Piter Fejt: Srbija da ukine paralelne strukture na severu kao uslov za kandidaturu

PRIŠTINA – Međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt ocenio je večeras da će članice EU verovatno tražiti da Srbija pre odluke o statusu kandidata u februaru ove godine ukine takozvane paralelne strukture na severu Kosova.

On je, u razgovoru sa novinarima iz redakcija iz centralne Srbije, kazao da je to njegova pretpostavka iako nije predstavnik EU.

„Evropske zemlje će insistirati da paralalno prisustvo policije i bezbednosnih i administrativnih struktura bude ukinuto i da to treba uraditi pre odluke o kandidaturi”, objasnio je Fejt.

Na pitanje novinara Tanjuga da li je moguće da EU promeni svoje uslove i u njih uvrsti ukidanje paralelnih struktura, Fejt je rekao da se ta reč ne pominje u zaključcima Saveta EU, i podsetio da postoje tri uslova – regionalno predstavljanje Pristsine, omogućavanje slobode kretanja Kforu i Euleksa, kao i implementacija dogovora iz dijaloga.

Kako je naveo, parlalene strukture se ne pominju u tim zahtevima, ali je nakon insistiranja novinara istakao da, iako nije deo struktura EU, može da kaže da će evropske zemlje insistirati da one budu ukinute.

Fejt je dodao da rešenje za pitanje severa Kosova treba tražiti u uspostavljanju kontakta između vlade u Prištini i srpske zajednice na severu i da će u tom smislu vlada Kosova već u narednom periodu preduzeti prve korake imenovanjem koordinatora koji će biti odgovoran za komunikaciju i koordinaciju u Prištini i zadužen da unapredi taj proces.

On je objasnio da bi to mogao biti neki Albanac u kojeg srpska zajednica ima poverenje.

Prema Fejtovim rečima, pitanje severa je kompleksno zbog organizovanog kriminala i korupcije koji su se ukorenili u srpskoj zajednici u poslednjih deset godina i da je to još jedan razlog za opiranje promeni.

„Rešenje za sever mora da se zasniva na tri principa – bez nasilja, bez podele i bez zamrznutog konflikta, jer EU neće prihvatiti zamrznuti konflikt u srcu Evrope”, rekao je on i dodao da upravo zato mora biti uspostavljen kontakt između Prištine i severa Kosova.

To je proces koji se može odvijati paralelno sa dijalogom Beograda i Prištine, ali ta dva procesa mogu da se dopunjuju, što neće biti lako jer moramo da nađemo sagovornike na obe strane i u Beogradu i u Prištini, rekao je on.

Fejt je napomenuo da se ne slaže sa predlogom šefa švedske diplomatije Karla Bilta o pokretanju parlalenog dijaloga između Kosova i EU na temu severa, jer, kako je kazao, ne zna o čemu bi se razgovralo i da li to znači da Srbi treba da ostanu van tog dijaloga.

Na pitanje Tanjuga o mogućnosti da se razgovara o široj autonomiji za sever i eventualnom Ahtrisari plus planu on je rekao : „Treba da budemo fleksibilni i da severu ponudimo model koji će im biti prihvatljiv i ići na ruku. Većina toga može da se nađe u Ahtisarijevom planu, ali znam da je to ime osetljivo u Srbiji”.

On je rekao da se nedavno, u Helsinkiju, sreo sa Marti Ahtisarijem i pitao ga da li se slaže da se njegovo prezime skine sa plana, i „da se nazove Kuperovim, Biltovim, a zašto ne i Tadićevim planom”. Ahtisari je, kaže Fejt, odgovorio da nema ništa protiv.

Na pitanje Tanjuga da obrazloži njegov svojevremeni predlog o modelu Katalonije za sever Kosova on je rekao da je taj model pomenuo isključivo u kontekstu prema kojem Katalonija ima prava autonomije, ali ne i otcepljenja od Španije.

„Mislim da se u tom okviru može naći aranžman, koji će biti prihvatljiv za građane ali istovremeno omogućiti dirketne strane investicije u sever Kosova i otvaranje novih radnih mesta”, zaključio je Fejt.

(Tanjug)