уторак, 05. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Писмо светским званичницима о ситуацији у БиХ: Међу потписницима Валентин Инцко, Стјепан Месић, Весна Пешић, Латинка Перовић, Соња Бисерко...
Хроника

Писмо светским званичницима о ситуацији у БиХ: Међу потписницима Валентин Инцко, Стјепан Месић, Весна Пешић, Латинка Перовић, Соња Бисерко...

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 12. јануар 2022.

 Протеклих дана су широм свијета одржани протести у знак подршке Босни и Херцеговини.

Бх. грађани у иностранству, као и пријатељи наше земље, регије и свијета, на овај начин изражавају забринутост због тренутне политичке и сигурносне кризе у Босни и Херцеговини страхујући од новог сукоба.

Да те волим, душа зна...

"Да те волим душа зна, драга моја БиХ", хорски се пјевало јучер Бриселом гдје се окупило више стотина босанскохерцеговачких грађана из Белгије, Низоземске, Луксембурга, Француске и других држава.

Ријеч је о иницијативи иза које стоји босанскохерцеговачко удружење у низоземској Платформ БиХ, а овај скуп је одраз забринутости, али и патриотизма, и циљ му није промоција било које од политичких опција нити је усмјерен против било којег народа у Босни и Херцеговини.

Овом приликом Сатко Мујагић, бх. активиста и један од иницијатора протеста прочитао је писмо које су Организациони одбор и кровна организација бх. удружења Платформ БиХ припремили и које је упућено званичницима у Бриселу, Неw Yорку, Wасхингтону, али и осталима у главним градовима земаља чланица Вијећа за имплементацију мира.

Писмо су потписали многи угледници, тачно 207 особа. Поред организатора протеста, ту су бивши и актуелни домаћи и међународни званичници, представници мајки Сребренице и других удружења жртава, представници удружења и заједница Босанаца и Херцеговаца у иноземству, универзитетски професори, новинари, публицисти, глумаци, адвокати, хисторичари, представници невладиног сектора, активисти, како из Босне и Херцеговине, регије, тако и свијета.

Бројни угледници

Међу њима су Валентин Инцко и Кристијан Шварц-Шилинг, бивши високи представници за БиХ, Стјепан Месић, бивши предсједник Хрватске, Будимир Лончар, посљедњи Титов шеф дипломатије, Францис Боyле, Миро Лазовић, Мирко Пејановић, Соња Бисерко, Весна Пешић, Мунира Субашић, Бакира Хасечић, Сатко Мујагић, Давид Петтигреw, Ноел Малцолм, Латинка Перовић, Даниел Сервер, Марко Аттила Хоаре, Хариз Халиловић, Александар Хемон, Нерзук Ћурак, Сеад Турчало, Едина Бећиревић, Филип Давид, Иво Голдстеин...само су неки од пописника чија имена у цијелости овдје доносимо.

Писмо и имена потписника преносимо у цијелости

"Упућујемо:

г. Јоеу Бидену, предсједнику Сједињених Америчких Држава

гђи. Урсули вон дер Леyен, предсједници Европске комисије

г. Цхарлесу Мицхелу, предсједнику Европског вијећа

г. Јосепу Боррелу, високом представнику Уније за вањске послове и сигурносну

политику

г. Еммануелу Мацрону, предсједнику Француске

г. Борису Јохнсону, премијеру Уједињеног Краљевства

г. Олафу Сцхолзу, канцелару Њемачке

г. Јустину Трудеауу, премијеру Канаде

г. Марку Руттеу, премијеру Низоземске

гђи. Магдалени Андерссон, премијерки Шведске

г. Марију Драгхију, премијеру Италије

г. Јонасу Гахр Стореу, премијеру Норвешке

гђи. Метте Фредриксен, премијерки Данске

г. Сцотту Моррисону, премијеру Аустралије

г. Карлу Нехаммеру, премијеру Аустрије,

г. Жељку Комшићу, предсједавајућем Предсједништва Босне и Херцеговине

г. Јенсу Столтенбергу, генералном секретару НАТО-а

г. Цхристиану Сцхмидту, високом представнику за Босну и Херцеговину

г. Антонију Гутерресу, Генералном Сектретару УН-а и Чланицама Вијећа сигурности УН

