Побједа: Црна Гора и Србија предуго толеришу Амфилохија

 Вријеме је да се владика Амфилохије мане политике или да скине мантију - поручују саговорници Побједе коментаришући његове посљедње иступе о односима Косова и Србије. Амфилохије је прошле недјеље изјавио да се боји ,,да политика предсједника Србије Александра Вучића води издаји Србије и Косова“. Ова изјава је изазвала бурне реакције и државног врха Србије, али и патријарха Иринеја, који се оградио од Амфилохија. Право је питање да ли ова изјава показује дубоке подјеле у цркви или може послужити као изговор за нерјешавање питања Косова.

За Побједу на ову тему говоре писац Филип Давид, историчар Бојан Димитријевић и аналитичар Бошко Јакшић.

Што значи издајник

- На овим нашим просторима олако се употребљавају ријечи издајник и страни плаћеник. То су ријечи које су изгубиле своја стварна значења, свој стварни садржај, остала је само празна љуштура - објашњава писац Филип Давид одговарајући на наше питање.

Он оцјењује да је договор са косовским Албанцима једини могући пут да се на прави начин сачувају преостали Срби на Косову, омогући повратак и заштита српских светиња и српске имовине, а истовремено и пружи примјер како се и најтежи спорови могу рјешавати за добро свих пружајући руку сарадње и добросусједских односа.

- Нерјешавање или одлагање рјешавања косовског питања увлачи Србију за дуго вријеме у опасну зону нових насиља и нових сукоба. Српски политичари у посљедњих двадесетак година пропуштали су прилике за правичним, правовременим и мирољубивим рјешењима сукоба, а на крају су, што је општепознато, морали да прихвате она лошија па и понижавајућа - сматра Давид. Историчар Бојан Димитријевић одговарајући на исто питање сматра да је митрополит црногорско-приморски изложен критици због другачијег мишљења од онога што смо чули од патријарха о актуелној политичкој гарнитури у Београду и о процесу изласка Косова из српског државно-правног система.

 - Те његове ријечи су сигурно дјеловале узнемирујуће јер једна ствар је кад то каже политичар, а друга ствар је кад то каже други или трећи човјек цркве - каже Димитријевић. Димитријевић каже да је термин издајник злоупотребљаван на више различитих начина од идеолошког, националног, вјерског и да је то већ константа од периода средњег вијека до најсавременијих дана. - Издајник је термин који је моћно оружје у рукама било ког противника, али у најскорије вријеме много се користи и пласирање те ријечи у медијима даје додатну тежину.

Из историје смо научили да се тај термин користи за уцјењивање непријатеља, а послије одређеног времена види се да није било никакве издаје већ да је другачије мишљење било означено као издаја у односу на неки главни ток политичких и идеолошких праваца који су тада владали - каже Димитријевић.

Обожавање

 Подсјећајући да је још Слободан Милошевић отворио врата СПЦ трагајући за општом подршком и да је било касно када је покушао да их затвори, аналитичар Бошко Јакшић констатује да је још од тада митрополит Амфилохије ,,лик за обожавање или оспоравање“ и да ,,код њега нема средине, што је много пута до сада доказао својим изјавама на различите теме из политичког, друштвеног и јавног живота“. Оцјењујући да се СПЦ агресивно уселила у политички живот земље која се номинално сматра секуларном, Јакшић наводи да се митрополит посебно истакао ултраконзервативним ставовима око ЛГБТ заједнице и тврди да се у таквом миљеу митрополит наметнуо као лидер конзервативно-милитантног крила СПЦ. - Клеронационалистичка десница му се диви као живој икони.

Либерално-демократској Србији је трн у оку од времена његовог витриолског говора на одру убијеног премијера Зорана Ђинђића.

Држао је литургијско опело бившој Влади Александра Вучића. Од дијела јавности био је оспораван све вријеме као ,,политичар у мантији“ и ,,генерал СПЦ“, али такве критике нијесу долазиле из владајућих врхова и биле су најчешће медијски блокиране. Сада је, потписом у Апелу за очување КиМ и интервјуом црногорској ТВ Нови по свим стандардима једне савремене демократске земље прешао Рубикон. Нема власти која не реагује на оптужбу за ,,издају“ - каже Јакшић.

Димитријевић понавља да овако тешки проблеми као што је косовски увијек поларишу јавно мњење и да је сасвим сигурно без обзира ко је на власти ако покуша нешто да учини што се не уклапа у стандардну политичку матрицу да ће му друга страна приписати термин издајника. За Јакшића је такође спорно значење питања издаје. Он наводи да је за разлику од јефтиних популиста, одувијек сматрао да су елите, уколико су истинске, те које на основу визија, знања и искуства, квалитета које већина нема, треба да воде земље. - Елите стоје на брду и виде више и даље од оних у равници. Њихово је да доносе храбре одлуке, чији ће смисао већина тек схватити временом - поручује Јакшић.

Стварни утицај цркве

 Ипак, без обзира на критике на линији СПЦ - актуелна власт, поставља се питање зашто се представници власти обазиру на изјаве из црквеног врха без обзира на њихов садржај. Филип Давид сматра да је уобичајено увјерење да црква има велики утицај у народу.

А из тога потиче злоупотреба тога утицаја како од стране доброг дијела свештенства тако и од манипулативних политичара. Скренувши пажњу да је растући утицај цркве општи феномен, који није типично везан само за друштва у транзицији каква су настала послије пада Берлинског зида, Јакшић наводи примјер да је Доналд Трамп добио највише гласова из ,,јеванђеоског појаса“ САД, подручја конзервативних бијелаца.

Он истиче да је ислам у налету, хиндуисти и будисти све гласније траже своје мјесто. Зато, како каже, изгледа да ће бити у праву славни француски књижевник и мислилац Андре Малро, министар културе код Шарла де Гола, који је прије више од 50 година предвиђао да ће 21. вијек бити ,,вијек религије“.

- У таквом амбијенту немогуће је игнорисати ставове цркве. Чињеница да је у Србији СПЦ, уз војску, организација која има највеће повјерење грађана говори довољно. Говори и о властима, институцијама, правној држави или медијима, који то повјерење нијесу стекли. Све док је тако, разне владике моћи ће да причају шта хоће, заклањајући се иза олтара и тврдећи да је то Божија воља - закључује Јакшић.

Након свега што се дешавало посљедњих деценија на релацији црква - државни политички врх, занимљиво је и колики је стварни утицај СПЦ на одлуке политичара и да ли се тај утицај користи као изговор када се рјешења за одређене проблеме косе са митом, сада конкретно о Косову?

- Тај утицај, био он стваран или не, узима се као изговор да се неке битне политичке одлуке одложе или не донесу. Историја која се у великој мјери заснива на митовима је лажна историја, а политичари и вјерски поглавари који се увијек и изнова позивају на митове раде против интереса своје вјере, свога народа и умјесто истине нуде заблуде - одговара Давид и напомиње шта не смијемо заборавити. - У мрачним деведесетим годинама многа свештена лица подржавала су ноторне злочинце, благосиљала их прије одласка у ратне походе и подстицала својом националистичком реториком. Ако ништа друго, такви би се због тога морали дубоко и искрено покајати, а не изнова упадати у тај велики, један од највећих грехова, гријех нетолеранције и мржње - закључује Давид.

(Побједа)