четвртак, 30. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Амбасадор Француске Пјер Кошер: Резолуција о геноциду у Сребреници није уперена против неке земље, или неког народа, већ да нас подсети да желимо мир у региону. На ту тему председници Вучић и Макрон су одлучили да раде заједно
Хроника

Амбасадор Француске Пјер Кошер: Резолуција о геноциду у Сребреници није уперена против неке земље, или неког народа, већ да нас подсети да желимо мир у региону. На ту тему председници Вучић и Макрон су одлучили да раде заједно

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 12. април 2024.

Србија је за Француску важан партнер који има тежину, због тога је важно да две земље заједно у оквиру Европе јачају њену независност и негују пријатељство, не само у контексту прошлости, већ окренути будућности, каже за РТС амбасадор Француске у Србији Пјер Кошер.

Посета председника Србије Француској одвијала се у контексту традиционалног пријатељства. На  пријатељство две земље на почетку разговора за РТС осврнуо се и амбасадор Француске Пјер Кошер.

Оно што је била наша порука када смо угостили председника Вучића у Паризу је да је Србија за нас партнер који има тежину, који је важан, и партнер који није као други управо због те историје и пријатељства. То пријатељство нас данас обавезује, да дијалог између наше две земље буде дијалог искрености, да једни друге салушамо и да кроз то поштујемо једни друге.

- У Паризу се причало о свим темама  укључујући и ону поменуту у вили "Мир", а у вези резолуције о којој се разговара у Савету безбедности УН-а.

Пре свега ми разумемо колико је ова тема осетљива у региону. Та резолуција није уперена против неке земље или неког народа. Она подсећа на болна дешавања од пре 30 година. Та резолуција, дакле, нама за циљ да упире прстом у било кога већ да нас подсети да ми желимо да избегнемо у региону да дође до рата и насиља. На ту тему председник Вучић и председник Макрон одлучили су да раде заједно, да наставе да сарађују како би у региону превагнуо дијалог и како земље Западног Балкана могу да наставе у миру њихову интеграцију у правцу Европе.

- Нисам вас сасвим разумела када сте рекли да се не односи ни на једну земљу појединачно. Kако смо видели према најавама, реч је о резолуцији о геноциду у Сребреници. Не односи се, дакле, ни на једно страдање од пре момента када је осмишљена реч геноцид крајем другог свјетског рата. Председник Србије синоћ је поменуо страдања Јермена, не односи се ни на дела ваше земље у колонијалном делу света. Дакле, односи се баш на овај специфичан злочин.

То јесте случај, али оно што сам вам рекао је да она не упире прстом у неку државу или неки народ. Она подсећа на један догађај који је обележио регион и Европу. Призори из Сребренице, ја их се добро сећам, то је један скорашњи догађај који је оставио такав печат, јер се догодио на нашем континенту, и који је оставио такав утисак какав је оставио. Та спремност и воља да памтимо тај догађај, оно је то што јесте. Она је испољавање наше воље да се то не понови. Ето, то та резолуција значи.  Мислим да не смемо да пропустимо, да искористимо ову прилику. Не смемо ићи у површном правцу. Добар правац је да радимо заједно за мир.

- Али није ли то прилика, дакле, да се тај случај препусти суду? Већ постоје судови у Хагу, тамо већ постоје осуђени за тај злочин. Тако да, због чега би нека од земаља преузимала на себе да додатно, ставља акценат на тај специфичан догађај? Односно, због чега, како председник синоћ каже, због чега се то дешава сада?

Kао што сте рекли, одговорни за оно што се десило у Сребреници су данас пред Међународним кривичним судом у Хагу. И то је оно што је најважније. Важно је да правда буде задовољена. То је оно што је најбитније. Та резолуција, а има и других резолуција у УН, има за циљ да појача памћење и успомену на тај догађај, да кажем, у календару Уједињених нација. Понављам да се не указује на одговорност неког народа или државе. Резолуција једноставно подсећа међународну заједницу да морамо да избегнемо да се понове такви догађаји. 

- Постоје питања око којих се Србија и Француска нешто боље слажу. Како се вама чини, могу ли председник Емануел Макрон и Француска за Србију постати оно што су у једном моменту били Ангела Меркел и Немачка?