Обраћамо вам се у име грађана Босне и Херцеговине који ће се окупити 10. јануара 2022. године у Бриселу, Лондону, Њујорку, Сент Луису, Отави, Торонту, Портланду, Бостону, Риму, Болоњи, Женеви, Паризу, Ослу, Штокхолму, Гетеборгу, Бечу, Копенхагену, Сиднеју, Сарајеву, Тузли и многим другима градовима диљем свијета како би изразили своју крајњу забринутост због садашње политичке и сигурносне кризе у Босни и Херцеговини.

У октобру 2021. владајућа коалиција у босанскохерцеговачком ентитету Република Српска (РС) усвојила је план за успоставу нечег што они називају "независна РС у дејтонској Босни и Херцеговини". Тај документ на седам страница садржи конкретне кораке за унилатерално, незаконито и неуставно преузимање државних надлежности на фискалном, правосудном, одбрамбеном, сигурносном и многим другима пољима.

Овај план је јавно доступан и предвиђа, заједно са многим другим тачкама, кориштење силе против сваке државне институције која би покушала одбранити уставни поредак у Босни и Херцеговини.

Проведба овог плана ће изазвати колапс уставне и институционалне архитектуре Босне и Херцеговине. То ће резултирати страшним политичким, економским и  сигурносним посљедицама. Уз неколико већ предузетих конкретних корака, владајућа коалиција у РС-у јасно је ставила до знања да свој план намјерава провести.

Дана 10. децембра 2021. године Народна скупштина РС-а је усвојила четири закључка о такозваном "пријеносу надлежности", чиме је то законодавно тијело РС-а де фацто и де јуре одлучило издвојити тај ентитет из државног уставно-правног система Босне и Херцеговине у секторима правосуђа, одбране, сигурности и индиректног опорезивања. Надаље, Народна скупштина РС-а је задужила и овластила Владу РС-а да изради нове ентитетске законе о: Војсци РС-а, Обавјештајној служби РС-а, Систему индиректног опорезивања РС-а, Високом правосудном и тужилачком савјету РС-а, те о више од 130 других закона и потребних прописа у разним секторима којима ће РС укинути државне законе и прописе и замијенити их ентитетским.

Будући да ни државни Устав ни устав ентитета РС-а, као ни државни ни ентитетски закони не допуштају ентитетским институцијама да доносе законски важеће одлуке или законе о питањима која су већ усвојена и уређена државним Уставом или законима, наведене радње и одлуке Народне скупштине РС-а, донесене 10. децембра 2021. године, представљају незакониту узурпацију државне овласти и кривично дјело против уставног и правног поретка државе.

У октобру 2021. РС је усвојила и у Службеном гласнику објавила неуставни ентитетски закон, стављајући ван снаге државни закон којим се забрањује порицање геноцида у оквиру РС-а. Дана 28. децембра 2021. још један неуставни закон објављен је у Службеном гласнику. Тај Закон о Агенцији РС-а о лијековима и медицинским средствима, могао би, на што је указала Европска комисија у свом недавном писму властима РС-а, довести до колапса тржишта лијековима те тиме грађане лишити основних лијекова.

Велика криза

Ова криза у Босни и Херцеговини нема везе са међуетничким односима; ово је вјештачка криза коју су изазвали корумпирани политичари и њихови партнери. Они немају подршку опозиције у Народној скупштини РС-а, нити већине грађана Босне и

Херцеговине, укључујући и оне који живе у РС-у.

Земља је увучена у политичку кризу која пријети миру и сада је потребан добро осмишљен, робустан и координиран одговор самог високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита, Уједињених нација, Сједињених Држава, Канаде, Европске Уније, и њених савезника у НАТО-у.

