Павел Просохов: Зашто је Сирија Путинов Стаљинград?

Русија би требала да остане у скраћеним границама до Урала, као природни тампон Европе према муслиманској и кинеској цивилизацији. Европи је потребна скраћена Русија, војно способна да успешно одбија нападе исламиста.

У срцу сваке историје је географија. Истина да већина људи то не може да разуме, јер једноставно не зна географију. Када слушам многе политичаре, политикологе, посебно оне либералне, који брбљају о ширењу демократије, неизбежно почињем да доводим у питање њихово основно знање.

Један поглед је довољан да се види да је такозвана демократија пре свега преовлађује на територијама које су географски заштићене од могућег противника.

У току је велика геополитичка игра, борба за светску доминацију и глобалне ресурсе, где главни играчи гурају своје интересе свим могућим и немогућим средствима. Главно питање је да ли ће се Европа пробудити, или ће поново у стопу пратити америчку политику.

Пре неколико година државни секретар САД Медлин Олбрајт је несмотрено рекла да Русија неправедно располаже једном трећином светских ресурса и да јој је на жалост Сибир допао у руке. Руски либерални медији почели су потом да доследно и упорно утувљују у главу руских маса да је главни кандидат за богатство Сибира Кина, која ће покушати да га одузме од ослабљене Русије. Тако се Кина представља као непријатељ иако са њене територије никад није било инвазије на Русију, као што су то биле Хитлерова или Наполеонова.

Историја се мора знати, студирати и тако доносити закључци. Историјског памћење морају да се периодично освежава. А сад назад на географију у светлу данашње геополитичке равнотеже, САД теже светској доминацији. Они имају глобално вођство, али не и доминацију. За то је потребно да да контролише светске ресурсе. Америка никада не може да контролише људске ресурсе Кине, али Кина без минералних ресурса није конкурент. А светске минералне сировине су под контролом САД и Русије, и контролом руских извора САД би могле да достигну светску доминацију.

Закључак је јасан - главни циљ САД  је разбијање Русије, одвајање Сибира и успостављање контроле над њим у облику неформалног протектората, као сада у Украјини. Важно је да се схвати да се ради о комадању, а не о уништењу Русије.

Русија треба да остане у скраћеним границама до Урала, као природни тампон Европе према муслиманској и кинеској цивилизацији. Тада би се европске демократије осећале безбедно на европском полуострву. Европи је потребна скраћена Русија, војно способна да успешно одбија нападе исламиста.

Ова идеја није рођена јуче, а све што се десило раније, попут грађанског рата у Сирији и Ираку, појаве ИСИС-а, украјинске кризе - је било само увод. Права борба тек почиње. План за комадање историјске Русије је већ толико очигледан да се може са сигурношћу сагледати. Чини се да руско руководство није желело да у то до краја да верује, али када је остварење плана почело, поступци Москве су постали брзи и веома ефикасни.

Ако погледамо етно-конфесионалну карту, постаје јасно да ће главни напад против Русије бити са југа,  преко централне Азије. Тешка економска ситуација у овим земљама, незапосленост и сиромаштво, може у редове Исламске државе довести стотине хиљада бесних локалних становника који су способни да за кратко време збришу садашње режиме, а онда крену да се шире на релативно сигурну територију Казахстана, који почиње да се љуља због пада цена сировина. Русија је у принципу способна да држи ствари под контролом али уз изузетан напор и напрезање свих могућности. У случају неуспеха, ИСИС ће се приближити Омску, Татарстан и Башкирија ће устати, и циљ Американаца да смање територију Русије биће веома близу ....

За његово остварење морају да се ураде две ствари. Први је да се главне снаге Исламске државе пошаљу у Централну Азију, а други, да се преусмере војне снаге Русије на други фронт, тако да их не буде довољно за главни, онај у Централној Азији. Споредни ће очигледно бити кавкаски правац, где је сада ситуација под контролом, али нема сумње да ће непријатељ поново покушати. Они ће се борити против Русије рукама Исламске државе. И не само са Русијом. Азербејџански председник Илхам Алијев је све разумео, да је први на путу ИСИС-а, а Азербејџан је већ започео процес раскида са Западом. Ово је веома важно. Азербејџански лидер је био довољно паметан да не покрене други рат за Нагорно-Карабах, у који је упорно гуран. Врло брзо ће имати већих проблема од Карабаха.

А сада о другом фронту против Русије, који је требало да буде први. То је Украјина. Догађаји у Украјини, Сирији и Ираку били су готово истовремени, и изазвани од САД. Према сада потпуно очигледном плану, Русија је требало да се заглиби у рат са Украјином, потпадне под глобалне санкције и почне да исцрпљује ресурсе уочи одлучујућег ударца од ИСИС-а преко Централне Азије. То се није догодило, и данас можемо само да аплаудирамо руском руководству на маестралном одговор на глобалне провокације САД у Украјини. Санкције против Русије нису до сада барем постале глобалне природе, а Русија није заглибљена у рату у Украјини, већ је успела да врати Крим без проливања крви, и створи тампон државе ДНР и ЛНР са војскама упоредивим са украјинском.

Тактички успеси су пример. Очигледно, неће бити остављања ДНР и ЛНР, које ће "држати фронт" против Бандероваца онолико колико је потребно, одвезујући руске руке на Блиском истоку, где је главни стратешки циљ уништење ИСИС-а. Уз сво дужно поштовање према легендарном руском Че Гевари - Игору Стрелкову, морам да признам да је пропустио да предвиди утакмицу до краја, а његови поступци и позиви за ширење руског пролећа на целој територији Украјине су били преурањени, па чак и штетни. Време за то још није дошло.

Сирија је данашњи Стаљинград. Не сме бити предата и неће. Улози то не дозвољавају. Као што је предаја Стаљинграда у 1942. значила геостратешку катастрофу, предаја Асада, са накнадним колапсом сиријске војске и државе, би претходила недопустивом геополитичком катастрофом у Централној Азији.

Све тврдње Американаца о коалицији и борби против ИСИС су лаж и лицемерје. Они се неће озбиљно борити, и у коалицији против Исламске државе, не желе Русију у било ком облику. Одлука о слању руског оружја и војних саветника у Сирију је побркала њихове планове. Из говора у Генералној скупштини УН видећемо како ће САД покушати да истерају Русију из Сирије. Притисак ће бити страшан али Путин не сме попустити.

Американци ће морати да одговоре како је ИСИС добио милијарде долара, нафтна поља и оружје. Примарни циљ ИСИС је свргавање Асада и уништење Сирије. Американци планирају да годинама симулирају рат са ИСИС, као што је већ наведено на званичном нивоу.

Време ће показати како ће се догађаји развијати. Након што је преспавало глобалне геополитичке провокације на Блиском истоку и Украјини, руско руководство је многоме умањило успех Америке ефикасним тактичким потезима. Али свеукупна ситуација је и даље изузетно тешка. Потребно ју је разумети без илузија. Данашња Русија пролази кроз своју 1942. годину.

(Курир)