Поднесено 800.000 захтева за легализовање објеката у Србији

Ни после осам година од почетка легализације бесправно подигнутих објеката ни републичке, али ни власти у градовима и општинама у целој земљи не могу да се похвале како су далеко одмакле у решавању овог проблема. Оне су и највећи кривци што у Србији тренутно постоји око 800.000 захтева за легализацију објеката, највише због лоших законских решења и неажурности.

До 2009. године Србија практично није имала закон који би регулисао статус бесправно изграђених објеката

Колика је небрига за овај проблем сведочи и то што Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, ресорно задужено за ову област, нема најновије податке о томе колико је који град и општина у Србији до сада успело да реши оваквих предмета.

- За око 800.000 објеката у целој Србији поднети су захтеви за легализацију. Ипак, за велики број њих поднети су више пута, тако да је њихов стварни број мањи. Овде није реч само о кућама или становима, већ и о разним припајањима, надоградњама, надстрешницама... Практично, не знамо колики је њихов број и тек током решавања моћи ћемо да га утврдимо - рекла је Александра Дамњановић-Петровић, помоћник министра животне средине, рударства и просторног планирања.

Она каже да су у зависности од града до града разни проценти решавања предмета, али да је, у суштини, до данас обављен само мањи део легализације.

Први закон који је третирао легализацију донет је још 1997. године и он се, поред тога што је био лош, није ни примењивао. Следећи, нешто измењен, донет је 2003. године, али ни он, уз поједине корекције, није био довољно добар да би се ушло дубље у решавање овог проблема. Уз то треба додати и неажурност грађевинских инспекција. Резултат свега тога су вишегодишњи поступци од којих, огроман број, још увек траје.

У главном граду поднето је око 185.000 захтева за легализацију, али с обзиром на то да је велики број дуплиран, процена је да их има око 135.000.

- Проблем је што су људи, да би поштовали рокове, подносили само пријаве или само један документ. До сада смо обрадили око 70 одсто поднетих пријава, и на скоро 130.000 адреса послали захтеве за допуну документације. До данас је издато око 1.000 решења за употребне и грађевинске дозволе, што значи да су практично легализовани. Негативних одговора било је 62. Издали смо и око 6.000 разних уверења за, на пример, прикључке на струју или оставинске расправе, и донели око 700 разних закључака - каже за “Блиц” Предраг Вучић, градски секретар за послове легализације, истакавши да актуелан закон даје добре инструменте, као и да ће сасвим сигурно омогућити решавање највећег броја поднетих захтева.

- Практично све до 2009. године нисмо имали закон који би регулисао ову област. Један од основних разлога зашто имамо овакву ситуацију пре свега је то што није било планских докумената и што је, на крају крајева, и довело до оволиког броја нелегалних објеката. Резултат тога су, на пример у Београду, читава насеља на ободима града попут Алтине и Плавих хоризоната. Други разлог је обимна техничка документација, а трећи цена легализације - каже Дамњановић-Петровић, истакавши да не очекује велику добит у новцу од легализације, с обзиром на то да је омогућено плаћање на 20 година, као и да је суштина да се он наменски троши и улаже искључиво у инфраструктуру.

Очекивања ресорног министарства су да ће изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, које су усвојене крајем марта ове године, уз поједина умањења и олакшице, у великој мери легализација бити олакшана. Не мисле да ће све бити решено преко ноћи, али у министарству истичу да ће највећи број захтева бити решен.

Због траљавог, вишегодишњег посла око легализације, у коме су заказали сви који су се њиме бавили, највећи број грађана дошао је у ситуацију да због тога што нису легализовали објекте, сада не могу да продају своју имовину, ставе под хипотеку или да се прикључе на постојећу инфраструктуру...

- Основна добит када је у питању легализација је то што бисмо имали укњижену сву имовину, а тиме и велику сигурност када је њен промет у питању. Процене колика би добит била у новцу су оквирне, и она не би вероватно била ни спектакуларно велика, али ни занемарљива, и требало би да се користи за инфраструктуру, нарочито у оним насељима где је грађани нису могли добити - каже Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.

Мартовским изменама Закона о планирању и изградњи уведено је плаћање на више рата и попусти за неке категорије становништва. Предвиђено је умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта у току легализације за породичне стамбене објекте и станове до 100 квадрата у износу од 99 одсто, као и умањење од 60 одсто за све власнике стамбених објеката до 100 квадрата. Омогућено је да власник објекта са општином закључи уговор, да она у његово име и о његовом трошку прикупи документацију, а проширена је и листа докумената који се прихватају као доказ о решеним имовинским односима.

Међутим, да ли ће и ове измене коначно покренути ствари са мртве тачке, остаје тек да се види.

- Поред најчешће неажурних служби задужених за ове послове, није најјасније ни шта министарство ради. Имамо, на пример, ситуацију да је донет закон, па су делови мењани, па се онда изађе са причом да ће легализација бити бесплатна... Таман смо кренули да радимо, онда опет морамо да чекамо те измене током којих све стане. Онда поново усклађујемо прописе, па крећемо у посао... Сваки пут када се догоде овакве ситуације имамо прекиде и одуговлачења - рекли су за “Блиц” у једној од градских управа у Србији.

Пре непуних десетак дана министар за животну средину, рударство и просторно планирање Оливер Дулић изнео је процену да укупна нелегална имовина у Србији вреди више од 10 милијарди евра. Он је рекао да је са објектима који су у државном власништву, њихов број знатно већи од око 800.000 оних које су пријавили грађани.

(Лана Гедошевић, Блиц)