Досадашње одсуство таквог одговора само је послужило охрабривању амбиција г. Милорада Додика и његове владајуће коалиције. Нарочито забрињавају изјаве званичника власти у Србији, који су изразили подршку плану владајуће коалиције у РС-у. Усто, сецесионисти из РС-а уживају подршку Русије, Кине, чак и неких држава чланица ЕУ, попут Мађарске, чији су отворени национализам, ксенофобија и антимуслиманска осјећања веома изражени.

Умјесто одвраћања, неки у међународној заједници само охрабрују тежње г. Милорада Додика за сецесијом и његову жељу да временом уништи Босну и Херцеговину као суверену државу. Међутим, постоје веома озбиљни разлози због којих Босну и Херцеговину не треба само очувати као суверену државу, већ је треба даље јачати.

Босна и Херцеговина је специфична културна заједница која постоји више од хиљаду година и у којој грађани различитог етничког поријекла и вјерских традиција стољећима заједно живе.

Чак и данас, унаточ рату из 1990-тих, огроман број грађана прихватају постојање и легитимитет државе Босне и Херцеговине. Европска студија вриједности из 2019. године показује да је 74 посто становника поносно што су држављани Босне и Херцеговине. Ово осјећање је најснажније у Дистрикту Брчко (88 посто), док у РС-у 66 посто становника има исто гледиште.

Ни Мировни споразум ни Устав не дају право на сецесију. Био би катастрофалан хисторијски преседан ако би се ‘ентитету’, чије су политичке и војне вође (као и његова војска и полиција) осуђени за тешке ратне злочине и геноцид, са више од милион протјераних људи, ”дала” независност.

У протеклих 26 година, ЕУ и њене државе чланице, САД, Канада и друге земље свијета, као и многе међународне организације уложиле су много политичких, дипломатских, људских и финансијских ресурса у настојању да одрже мир и обнове земљу. Грађани Босне и Херцеговине, Хрвати, Бошњаци, Срби, Јевреји, Роми и сви Босанци које се идентификују с одређеном етничком групом, желе живјети у миру и складу које подстиче демократија.

Најважније поруке

Дана 10. јануара 2022. Босанци и Херцеговци свих етничких група и вјера, атеисти и

агностици, заједно са пријатељима из цијелог свијета окупит ће се у Бриселу, Женеви, Лондону, Бечу, Ослу, Њујорку, Сент Лоуису, Отави, Торонту, Паризу, Риму, Штокхолму, Сиднеју, Копенхагену, Сарајеву, Тузли, и многим другим градовима диљем свијета да подрже јединствену Босну и Херцеговину, њен плурализам, коегзистенцију и очување те како би изнијели сљедеће захтјеве високом представнику међународне заједнице Цхристиану Сцхмидту, Европској комисији и владама Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства, држава чланица Евопске Уније и савезницима у НАТО-у.

1. План који је усвојила и који сада проводи владајућа коалиција у босанскохерцеговачком ентитету Република Српска треба сматрати нападом на трајни мир, уставни поредак, суверенитет, територијални интегритет и 30-годишњу независност Босне и Херцеговине, те као пријетњу миру, стабилности и сигурности на Западном Балкану и Европи.

2. Приоритетно је да се разради и проведе добро осмишљен, робустан и координирани одговор примарно усмјерен на одвраћање локалних снага дестабилизације и њихових страних ментора, а потом фокус треба усмјерити на конструктивне и реформске приступе. Овај одговор треба да буде комбинација интервенција, почевши од санкција и јачања војног присуства НАТО-а/ЕУФОР-а као јасног политичког сигнала.

3. Потребна је подршка домаћим институцијама у њиховом одговору на напад на уставни поредак Босне и Херцеговине. Понајприје, кроз пуну подршку Уставном суду Босне и Херцеговине како би размотрио два већ усвојена закона, као и све друге законе које би Народна скупштина РС-а могла усвојити. Такођер је потребна политичка и техничка подршка државном правосуђу како би провело истрагу о нападу на уставни поредак Босне и Херцеговине.

4. Недавне изјаве и активности високорангираних званичника Владе Републике Србије представљају кршење принципа добросусједских односа, који је у самом средишту разговора о приступању ЕУ, као и кршење Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије. Државе чланице ЕУ треба да размотре суспензију приступних разговора са Србијом ако тамошња Влада не промијени свој став према Босни и Херцеговини, укључујући став који се односи на ратне злочине почињене током 1990-их.

У име организатора протеста: ‘Свијет за Босну и Херцеговину’

Организациони одбор и Платформ БиХ, Низоземска

ЗВАНИЧНИЦИ И БИВШИ ЗВАНИЧНИЦИ

Јан Пронк Бивши министар у Влади Низоземске и бивши посланик у Парламенту Европске Уније

Тинеке Стрик Посланица у Парламенту Европске Уније

Тања Фајон Посланица у Парламенту Европске Уније

Клемен Грошељ Посланик у Парламенту Европске Уније

Ирена Јовева Посланица у Парламенту Европске Уније

Тхомас Wаитз Посланик у Парламенту Европске Уније

Ромео Франз Посланик у Парламенту Европске Уније, предсједавајући Делегације ЕУ парламента за односе са БиХ и Косовом

Тхијс Реутен Посланик у Парламенту Европске Уније

Берт Баккер Бивши посланик у Парламенту Низоземске

Цхристиан Сцхwарз-Сцхиллинг Бивши Високи представник за БиХ (2006-2007) и бивши савезни министар СР Њемачке

Валентин Инцко Бивши Високи предстваник у БиХ (2009-2021)

Францис Боyле Генерални агент за Републику БиХ с изванредним и опуномоћеним овлаштењима пред Међународним судом правде

Раиф Диздаревић Бивши Предсједник и члан Предсједништва СФРЈ и Предсједник Предсједништва СР БиХ

Стјепан Месић Бивши Предсједник Републике Хрватске

Мирко Пејановић Биши члан Предсједништва Републике Босне и Херцеговине

Миро Лазовић Бивши Предсједник Народне скупштине Републике Босне и Херцеговине

Свен Алкалај Амбасадор Босне и Херцеговине у Уједињеним нацијама

Јасенко Селимовић Бивши посланику у Парламенту Европске Уније

Будимир Лончар Дипломата и бивши Министар иностраних послова СФРЈ

Весна Пешић Бивша посланица Народне скупштине Србије

 

УДРУЖЕЊА И ПРЕДСТАВНИЦИ ЖРТАВА

Нура Беговић Предсједница Удружења Жене Сребренице, Тузла - Сребреница

Шухра Синановић Предсједница удружења "Жене Подриња", Братунац - Сарајево

Мунира Субашић Предсједница удружења "Мајке енклава Сребренице и Жепе", Сребреница - Сарајево

Суад Пашалић Предсједник удружења "Преживјели Сребреница '95."

Јусуф Арифагић Удружење логораша "Козарац"

Мурат Тахировић Удружење жртава и свједока геноцида

Бакира Хасечић Предсједница удружења "Жена - жртва рата"

 

УДРУЖЕЊА И ЗАЈЕДНИЦЕ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА У ИНОСТРАНСТВУ

Едина Совић Представница испред удружења САБА Амстердам

Есмир Мујкић Удружење Млади Босне и Херцеговине

Ениса Карагић Седра

Мевзад Фазлић Представник испред џемата ИВЗ Бошњака "Босњак" Архнем

Амра Османбашић БиХРО

Хакија Решић Представник испред џемата ИВЗ Бошњака "Хајр" Амстердам

Заим Пашић Босанско-херцеговачка мрежа у Уједињеном Краљевству

Џанан Бајгорић Предсједник удружења БиХ у Трондхеим-у (Норвешка)

Наида Рибић Представница испред удружења привредника БХ бусинесс цлуб и Радио БХ дијаспора

Алмедина Сачић Предсједница Босанско-херцеговачко - шведског савеза жена и удружења БХ грађана "Босна" Борåс

Сафет Алиспахић Вијеће босанске заједнице Новог Јужног Велса

Сенад Ахметовић Представник испред Босанско-херцеговачког исламског центра у Неw Yорк-у

Кенан Јашарспахић Предсједник Савеза босанско-херцеговачких удружења у Краљевини Шведској

