Патријарх Иринеј: Шта је човек без душе и срца, то је Србија без Косова

Таково -- Србија жели да буде у ЕУ, али не обезглављена без свога имена, историје и без свога Косова, рекао је поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј.

"Шта је човек без душе и срца, то је Србија без Косова", навео је Иринеј.

Он је на свечаности поводом 199. годишњице од почетка Другог српског устанка и стварања модерне државе Србије говорио под Таковским грмом где је на данашњи дан Милош Обреновић позвао у борбу за ослободјење од Османског царства.

"Ми се не можемо одрећи свога Косова и то влада Србије која се ових дана формира мора да има на уму, јер ми хоћемо у ЕУ, али са нашим Косовом", рекао је патријарх Иринеј.

Он је подсетио, да је српски народ са "гуњем и опанцима" водјен неписменим кнезом створио данашњу државу и донео слободу после 500 година ропства.

На скупу је говорио и министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић који је истакао да се из Такова упућује позив на историјско помирење противника и да треба гледати у будућност и заједништво.

"Ратови треба да буду прошлост, а савремена Србија је опредељена за мир, демократију и заједнички развој", рекао је министар Јовановић.

Он је позвао расуту младост и српску интелигенцију широм света да се врате у Србију и сви заједно допринесу њеном даљем развоју.

У Такову се налази меморијални комплекс посвећем догађајима из 1815. године када је Милош Обреновић, након богослужења у цркви-брвнари на Цвети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. под Карађорђем.

Тиме је почео знаменити Други српски устанак, који је водио коначном крају турске власти на овим просторима.

У оквиру комплекса, поред цркве-брвнаре, налази се и музејска поставка која је смештена у спомен-школи, дар краља Александра Обреновића, као и монументални споменик који приказује кнеза Милоша у полагању заклетве пред устаничким првацима.

У Такову, 23. априла 1815, Милош Обреновић‡је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти.

После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

Дипломатским преговорима Милош Обреновић‡је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.

Он је, мирним путем, пуних петнаест година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру турског царства и своју власт у Србији да би, хатишерифом од 1830. године Србији била призната аутономија.

(Бета-Танјуг)