Petar Iskenderov: Balkansko brdo rodilo... Mjanmar

Naširoko izreklamirani samit Evropska unija – Balkan u Sarajevu preokrenuo se u farsu. Balkanski političari nisu udostojeni ravnopravne komunikacije sa evropskim liderima. Umesto toga oni su morali da razmatraju uvodnik iz londonskog lista „Gardijan“.

Naširoko izreklamirani samit Evropska unija – Balkan u Sarajevu preokrenuo se u farsu. Bez obzira na pokušaje predsedavajuće u prvom polugođu Evropskom unijom Španije da forum učini terenom za izradu „mape puta“ za rešavanje balkanskih problema, značaj tog skupa kopnio je pred našim očima. Čak i skandalozni samit EU – Balkan u slovenačkom Brdu kod Kranja, bez obzira što ga je bojkotovala Srbija i na izostanak prvih ličnosti Evropske unije, upamćen je kako-tako. U svakom slučaju, na Brdu „gospodari sudbine“ Evrope nisu zaobilazili probleme onako otvoreno, kako se to desilo u bosanskoj prestonici.

Balkanski političari nisu udostojeni ravnopravne komunikacije sa evropskim liderima. Umesto toga oni su morali da razmatraju uvodnik iz londonskog lista „Gardijan“, koji su potpisali državni sekretar SAD Hilari Klinton, šef diplomatije EU Ketrin Ešton i ministar inostranih poslova Španije Migel Anhel Maratinos. U članku pod naslovom „Balkan to zaslužuje“rečeno je, da „vrata evroatlantskih institucija ostaju otvorena za sve balkanske zemlje nakon što ispune uslove za priključenje“. Zapravo, posle tog članka možda nije ni bilo potrebe za okupljanjem u Sarajevu.

I mada u uslovima besneće finansijske krize u evrozoni niko i nije očekivao od evropskih činovnika da navedu konkretne rokove za priključenje u EU Albanije i država bivše Jugoslavije, niti pak značajniji napredak u rešavanju ustavne reforme u Bosni i Hercegovini, to nikako ne opravdava organizatore foruma. Novinski uvodnik, umesto interesantnih debata na najvišem nivou – takvim će biti upamćen susret u Sarajevu!

U završnoj deklaraciji koja je predstavljena u ime predsednika EU, nalaze se najrasplinutije konstatacije. Dokument vrvi od fraza tipa da su „zemlje regiona dužne da aktiviziraju napore u pravcu ispunjavanja neophodnih kriterijuma i uslova na putu ka članstvu u EU“.

Nisu ispunjena ni očekivanja organizatora sarajevskog foruma da uspostave konsenzus između delegacija Srbije i pokrajine Kosovo. Pored ministra inostranih poslova samoproglašene „Republike Kosovo“ Skendera Hisenija, u formalnom skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244 od 10. juna 1999. godine sedeo je šef Misije OUN za pitanja privremene administracije Kosova, italijanski diplomata Lamberto Zanijer. Srpska i albanska strana su tu činjenicu ocenile na dijametralno suprotan način. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je predvodio delegaciju, izrazio je zadovoljstvo što je Kosovo u bosanskoj prestonici predstavljeno kao „teritorija pod kontrolom OUN“. A lideri Kosova su svoje učešće na susretu ocenili kao njihovo „ravnopravo međunarodno priznanje“. Ni tu Evropska unija nije uspela da približi stavove strana – ako je i uopšte neko i imao takav zadatak.

Faktički neuspeh dva ključna balkanska foruma Evropske unije u prvom polugođu 2010. godine govori o tome, da se epoha masovnih balkanskih sedeljki (samita, konferencija, susreta) završava. U prvi plan dolazi novi model odnosa Brisela i balkanskih prestonica – sa manje fingiranja ravnopravnosti i uzimanje u obzir mišljenja iz balkanskih prestonica, a sa više zahtevnosti na planu ispunjavanja onog što traži rukovodstvo Evropske unije.

To se ispoljilo i na sarajevskom susretu. Ne smarajući se detaljnim razmatranjem situacije na Balkanu, rukovodioci Evropske unije su operativno osigurali podršku spoljnopolitičkim akcijama Zapada, koje nemaju apsolutno nikakve veze sa Balkanom. Radi se o podršci Balkana međunarodnim sankcijama protiv Mjanmara.

Balkansko brdo rodilo... Mjanmar

Unutrašnja politika i nezavisna spoljna politika te države u Jugoistočnoj Aziji izaziva neskrivenu iritaciju u Briselu i Vašingtonu, ali decidan stav Rusije i Kine čini nemogućim usvajanje paketa sankcija u Savetu bezbednosti OUN. Zato je rukovodstvo EU, kako bi osudi Mjanmara pridodala privid opšteevropskog kursa, odlučilo da pritisne na „zemlje-susede“. Brisel je zvanično saopštio, da 11 država–suseda „deli ciljeve“ režima sankcija i da će „svoju nacionalnu politiku uskladiti“ sa njim. A za sudbinu dalekog Mjanmara zabrinuli su se Albanija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Gruzija, Island, Lihtenštajn, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Norveška. Primetimo prisustvo na spisku, pored pet balkanskih zemalja kojima je potrebna finansijska pomoć, Islanda, a takođe Gruzije i Moldavije sa njihovim prozapadnim vladama.

Balkanski lideri moraće još ne jednom „deliti ciljeve“, koji su daleki od nacionalnih interesa njihovih zemalja, i privoditi svoju politiku „u sklad“ sa imperativnim željama zapadnih država. Spisak država neugodnih Sjedinjenim Državama, EU i NATO ne ograničava se Mjanmarom, već zaslepljujućom željom da se dospe u svetlo evroatlantsko „sutra“. Uostalom, ništa novo: balkanski narodi su u njihovoj dugoj istoriji na to naviknuti.

(Fond strateške kulture)