Зијо Агић Представник испред џемата ИВЗ Бошњака "Селам" Роттердам

Цаспар тен Дам Представник низоземско-босанског политичког комитета "Стари мост"

Низоземско-босански комитет за комеморацију 11. јула "Сребреница Херденкинг"

ОСТАЛИ

Давид Петтигреw Професор филозофије и студија Холокауста и геноцида "Соутхерн Цоннецтицут Стате" универзитета

Ноел Малцолм Виши научни сарадник "Алл Соулс" колеџа, Универзитета у Оксфорду

Даниел Сервер Професор на "Јохнс Хопкинс" школи напредних међународних студија

Латинка Перовић Историчарка

Ерна Ријсдијк Универзитетски предавач на низоземској Академији за одбрану

Марко Аттила Хоаре Историчар, професор Департмана политичких наука и међународних односа, Универзитета у Кембриџу

Цхристопхе Бусцх Директор "Ханнах Арендт" институт

Хариз Халиловић Аустралско-босански академик, професор Глобалних студија и социјалне антропологије

Едина Бећиревић Професорица на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, суоснивачица Атлантске Иницијативе

Филип Давид Књижевник

Александар Хемон Писац, професор креативног писања на Универзитету Принцетон

Емир Рамић Директор Института за истраживање геноцида Канада

Нерзук Ћурак Редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву

Дино Мустафић Позоришни и филмски режисер, директор Народног позоришта у Сарајеву

Азем Власи Адвокат, бивши предсједник Савеза комуниста АП Косово и Метохија и политички активиста

Нихад Крешевљаковић Историчар, продуцент, сценарист и директор сарајевског ратног казалишта и МЕСС фестивала

Русмир Махмутћехајић Академик, писац и предсједник Међународног форума Босна

Владимир Милчин Професор на Факултету за драмске уметности у Скопљу

Ремко де Бруијне Оснивач и предсједавајући Фондације ветерана "Дутцхбатт ИИИ"

Азра Хромаџић Професорица на Маxwелл-овој школи држављанства и цивилних послова

Амра Шабић-Ел-Раyесс Професорица на Универзитету Цолумбиа

Абдулах Сидран Књижевник, сценариста и редовни члан Академије наука и умјетности БиХ

Енвер Казаз Професор Филозофског факултета, Универзитета у Сарајеву

Невенка Тромп Професорица међународних односа

Соња Бисерко Предсједница Хелсиншког одбора за људска права Србије

Екрем Чаушевић Професор Катедре за туркологију, Филозофског факултета, Свеучилишта у Загребу

Алида Бреммер Списатељица и преводитељица, научни сарадник на Свеучилиштима у Мунстер-у и Гиессен-у

Иво Голдстеин Историчар, редовни професор Свеучилишта у Загребу и члан Академије наука и умјетности БиХ

Смаил Чекић Професор Емеритус Универзитета у Сарајеву

Весна Тершелич Грађанска активистица

Емир Суљагић Директор Меморијалног центра "Поточари - Сребреница"

Ирене Ван дер Линде Историчарка, писац и аутор "Крв и мед"

Дубравка Стојановић Историчарка, професорица Филозофског факултета, Универзитета у Београду

Курт Бассуенер Виши научни сарадник у Вијећу за политику демократизације (ДПЦ)

Ферид Мухић Професор на Универзитету у Скопљу

Сеад Турчало Декан Факултета политичких наука, Универзитета у Сарајеву

Милица Томић Шефица Института за савремену умјетност, Факултета за архитектуру, Универзитета за технологију у Грацу

Тарик Хаверић Редовни професор Правног факултета, Универзитета у Зеници

Андреј Николаидис Књижевник

Славо Кукић Редовити члан Академије наука и умјетности БИХ

Хуснија Камберовић Историчар, професор Универзитета у Сарајеву

Мерсим Зилкић Босанско америчка национална асоцијација

Миливој Бешлин Историчар, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију у Београду

Ведран Џихић Виши сарадник Института за међународне послове Аустрије и професор на Институту политичких наука, Универзитета у Бечу

