Патријарх Иринеј: Незапамћено страдање Срба на Космету

Никада у историји Космета Срби нису страдали као сада, у Хрватској се настављају вековни проблеми нашег народа, у Црној Гори је дошло до поделе која се ничим не може правдати, изјавио је патријарх српски Иринеј у интервјуу франкфуртским "Вестима".

"Нажалост, Косово је најновијом ситуацијом дошло у најтежи положај, у најтеже стање које је икад постојало. Толике патње, толика страдања и толике пропасти оних који су тамо остали, тај народ у историји није запамтио", навео је патријарх српски, истакавши да је трагедија што велике силе то знају, али се праве да не виде.

Према његовим речима, велике силе су стале на страну оних који прогоне Србе са косовскометохијских простора пуних 100 година, а народ немоћан да се одупре бежао је и постајао све мањи.

Патријарх сматра да они који би се вратили немају никакву сигурност, јер, како је рекао, стање на Косову и Метохији је такво да и они који тамо живе у својим кућама и на својим малим имањима нису сигурни да ће се у њих живи вратити ако их и на тренутак напусте.

"Трагедија тог народа је највећа трагедија у садашњем свету", сматра патријарх Иринеј кога је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) изабрао у петак после само неколико сати заседања, а устоличен је у суботу у Саборној цркви у Београду.

Патријарх је рекао франкфуртским "Вестима" да је подела која се догодила између Црне Горе и Србије "безумна и неразумна", јер, како је рекао, ми смо исти народ, са истим коренима.

Иринеј је рекао да не зна да ли ће ту "безумност и неразумност поделе" увидети и Црногорци и да то вероватно зависи од неколицине моћних људи од којих, како је рекао, све зависи.

"Не могу да схватим да Црногорац не призна српство као своју матицу, као свој народ. И ми се овде у Србији делимо на Шумадинце, Босанце, Војвођане..., али наша матица, наши корени су у једноме народу, српском народу", објаснио је патријарх Иринеј.

Врата српске цркве отворена за "нашу браћу из Македоније" и да "заиста имамо контакт, пре свега, литургијски", рекао је патријарх.

Оценивши да су сада проблеми с Македонском црквом много већи него раније, патријарх је рекао да су врата српске цркве отворена за разговоре и да нема проблема који се не може решити уз обострано добру вољу.

Говорећи о страдању српског народа у Хрватској, патријарх је оценио да се то страдање, нажалост, наставља.

Он је, међутим, изразио наду да ће нова власт у Хрватској бити више демократска и да ће наћи начин да се овај проблем превазиђе, да успостави један хумани, људски, демократски и, најзад, хришћански контакт са "нашом браћом Хрватима са којима имамо једно Јеванђеље као основ наше вере".

Поглавар СПЦ је рекао да верује да "Републику Српску воде умни и паметни људи" који ће у овом метежу наћи најбољи пут који одговара нашем народу, али и Федерацији Босне и Херцеговине.

"Верујем да ће се проблеми решити на обострано прихватљив начин, користан и за наш народ и за све нације које тамо живе", казао је патријарх српски.

Он се заложио за долазак поглавара Римокатоличке цркве у Ниш, јер, како је рекао, Милански едикт се односи на цркву и хришћанство, а тиче се и хришћанских држава, хришћанске историје, хришћанске културе.

Претпоставља да ће централна свечаност Миланског едикта 2013. године бити одржана у Нишу за Србију, али није искључио могућност да у граду, у коме је рођен Константин Велики, буде одржана и централна свечаност за остале цркве и државе Европе.

"Прилично је вероватно да ће тада у Нишу доћи и до једног од екуменских сусрета. Постоји жеља, колико ми је познато, римског епископа - папе иако није званично саопштена, да и он у томе учествује и овде се сретне с представницима православних цркава, што би Србији дало почасну улогу, јер би то био први сусрет највиших представника источне и западне цркве после великог раскола из 1054. године.

"Долазак папе Бенедикта XVI у Ниш је ствар Римокатоличке цркве који би СПЦ поздравила", рекао је патријарх.

"То би била прилика не само за екуменски сусрет, него и за дијалог. Можда и 'златна прилика' да се постави питање поновног уједињења и почне разговор, иако је то дуг пут и процес, пошто је много векова прошло од поделе", истакао је патријарх Иринеј.

(Танјуг)