Петар Поповић: Свет, како га види Путин

Да ли се за две године променио свет или је променом личности промењена диоптрија којом се свет види из Кремља?

У економији, Путин на сцени види Запад који губи примат (САД, ЕУ, Јапан), нервозу због непостојања алтернативног мдела, кризу без јасног излаза, себично посезање за ресурсима и генералну опасност изазвану спољним, интервенционистичким тумбањем режима који нису по вољи. Медведев је, међутим, говорио, ми сви скупа заједнички трагамо за новим прилазима, реформишућии не само глобалне финансијске и економске институције већ и светски поредак у целини. Да ли се променио свет или је промењена диоптрија кроз коју гледа Кремљ?

Хоризонт света је без јасног неба над рубом. За међународне односе не може се казати ни да су уравнотежени ни стабилни. Напротив, све више су ти односи напети и још више неизвесни и лишени поверења и отворености, резимирао је председник Русије Владимир Путин, говорећи дипломатима Русије прошле недеље – и позивајући амбасадоре да остану будни и не буду изненађени неочекиваним обртима.

Иступање шефа Кремља пред представницима Русије у иностранству следи једном у две године, заправо сваке парне године после 2002 – када је тим догађајем обележено 200 година руске дипломатије. Ово излагање, десет година касније 2012, особено је по сивим тоновима слике света, каквим га кроз процесе и догађаје види Путин – али и дисонантношћу саопштене оцене у односу на претходни оптимизам Дмитрија Медведева, додуше две године раније, 2010.

Немојте ликовати, будите спремни

Кључна тема је, разуме се, светска безбедност. Међународна заједница је још далеко од утемељења једног универзалног и недељивог система безбедности, процењује Путин. Сваки се залаже за ту идеју теоријски, али када се од идеје дође до праксе, један број наших партнера жели да осигурај најпре сопствену безбедност, заборављајући да смо у данашењем свету сви ми међузависни.

Поузданог решења за превазилажење глобалне економске кризе нема још, а изгледи за то су све више и више забрињавајући, саопштио је шеф Русије. Проблем дугова унутар еврозоне и њено склизнуће у рецесију само су врх леденог брега – структурни проблеми глобалне економије су нерешени.

Традиционални генератори глобалног развоја, САД, ЕУ и Јапан – запажају да се њихово предвођење круни, па како нових развојних модела нема, притискају на кочницу глобалног раста. Добија у темпу утакмица за приступ ресурсима, а то провоцира ненормалне флуктуације сировинских и енергетских тржишта.

Традиционалне западне економске силе ослабљене су кризом, која је повећала социјалне и економске проблеме у тим економијама.

„Данас то већ видимо као чињеницу. Колеге – то није повод радовању. Не можемо бити задовољни обртом догађаја, а још мање малициозно озарени. Напротив, не можемо а да нисмо забринути догађајима, јер још нису јасне последице тих тектонских померања у глобалној економији, нити су јасна неизбежна последична померања у међународној равнотежи моћи и у глобалној политици“, забринут је Путин.

„Утолико смо више забринути када видимо покушаје појединих актера у међународним односима да задрже свој традиционални утицај, често прибегавањем једностраној акцији окренутој против принципа међународног закона. Имамо доказе тога, у такозваним ‘хуманитарним операцијама’, извозу бомби и ракетној дипломатији и интервенисању у унутрашњим сукобима“, изнео је шеф Кремља.

„Видимо како је контрадикторан и неуравнотежен реформски процес у Северној Африци и на Блиском истоку, и сигуран сам да многи од вас још имају пред очима трагичне догађаје у Либији. Не можемо допустити понављање таквих сценарија у другим земљама, у Сирији на пример. Верујем да ми морамо учинити све што је могућно да стране у том сукобу наведемо на договорно и мирољубиво политичко решење свих спорних питања. Ми морамо учинити све што можемо да олакшамо такав дијалог. Разуме се, то је много сложенији и суптилнији подухват него интервенција употребом бруталне силе споља, али само тај процес може гарантовати трајно решење и будући стабилни развој у региону и, у случају Сирије, у самој земљи.“

„Колективни напор с нагласком на мирољубивим преговорима и трагању за споразумним решењима морало би да постане први императив у међународном животу данас. То се односи на све болне светске тачке, укључујући ирански и северно-корејски нуклеарни програм, Авганистан, и друге регионалне и суб-регионалне проблеме, цитиран је Путин. Остајемо чврсто уз принципе Повеље УН као основе савременог светског поретка, и учинићемо све што можемо како би обезбедили да свако уважава принципе у случајевима када је спољна интервенција неопходна, јер само Савет безбедности УН има овлашћење да доноси такве одлуке. Придодајући таквим одлукама унилатералне санкције је по ефекту контрапродуктиовно“, цитиран је.

ПОПУШТАЊЕ ТЕНЗИЈА Медведеву, овај забрињавајуће затворени круг светских процеса није био без излаза. „Колико год да су противречности у светској арени оштре, постоји уочљива тежња хармонији у односима, дијалогу и пупуштању тензија“, рекао је о истој ствари ондашњи шеф Кремља – додуше, пре две године.

Да ли се само мењају погледи на свет из Москве или је стање у свету заиста све лошије?

У економији, Путин на сцени види Запад који губи примат (САД, ЕУ, Јапан), нервозу због непостојања алтернативног модела, кризу без јасног излаза, себично посезање за ресурсима и генералну опасност изазвану спољним, интервенционистичким тумбањем туђих режима који нису по вољи. Док Медведев каже, „ми сви скупа заједнички трагамо за новим прилазима, реформишући не само глобалне финансијске и економске институције већ и светски поредак у целини. Мислим на правичније принципе сарадње и развоја у односима између слободних народа, на чврстим основама, чврстим принципима универзалног међународног права.“

Дакле, једним, рекло би се демократично усклађеним напором, ми као полетно удружени свет истовремено и решавамо кризу и реформишемо систем у коме ће свет живети. Нема Либије, Ирана, Сирије, или моћне руке над туђим ресурсима, у стању да покваре ова оптимистичка очекивања Медведева.

Да ли се за две године променио свет, или је променом личности промењена диоптрија којом се свет види из Кремља, питају се посматрачи са стране.

Подстакнути разликом, посматрачи још једанпут размишљају над мотивима промењених позиција унутар двојца у врху Русије. Докле би чамац стигао под крмом Медведева, а какав ће курс имати с Путином? О првом се може нагађати, друго се наслућује.

(Балкан магазин)