Петер Липпман Активист и писац, Сурвивинг тхе Пеаце

Сенада Шело Шабић Виши научни сарадника на Институту за развој и међународне односе у Загребу

Срђан Вучетић Професор на Универзитету у Оттаwа-и

Сенадин Лавић Професор на Универзитету у Сарајеву

Маргреет ван Доодеwаард Програмска директорица низоземске мировне организације ПАX

Дион ван ден Берг Тим лидер Еуропе ПАX, низоземска мировна организација ПАX

Белул Беqај Политички аналитичар и публициста

Флоренце Хартманн Списатељица и бивша гласноговорница Трибунала за бивсу Југославију у Хагу

Динко Грухоњић Новинар и програмски директор Независног друштва новинара Војводине

Гуидо Снел Писац и професор Европских студија, Универзитета у Амстердаму

Милован Писарри Директор Центра за примењену историју

Ницолас Молл Историчар

Тамара Никчевић Новинарка

Роберто Беллони Професор на Универзитету у Тренту

Матт Јосепх Градски комесар града Даyтон

Ерол Авдовић Виши дипломатски дописник у Уједињеним нацијама

Мирко Кларин Новинар, уредник СЕНСЕ новинске агенције и оснивач Центра за транзицијску правду у Пули

Јацоб Бергсланд Доктор медицине и бивши припадник мисије УНПРОФОР-а у БиХ

Шаћир Филандра Професор Универзитета у Сарајеву

Един Омерчић Хисторичар

Аднан Чиргић Декан Факултета за црногорски језик и књижевност

Раде Радовановић Новинар и писац, грађанин Београда

Луиса Цхиоди Директорица Оссерваторио Балкани е Цауцасо Трансеуропа

Суад Куртчехајић Предсједник Босанске академије наука и умјетности “Кулин Бан”

Бобан Батрићевић Доцент Факултета за црногорски језик и књижевност

Асим Мујкић Професор Факултета политичких наука, Универзитета у Сарајеву

Селма Леyдесдорфф Професор усмене историје и културе на Универзитету у Амстердаму

Јасна Чаушевић Друштво угрожених народа

Аднан Прекић Историчар, доцент Филозофског факултета, Универзитета Црне Горе

Бошко Јакшић Новинар

Аида А. Хозић Професорица међународних односа Универзитета Флориде

Сакиб Софтић Професор на Универзитету у Сарајеву

Шербо Растодер Историчар, потпредсједник БАНУ и редовни члан ЦАНУ и ДАНУ

Схкелзен Малиqи Писац и публицист

Александар Секуловић Научни сарадник Хелсиншког одбора за људска права у Србији и потпредседник Савеза антифашиста Србије

Боy Јонкергоуw Позоришни продуцент, продуцент позоришног комада о геноциду у Сребреници

Хикмет Карчић Истраживач на Институту за исламску традицију Бошњака

Адил Куленовић Предсједник Асоцијације "Круг 99"

Александар Радоман Продекан Факултета за црногорски језик и књижевност

Франк Wестерман Новинар и писац

Марјан Хајнал Професор мр.сци политичких наука и културолог

Бојан Тончић Новинар

Ед Вуллиамy Новинар

Жарко Папић Бивши југословенски дипломата и директор Независног бироа за хуманитарна питања (ИБХИ)

Новак Аџић Правник и историчар, стручни сарадник Филозофског факулета, Универзитета у Црној Гори

Златко Топчић Писац и филмски сценарист

Лиесбетх Зегвелд Адвокат за људска права, заступник порордица Мустафић и Нухановић у тужби против Низоземске

Хасија Борић Глумица

Златица Грухоњић Предсједница Центра за демократију и транзициону правду у Бањој Луци

Фарук Шехић Писац

Ива Вукушић Предавач на Универзитету у Утрецхт-у

Сенад Пећанин Адвокат

Миле Стојић Књижевник

Wиллем Пронк Фондација "Проплан"

Драган Бурсаћ Писац и колумниста

Цоен Хавер Филмски режисер

Ницоле Сегерс Фотографкиња, коаутор "Крв и мед"

Нијаз Скендерагић Потпредсједник САБНОР-а

Томислав Марковић Новинар и писац

Суад Ђозић Ацтивист, РеСТАРТ БиХ

Ива Бићанић Начелница националног психотраума центра УМЦ, ко-продуцент "Тито'с теарс'

Јоханн Грüнбауер СГТРС - Фондација "Историја тоталитарних режима и њихових жртава"

Срђан Херцигоња Истраживач у Београдском центру за безбједносну политику

Јетон Незирај Драматург и умјетнички директор Народног позоришта Косова

Ермин Сијамија Глумац

Ницк Теуниссен Умјетник и драматургт, аутор позоришног комада 'Енкелтје Холандија'

Саша Илић Писац

Есад Крцић Главни и одговорни уредник Бошњаци.нет

Сандер Сцхиммелпенинцк Новинар и писац

Петер Кооле Визуелни умјетник

Горан Тркуља Новинар

Павле Радић Колумниста

Бедрудин Гушић Бањалучки новинар и публицист у егзилу

Штефица Галић Уредница медијског портала Тацно.нет

Сузана Кадирић-Секуловић Грађанска активистица и ХР експерт

Лула Микијељ Београдска антиратна активистица и филмски продуцент у пензији

Срђан Шушница Правник и културолог

Балша Божовић Регионална академија за демократију

Фабрице Деконинцк Фотографкиња

Слободан Јовановић Публициста и колумниста

Цлаудиа Хеинерманн Фотографкиња

Александра Јерков Регионална академија за демократију

Енвера Селимовић Новинарка

Радмила Карлаш Књижевница и новинарка

Алмир Арнаут Представник Удружење младих "Велика дјеца"

Мирсад Чаушевић Писац, аутор књиге "Смрт у бијелој кући" и преживјели логораш концентрационих логора Омарска и Мањача 1992.

Лидија Живановић Архитектица и грађанска активисткиња

Јадранка Миличевић Грађанска активистица, Фондација ЦУРЕ/ЦУРЕ Фоундатион

Развојни центар "Живот"

Суада Капић Суоснивачица и члан Фама Методологија

Санди Диздаревић Предавач на Универзитету модерних знаности ЦКМ у Мостару

Алфредо Сассо Асистент на Одјељењу савремене хисторије, Унивезитета у Торину

Ахмед Кицо Предавач на Универзитету модерних знаности ЦКМ у Мостару

Едвард Цуцек Новинар и грађански активист

Амор Машовић Члан Међународног удружење знанственика за истраживање геноцида (ИАГС)

Фарук Веле Новинар и уредник медијског портала Радио Сарајево

Александар Сексан Глумац

Ведрана Божиновић Глумица

Алмир Имширевић Књижевник и дрмаски писац

Аднан Хасковић Глумац

Азиз Омерсофтић Предузетник

Едвин Канка Ћудић Активиста за људска права Удружења за друштвена истраживања и комуникације (УДИК)

Ариан Лека Истраживач на академији Албанских судија

Дијана Беговић Уредник Радија Унско-Санског Кантона

Фатима Махмутћехајић Професорица на Економском факултету, УНиверзитета у Сарајеву

Сеад Х. Спаховић Адвокат

Александар Жоља Активиста Хелсиншког парламента грађана Бањалуке

Бранка Панић Београдска антиратна активистица и филолошкиња

Мила Јурић Београдска антиратна активистица и библиотекарка у пензији

Дуња Хаџиомерспахић Београдска антиратна активистица и информатичарка у пензији

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ПРОТЕСТА

Адем Побрић

Аида Олујић

Санир Пашалић

Дино Салихагић

Алма Мустафић-Берлијн Преживјела геноцида и предавач на Факултету Утрецхт-у

Мехо Капо

Хамдија Драгановић Активиста и преживјели логораш концентрационих логора Омарска и Мањача 1992.

Алмир Мехмедбеговић

Сатко Мујагић Активиста и преживјели логораш концентрационих логора Омарска и Мањача 1992.

Суад Пашалић Преживјели геноцида и аутор књиге "Злогласна каменичка буква""

(Радиосарајево.ба)

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер