Пол Арон: Сукобима у Гази се не види крај

Газа – Магла рата у појасу Газе ове недеље је све гушћа и гушћа. Примирја су била предлагана и одбијана, при чему је свака страна захтевала услове које друга страна није хтела да испуни. Неуспех да се постигне затишје у борбама пратио је пораст насиља.

Након 24 дана борби, у којима су и Хамас и Израелци одлучни да се боре до последњег човека, операција „Одбрамбена ивица” прети да се отме контроли. Како број људских жртава расте – око 1.400 погинулих и 6.500 рањених Палестинаца, док је међу погинулим Израелцима 53 војника и три цивила – обе стране се све више укопавају. Ниједна страна није спремна да прихвати исход који не оправдава пале жртве.

Уништена је једина електрана у Гази, што је безмало два милиона становника Газе оставило без неколико сати рационализованог коришћења струје, колико су имали дотад. Осим тога, десет израелских војника погинуло је у периоду од дванаест сати, док је у интензивним ваздушним и артиљеријским нападима на подручје од Бејт Ханона на северу до Рафе на југу убијено најмање 150 људи, укључујући десетине деце. Хуманитарне организације тврде да у укупном броју палестинских жртава минулих 24 дана две трећине чине цивили, међу којима око 250 деце и 135 жена.

Упркос нападима које трпе они и палестинска заједница, милитантне групе који чине „мукавама”, то јест отпор, остају пркосни и самоуверени. У уторак увече емитован је посебан програм ТВ канала Акса, чија зграда је бомбардована у недељу.

Звезда вечери био је Мухамед Деиф, митски и тајанствени шеф Касам бригада, оружаног крила Хамаса. Због његове улоге у производњи ракета, он је високо на израелској списку мета, при чему је преживео пет покушаја атентата, од којих га је један оставио осакаћеног и слепог на једно око. Никада се појављују у јавности, а једино је ту учинио у новембру 2012. после циљаног убиства његовог претходника Ахмеда Џабарија.

На емитованом кратком видеу види се да му је лице обавијено, док му је глас био дубок и уверен док је причао о акцији коју су у понедељак спровели припадници Касам бригаде. Приказани су мушкарци како кроз тунеле испод израелске границе у Нахал Озу улазе на израелску територију и нападају стражарски пункт, убијајући пет војника. Они су се вратили у Газу истом мрежом тунела, узимајући са собом митраљезе ТАР-21, који су као трофеји борбе приказани на видеу и представљени као симболи Хамасове генијалност и одлучности.

Без обзира на претеривања и извртање праве слике, ова Хамасова пропаганда базира се на доказима који указују на повећану борбену ефикасност ових локалних герилских јединица. Водећи офанзиву против Хамаса, израелски генерали невољно признају да се њихове снаге сада суочавају са тактички више обученим и спремнијим борцима у поређењу да претходним израелским офанзивама, када су милитанти из Касам бригаде пре одлучивали да се повуку него да учествују у директним борбама.

Координирано распоређивање импровизованих бомби, прављење замки од мина и ватра из малокалибарског оружја и противтенковског оружја, уз софистициране војне маневре на домаћем терену – све носи обележје либанског Хезболаха. Оправдано је претпоставити да су баш њихови кадрови обучавали борце Хамаса, како у Либану тако и у самој Гази.

Међутим, однос снага је такав да је и даље пре свега у корист Израела, о чему сведочи спектакуларан приказ ватрене моћи током понедељка увече, када је бомбардовано насеље Римал. Константно зујање флоте дронова који круже изнад глава, прекинуто је блеском који је обојио небо у наранџасто. Сваких десет минута уследио је бучан топот убојних средстава из ваздуха и артиљерије. Међу гађаним циљевима у близини били су празна кућа бившег премијера Исмаила Ханијеа и административне зграде у којима је архива пореске службе.

Међутим, израелска кампања „шокирај и застраши” не постиже само своје циљеве већ све више постаје и опасна и контрапродуктивна. Без обзира на прецизност неких од својих оружаних система, који могу из авиона или дрона прецизним гађањем да аутомобил или мотор у покрету претворе у малу гомилу растопљеног отпада, ниво насиља се толико увећао што утиче на све већи број цивилних жртава.

Прексиноћ је најмање 16 људи погинуло, а 90 повређено када се на мети артиљеријске ватра нашла школа Уједињених нација у Џабалији, где је склониште нашло више од 3.000 људи, који су, по инструкцији израелске војске, били приморани да напусте своје домове.

Огорчени званичници УН захтевају од Израела да преуме одговорност, будући да су израелској војсци дали прецизне координате нападнутог објекта. Генерални секретар УН Бан Ки Мун означио је срамотним убијање деце на спавању.

Међутим, Израел одговара да је Хамас крив, оптужујући га да је поставио ракете у близини школе.

Седамдесет одсто становника Газе сада су избеглице које живе у полупорушеним зградама на територији која једна од најгушће насељених на свету. Узимајући у обзир ову урбану џунглу, а дајући могућност израелској војсци да у нападима буде што више софистицирана, САД финансирају израелске војне капацитета, који омогућавају да нападају са безбедне даљине, без довођења војника у опасност да погину. Међутим, ово чини крвопролића међу цивилима неизбежним.

У тренутку када Израелци прогласе хуманитарни прекид ватре, становници Газе крену са очајничким напорима да праве залихе хране и осталих потрепштина. Међутим, и услови оваквог живота убрзано се погоршавају. Водоснабдевање је престало јер нема струје која је неопходна за рад црпних станица, што представља неминовну здравствену кризу, посебно за око 200.000 расељених становника Газе који сада спавају на подовима у импровизованим објектима.

У светлу прексиноћњег покоља у Џабалији, постоји могућност да ће УН појачати притисак на Израел. Могућност за то се повећава откад је објављена вест о 17 убијених и на десетине повређених на пијаци у насељу Шуџаија, што се чини као израелско кршење прекида ватре који сам Израел објавио.

Међутим, како истраживања израелског јавног мњења показују да 90 одсто испитаних подржава рат, а Хамас није покорен нити се каје због својих поступака, тешко је замислити како премијер Бенјамин Нетанијаху може пристати на услове који ће умањити јачање застрашујуће моћи Тел Авива. То је јуче и потврдио својом изјавом да „са прекидом ватре или без њега” операција неће стати док сви тунели које је прокопао Хамас испод границе Газе и Израела не буду уништени.

„Ми смо неутралисали десетине терористичких тунела и посвећени смо завршетку те мисије са прекидом ватре или без њега”, рекао је Нетанијаху.

Армија, која је мобилисала још 16.000 резервиста, чиме је укупан број мобилисаних порастао на 86.000, навела је да је већина од 32 откривена тунела досад уништена и да уништење преосталих неће трајати више од неколико дана.

Што се више продужава рат, то је опасније морално, политичко и војно блато у којем се Израел нашао. Не постоји јасна стратегија за излаз. Премијер и његови саветници знају да операција носи ризике које могу водити у спиралу насиља која би могла да доведе до праве ноћне море: потпуну окупацију појаса Газе и њених гневних и сиромашних становника, што може да буде окидач за трећу интифаду (палестинску побуну) на Западној обали, колапс Палестинске управе и повећани светски притисак да Израел буде изолован.

Пол Арон

(Политика)