца), наставили су расти, но цена њихове производње је релативно висока, у новчаном смислу и у погледу заштите околине. Усто, у протеклих годину дана екстремни временски услови - нарочито суша у важним пољопривредним крајевима одиграли су важну улогу у расту цена хране. Да, стварно је оправдано веровати да ће се због климатских промена такве временске епизоде понављати све чешће.

Какве су, стога, импликације тог новог раста цена робе? Као што сам већ споменуо, то је знак да живимо у коначном свету, у којем понестајање ресурса постаје све јасније и озбиљније. То неће значити крај привредног раста, а камоли крах у стилу Побеснелог Макса. Ипак, мораћемо постепено мењати начин живота и прилагођавати економију и стил живота стварности у којој су ресурси знатно скупљи. Међутим, то је тек у будућности. Тренутно је пораст цена робе резултат глобалног опоравка, а то нема везе с америчком монетарном политиком. Ради се о глобалној причи и, заправо, не врти се око нас.

The New York Times

(balkanmagazin.neт)