петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Павле Петровић: Држава се још задужује иако су јој приходи исти
Хроника

Павле Петровић: Држава се још задужује иако су јој приходи исти

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 03. мај 2011.

Анализа јавног дуга коју је урадио Фискални савет има карактер стручног упозорења јер нема места претераном оптимизму о некаквом расту прихода који би омогућио већу потрошњу, каже за „Блиц” др Павле Петровић, председник Фискалног савета, поводом последње анализе те институције, у којој се наводи да ће јавни дуг, уколико буду поштована фискална правила, моћи да буде стабилизован испод дозвољене границе од 45 одсто бруто друштвеног производа.

Дефицит буџета је увек проблем за јавни дуг, а догодине се тај минис у државној каси мора смањити.

- Дефицит буџета јесте непосредна опасност по укупни јавни дуг и он ове године треба да буде 4,1 а догодине 3,2 одсто. Сада се мора мислити о томе како да се надомести разлику у буџету између овогодишњег и дефицита државне касе у долазећој години. Сваки додатни дуг је нови терет, кредити су све скупљи због камата које су веће када се њима враћају претходни дугови. Јавни дуг Србије сада износи око 40 одсто бруто домаћег производа (БДП) и однос дуга и БДП може бити стабилизован под условом да дефицит буде смањиван и да привреда обезбеди солидан раст.

Приходи су већи, али је то привид раста?

- Наше сагледавање показује да нема натпросечних прихода, то је ефекат инфлације и зато су цифре номинално веће и онда то није реалан приход. То је важно знати јер ће и расходи бити номинално већи. Опасност су и даље зараде и пензије, евентуално њихово повећање, јер су укупни износи по том основу значајно велики. Анализа Фискалног савета, коју радимо квартално, биће прослеђена Одбору за финансије Скупштине и Влади Србије.

Држава се и даље задужује?

- Очито је да је неопходно задуживање државе, па је онда боље да се то чини кроз зајмове од финансијских институција као што су Светска банка, Европска инвестициона и Европска банка за развој зато што су такве позајмице јефтиније. За разлику од раније праксе, у овој години је знатан део новог задуживања државе настао по основу емисије обвезница деноминираних у евру, што је скупља опција.

Слажете се с тим да је важно и како се кредити троше?

- Начин трошења узетих кредита је битан, јако је важан јер је много боље да се тим новцем раде капитални инфраструктурни пројекти него да се то прелије у потрошњу, што је најгора варијанта. Идеја о улагању у инфраструктурне пројекте јесте одржива и пожељна. Иначе, на крају марта ове године јавни дуг је износио око 12,7 милијарди евра, што представља повећање за око 530 милиона евра у односу на крај 2010. Он апсолутно расте и о томе се мора водити рачуна.

(Зоран Луковић, Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер