"Otadžbina": Politika Vučićeve vlade prema Moskvi je licemerna i neiskrena - a u tome mu pomaže i jedan broj ruskih političara i diplomata

 Odlazak visoke delegacije Srpske napredne stranke u Moskvu imao je jedan jedini cilj a to je da ispegla skandaloznu odluku Aleksandra Vučića da se Ramuš Haradinaj, koga on inače naziva koljačem srpske dece, uz pomoć glasova „Srpske liste“ izabere za predsednika vlade Kosova. Način na koji je to odradila Srpska napredna stranka ima sve dimenzije jednog velikog političkog skandala. Spin-majstori iz ove stranke uz pomoć javnih glasila Republike Srbije, kako privatnih tako i državnih, predstavili su građanima Srbije da predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin pozravlja i stoji iza izbora Ramuša Haradinaja za predsednika vlade samoproglašene republike Kosovo.

Demantije o navodnoj podršci Vladimira Vladimiroviča Putina izboru Ramuša Haradina za predsednika vlade samoprogašene republike Kosovo morali su da odrade najviši funkcioneri Jedinstvene Rusije. To su učinili predsednik komisije za međunarodne odnose Jedinstvene Rusije Konstantin Petričenko i drugi čovek Jedinstvene Rusije njen generalni sekretar Sergej Neverov. Oni su naveli da je pisanje beogradskih medija u najmanju ruku nekorektno jer je Vladimir Putin veliki borac protiv terorizma u svetu i poslednje što bi uradio jeste da podrži teroristu za predsednika vlade. Takođe su i jadan i drugi kazali da su izbori u okviru samoproglašene repzblike Kosovo, bilo lokalni bilo parlamentarni, za Rusku Federaciju nelegitimni jer nisu u skladu sa Rezolucijom 1244 u kojoj stoji da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije. Kada se prevede sa diplomatskog na narodni jezik podrška Ramušu Haradinaju od strane ruske države izgledala bi kao da ta ista država postavlja čuvene čečenske teroriste Šamila Basajeva ili Doku Umarova za predsednika čečenske vlade.

Nažalost, ceo ovaj politički skandal ne bi bio moguć bez pojedinih državnih i političkih funkcionera sa ruske strane. Sergej Železnjak funkcioner Jedinstvene Rusije ni malo se ne libi da tzv. Srpskoj listi poželi uspeha na lokalnim izborima, i sigurno je da njegovo učešće u ovom političkom spinovanju nije bilo malo. Sergej Železnjak nije jedini, jer sasvim slobodno se može reći i da je sadašnji ruski ambasador Aleksandar Čepurin rusko diplomatsko predstavništvo maltene pretvorio u filijalu Srpske napredne stranke koja se divi liku i delu Aleksandra Vučića. Nije mnogo bolji ni Aleksandar Babakov koji u vreme insceniranog državnog prevrata u Crnoj Gori šuruje sa srpskim predsednikom dok ovaj obilno pomaže u insceniranju izmišljenog državnog udara a njegovi mediji u Crnoj Gori, Pink i Informer, daju neverovatno snažnu medijsku podrškku Milu Đukanoviću u vreme izbora.

2010. godine u Zubinom Potoku Srbi sa celog Kosova i Metohije, ali ne ovaj bašibozuk iz tzv. Srpske liste, nego oni koji su tada više od deset godina branili interese srpske države na Kosovu i Metohiji, proglasili su Vladimira Vladimiroviča Putina za počasnog građanina Kosova i Metohije. Tu povelju je na tom svečanom skupu u prisustvu više od hiljadu ljudi preuzeo šef ruske kancelarije u Prištini. Ruskom predsedniku je to bilo milo, pa je kasnije tokom svoje posete u Beogradu na pitanje albanskog novinara iz Prištine šta misli o toj povlji on jednostavno kazao, ako je to u interesu Srba meni je drago što sam njihov počasni građanin.

Narodni pokret „Otadžbina“ je pokret Srba sa Kosova i Metohije koji je proruske orijentacije i on se time ponosi. Odlazak visoke delegacije SNS-a u Moskvu jedan deo ljudi iz Pokreta je protumačio kao da su otišli da uhvate muštuluk ruskoj strani da će od strane srpske vlade ruski humanitarni cenatr u Nišu dobiti diplomatski status. Nažalost, njihov odlazak je imao za cilj prljavo političko spinovanje i licemernu zloupotrebu imena ruskog predsednika. Pokret se još ponadao da će iz Moskve stići vest posle davanja diplomatskog statusa humanitrnom centru da će u Srbiju stići ruski migovi i tenkovi. Ipak kako vreme ide, zbog nekorektnog odnosa kriminalno-diktatorskog režima u Beogradu, humanitarni centar u Nišu možda neće ni postojati a migovi i tenkovi neće doći u Srbiju.

Politika Aleksandra Vučića koju on vodi prema Ruskoj Federaciji sve više poprima obrise one politike koju je vodio Milo Đukanović. Obmanjivao je i lagao Ruse da Crna Gora nikada neće ući u NATO pakt a istu priču danas govori i Aleksandar Vučić. Shodno tome, u budućnosti se možemo nadati da posle unuarsrpskog dijaloga, kada će Aleksandar Vučić predati južnu srpsku pokrajinu Albancima, pokrene unutarsrpski dijalog o uvođenju ekonomskih sankcija Rusiji. Pričaće srpskoj javosti da ipak moramo da uvedemo sankcije Rusiji da bismo postali članica Evropske unije.

I koliko god se Aleksandar Vučić busao u prsa da je njegov režim samostalan i nezavistan on je u suštini podanički i marionetski.

  Kosovska Mitrovica

17.09.2017. godine

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije  „Otadžbina“

(NSPM)