Pol Krejg Roberts: Još jedan napad pod lažnom zastavom?

U petak, trinaestog novembra, u kasnim poslepodnevnim časovima nemamo dovoljno informacija o „terorističkom napadu“ u Parizu, osim da je grad zatvoren isto onako kako je i Boston bio zatvoren nakon „bombaškog napada“ u vreme Bostonskog maratona - događaj za koji se takođe sumnja da je bio izveden pod lažnom zastavom.

Možda će biti predstavljeni verodostojni dokazi da je napad u Parizu bio pravi teroristički napad. Ipak, postavlja se pitanje šta izbeglice dobijaju time što će aktima nasilja predstaviti sebe kao nedobrodošle u zemlji domaćina, i gde izbeglice u Farncuskoj mogu nabaviti automatsko oružje i bombe? Zaista, gde bi i sami Francuzi mogli nabaviti automatsko oružje i bombe?

Milioni izbeglica iz Vašingtonskih ratova koje preplavljuju Evropu iznose u prvi plan evropske politike nacionalističke partije antievropske orijentacije, kao što je PEGIDA u Nemačkoj, Indipendistička stranka Najdžela Faradža u Velikoj Britaniji i Nacionalni Front Marin LePen u Francuskoj. Ove stranke su takođe i stranke koje se protive prijemu velikog broja izbeglica.

Najnovija ispitivanja francuskog javnog mnjenja pokazuju da je, kao rezultat talasa izbeglica iz Vašingtonskih ratova, Marin LePen izbila na vrh kandidata za sledeće francuske predsedničke izbore.

Podržavajući četrnaest godina Vašingtonske neokonzervativne ratove za američku hegemoniju na Bliskom Istoku, evropske vlade su potkopale podršku u javnom mnjenju. Evropski narodi žele da budu Francuzi, Nemci, Holanđani, Italijani, Mađari, Česi, Britanci. Oni ne žele da njihove zemlje postanu nehomogena Vavilonska Kula koju je kreirala milionska masa izbeglica iz Vašingtonskih ratova.

Ostati nacija za sebe je ono što PEGIDA, Faradž i LePen nude biračima.

Uočavajući sopstvenu nesigurnost, sasvim je moguće da je francuski establišment doneo odluku da zaštiti svoj opstanak na vlasti koristeći simulirani napad radi zatvaranja francuskih granica, i tako uskrati Marin LePen njen glavni politički adut.

Neki ljudi su toliko naivni i glupi da misle kako nijedna vlada ne bi žrtvovala sopstvene građane. Ali vlade to rade sve vreme. Postoje nebrojeni simulirani napadi pod lažnom zastavom, kao što je Operacija Gladio. Operacija Gladio je bila koordinirana operacija američke Centralne obaveštajne agencije i italijanske obaveštajne službe u kojoj su nemilosrdno bombardovani nedužni Italijani, kao, na primer, oni koji čekaju na železničkim stanicama. U ovim operacijama su ubijene stotine žrtvi da bi se zatim krivica svalila na evropske komunističke partije iz posleratne epohe, a sve sa ciljem da se spreči mogućnost da te stranke postignu dobre izborne rezultate.

Italijanski predsednik je obelodanio istinu o Operaciji Gladio, i sada je moguće čitati prljave detalje o njoj u brojnim knjigama i na Internetu. Za bombaške napade nisu bili odgovorni komunisti, kako su naširoko izveštavali korumpirani zapadni mediji. Bombaške napade su izvodili italijanski obaveštajci koje je pomagala američka Centralna obaveštajna agencija. Na jednom od istražnih saslušanja pripadnik italijanske obaveštajne službe je izjavio da su mesta za bombaške napade birana tako da maksimiziraju broj ubijenih žena i dece, zato što su ovakve žrtve bile najkorisnije za diskreditovanje komunista.

Kada se uzme u obzir dug spisak simuliranih operacija koje zapadni svet izvodi pod lažnom zastavom, najnoviji „teroristički napad“ u Parizu može biti samo još jedna skorašnja manifestacija.

Preveo Ivan T. Lukić

http://www.paulcraigroberts.org/2015/11/13/another-paris-false-flag-attack-paul-craig-roberts/   

(NSPM)