На француском кажемо да није баш свако поређење најсрећније. Ми имамо потпуно другачије односе са Немачком, другачију историју и имамо огромно поштовање за Ангелу Меркел и Немачку дипломатију. Ми имамо другачију историју и наш однос према Србији и са Србијом је другачији, иако имамо исти циљ - да сви на крају буду у Европској унији. Председник Макрон има високо мишљење о партнерству које морамо имати са Србијом. Он је то рекао за време конференције за штампу. У овом тренутку истине за Европу, која се суочава са великом кризом у вези са руском агресијом, изузетно је важно да Србија и Француска буду заједно, да би заједно браниле, баш као и у прошлости, њихову независност. То можемо да урадимо у оквиру Европе и да гајимо и негујемо наше пријатељство, не само у контексту прошлости, већ окренуто будућности. И то је била главна порука председника Макрона председнику Вучићу и порука других француских институција. У Европи ми мислимо да Србија има своје место, између осталог, због тога што смо убеђени да та идеја стратешке аутономије Европе, мислимо да је то идеја и Србије и Србија може својим потенцијалом и ресурсима да томе да свој допринос. Ето, то је била главна порука посете. Постоје очекивања и, наравно, Француска подстиче и охрабрује Србију да настави своје реформе да би ушла у ЕУ.

- Да ли сте свесни утиска у Србији да је Европа уморна од проширења и да сваки пут када се догоде нека кризна политичка превирања овде у овом региону, из Европе се чује да су земље Западног Балкана, али пре свега Србија, пожељне у ЕУ, али некако се са друге стране чини да се ту ништа не дешава, и да је у Србији заправо дошло до једног замора од те приче. Укључујући то да нису баш ни грађани Србије сигурни, да ли Европа жели да се шири?

Ми смо тога савршено свесни, укључујући председника Макрона, да постоји такав замор и он жели да то преброди. Била би грешка веровати да смо данас у некаквој новој етапи, која неће трајати, етапи проширења Европске уније. Ми смо на прекретници у Европи, и Србија мора да искористи ту прекретницу. Ми то желимо, наравно, али је на српском народу да то одлучи. Ми заиста желимо да сви напори буду уложени упркос том умору, можда некаквом разочарању и да се све уради да путем реформи и једној позитивној причи о Европској унији, да убрзамо овај процес. Са наше стране, са стране Француске, ми смо потпуно спремни да убрзамо пут ка проширењу.

- А овде постоји питање да ли ће Србија или Украјина пре ући у Европску унију. Kако се вама чини?

Постоји одређена динамика. Украјина има још пуно, пуно тога на свом путу. Ми се, наравно, дивимо томе како су становници у Украјини одабрали Европу упркос бомбама и свим тешкоћама. Али Србија већ дуго година ради на реформама да би постала чланица Европске уније. Тако да не треба страховати да ту постоји некаква трка, и да ће неко бити остављен по страни.

- И да закључимо, у вашој биографији пише да говорите енглески, персијски, италијански језик. Потпуно сам сам сигуран да ћете ме разумети и ово што ћу вас питати и без превода на српском. У Француском културном центру недавно је отворена изложба која се зове "Веома француски живот тренера Божидара Маљковића". Маљковић је донео прву једину клупску титулу првака Европе једној француској екипи. Стрепе ли Французи од српског олимпијског тима који ће Божа Маљковић предводити на олимпијским играма у Паризу?

Ми смо одали почаст у Француском културном центру тој изузетној личности, Божи Маљковићу, са којим имамо заиста пријатељски однос. Он је велика личност светске кошарке, али и француске кошарке, пошто је пре 30 година он одвео Лимож ка врху Европе. Желели смо ове године, када се одржавају Олимпијске игре у Паризу, да одамо почаст том српско-француском пријатељству, тој сарадњи у домену спорта, која је један од путева на коме ходамо заједно и сарађујемо. То је једна лепа прича. Истражујемо српске репрезентације у кошарци и имамо добре разлоге за то, али видет ћемо какви ће бити резултати и нека најбољи победи.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер