понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Петрит Сељими: Све што је на Косову припада Косову, о "Трепчи" се неће разговарати у Бриселу
Хроника

Петрит Сељими: Све што је на Косову припада Косову, о "Трепчи" се неће разговарати у Бриселу

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 16. фебруар 2015.

"Заменик косовског министра иностраних послова" Петрит Сељими изјавио је да се о Трепчи неће разговарати у Бриселу, јер све што је на Косову у власништву је Косова.

Он је, у емисији "Слободно српски", која је синоћ емитована на мржи српских телевизија на Косову и Метохији, рекао да у вези Трепче не може бити разговора са Београдом.

"Према Ахтисаријевом плану све што је на Косову припада Косову и о власништву Косова може да се разговара само са људима који живе на Косову, а не са Београдом. Са Београдом можемо да разговарамо о дуговањима - шта Косово дугује Београду и шта Београд дугује Косову", казао је Сељими.

Говорећи о Споразуму о правосуђу који су у Бриселу недавно потписали премијери Косова и Србије, Иса Мустафа и Александар Вучић, Сељими је рекао да је суштина тог споразума да Косово тиме "успоставља уставни и законски суверенитет на целој територији Косова кад је у питању правосуђе".

Према његовим речима, ти судови на северу Косова ће кад буду успостављени судити по косовским законима као што пише и у споразуму, а судије ће полагати заклетву пред председницом Косова, као што су то радили и српски посланици у скупштини и министри у влади. Сељими је казао да косовска влада не очекује никакве проблеме кад је у питању имплементација овог споразума на северу Косова, јер је како је рекао, повлачење српских паралелних судова са тог простора прихватио Београд.

"Премијер Вучић је преговарао у име Србије да Србија повуче те паралелне институције које су постојале на Косову. Људи понекад мисле да се ми нешто договарамо о Косову, не, ми се не договарамо о Косову, то је завршена прича од 2008. године. Ми се договарамо о томе како да се Србија некако опамети и изађе из свих паралелних институција које је направила после 1999.године и у томе је сврха целокупног Бриселског споразума", рекао је Сељими.

Када је реч о илегалним емигрантима са Косова, он је објаснио да нису тачни наводи појединих медија и политичара да је Косово само у јануару напустило десетине, или стотине хиљада Албанаца, већ да се ради о цифри од 11.000 људи.

"На читавом Балкану постоји један такозвани зимски циклус од новембра, децембра, па и јануара и фебруара кад расте број људи који емигрирају ван балканских земаља и траже азил. Тај циклус је на Косову био 'нормалан' негде до краја децембра и онда је наишао 'талас' трачева и неких позитивних прича да западне земље дају радне дозволе и могућност да се тамо живи и то се као ватрена стихија шири", рекао је Сељими.

Он је додао да одговорност за то сносе медији, али и косовска влада која је можда мало касно схватила шта се дешава.

Људи са Косова, како је рекао, одлазе из истих разлога из којих одлазе и они из Србије и можда Грчке, а то је економска криза и људи некако виде шансу за бољим животом на западу него овде.

"Такође је на одлазак са Косова утицао и споразум о слободи кретања из Брисела између Косова и Србије и сад људи могу много повољније да оду до западно-европских земаља него што је то било раније и много је јевтиније да сад иду илегално, него легално са визом", рекао је Сељими.

Он је истакао да "оно што је важно је да је број људи који је напустио Косово у јануару месецу ове године 11.000, а није 200.000 како рецимо кажу неки опозициони политичари, нити 100.000 или 50.000 како пишу поједини српски и косовски медији".

Сељими је прецизирао да је "у целој 2014. години са Косово отишло 24.000 људи, што је пар хиљада мање у односу на Србију рецимо, а у јануару ове године је било 11.000 и то су званични подаци Еуростата и види се тај пораст у јануару ове године, али нема никакве сумње да ће огромна већина њих да се врати на Косово, јер могућност азила добија мање од 0,5 одсто оних који траже азил".

(Танјуг)  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер