Pavle Petrović: Država se još zadužuje iako su joj prihodi isti

Analiza javnog duga koju je uradio Fiskalni savet ima karakter stručnog upozorenja jer nema mesta preteranom optimizmu o nekakvom rastu prihoda koji bi omogućio veću potrošnju, kaže za „Blic” dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, povodom poslednje analize te institucije, u kojoj se navodi da će javni dug, ukoliko budu poštovana fiskalna pravila, moći da bude stabilizovan ispod dozvoljene granice od 45 odsto bruto društvenog proizvoda.

Deficit budžeta je uvek problem za javni dug, a dogodine se taj minis u državnoj kasi mora smanjiti.

- Deficit budžeta jeste neposredna opasnost po ukupni javni dug i on ove godine treba da bude 4,1 a dogodine 3,2 odsto. Sada se mora misliti o tome kako da se nadomesti razliku u budžetu između ovogodišnjeg i deficita državne kase u dolazećoj godini. Svaki dodatni dug je novi teret, krediti su sve skuplji zbog kamata koje su veće kada se njima vraćaju prethodni dugovi. Javni dug Srbije sada iznosi oko 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i odnos duga i BDP može biti stabilizovan pod uslovom da deficit bude smanjivan i da privreda obezbedi solidan rast.

Prihodi su veći, ali je to privid rasta?

- Naše sagledavanje pokazuje da nema natprosečnih prihoda, to je efekat inflacije i zato su cifre nominalno veće i onda to nije realan prihod. To je važno znati jer će i rashodi biti nominalno veći. Opasnost su i dalje zarade i penzije, eventualno njihovo povećanje, jer su ukupni iznosi po tom osnovu značajno veliki. Analiza Fiskalnog saveta, koju radimo kvartalno, biće prosleđena Odboru za finansije Skupštine i Vladi Srbije.

Država se i dalje zadužuje?

- Očito je da je neophodno zaduživanje države, pa je onda bolje da se to čini kroz zajmove od finansijskih institucija kao što su Svetska banka, Evropska investiciona i Evropska banka za razvoj zato što su takve pozajmice jeftinije. Za razliku od ranije prakse, u ovoj godini je znatan deo novog zaduživanja države nastao po osnovu emisije obveznica denominiranih u evru, što je skuplja opcija.

Slažete se s tim da je važno i kako se krediti troše?

- Način trošenja uzetih kredita je bitan, jako je važan jer je mnogo bolje da se tim novcem rade kapitalni infrastrukturni projekti nego da se to prelije u potrošnju, što je najgora varijanta. Ideja o ulaganju u infrastrukturne projekte jeste održiva i poželjna. Inače, na kraju marta ove godine javni dug je iznosio oko 12,7 milijardi evra, što predstavlja povećanje za oko 530 miliona evra u odnosu na kraj 2010. On apsolutno raste i o tome se mora voditi računa.

(Zoran Luković, Blic)