Оскар Никовиц: ЕУ једина адреса за решавање проблема на Балкану

Мађарска жели и залаже се да све земље на Балкану постану део Европске уније. Наравно, да би се то остварило, владе тих држава морају да испуне одређене обавезе. Проблеми на Балкану, као што су етничка питања, регионалне напетости, хронична економска криза и пратећи друштвени проблеми нагомилали су се и сигуран сам да се могу решити једино у оквиру ЕУ. Зато проширење мора бити жељени циљ, не само отворена могућност. То је кључна разлика нашег става и става неких европских земаља које нису за проширење Уније - истиче у разговору за Плаве стране Оскар Никовиц, амбасадор Мађарске у Србији.

Шта мислите о проблему лажних азиланата с којим се суочава Србија? Да ли грађанима Србије прети укидање безвизног режима?

- Мислим да Србији више не прети укидање безвизног режима, иако је број лажних азиланата у земљама чланицама ЕУ још висок. Унија је углавном задовољна мерама које влада Србије предузима да би се тај број смањио. Ипак, потребно је време да те мере почну да делују. Са друге стране, једна мање лицемерна политика у вези с питањем лажних азиланата у неким западним земљама могла би аутоматски да смањи ризик од прилива тих људи у државе чланице ЕУ.

Како влада Мађарске види будућност ЕУ?

- Европа има будућност ако остане јака, стабилна и боље координирана, углавном на пољу привредне политике, да би могла успешније да се супротставља неочекиваним изазовима. Мора да остане солидарна, врло је важно сачувати европски социјални модел. Привредни раст, креирање нових радних места, али све у еколошки одрживим оквирима - то су главни задаци данашњице, како би ЕУ имала будућност.

Да ли сте задовољни председавањем ваше земље ЕУ? Који би били кључни моменти који су обележили то председавање?

- Још је рано користити прошло време, јер се мађарско председавање завршава крајем овог месеца, а управо у овом кратком периоду кључни моменти ће тек бити обележени. На почетку би свака председавајућа земља желела, наравно, да остави неки специфичан траг за собом, али председавање није платформа за остварење сопствених идеја, него укључивање у један процес, свакодневно менаџирање текућих и актуелних послова. Нама је врло важно то што није било никаквих сметњи током нашег председавања. Наравно, питање је како ће чланице Уније оценити нашу делатност. Мислим да смо ми одрадили посао на коректан начин, иако је било доста непредвиђених догађаја.

Током председавања залагали смо се за већу стабилизацију и сигурност у области економије, а то ради спречавања финансијске кризе подразумева мере да се не прекораче буџети. Желимо концентрисанију и организованију координацију у економији земаља чланица ЕУ. О томе се још води расправа. У априлу су надлежни министри прихватили документ о Дунавској стратегији, која очекује одобрење у јуну. У Стратегију Рома желели смо да укључимо и земље које нису чланице ЕУ, у првом реду Србију. Стратегија ће бити потврђена крајем јуна. Залагали смо се такође и за то да Хрватска затвори сва поглавља преговора, и још видимо могућност да се то и оствари. Истицали смо за циљ да свака земља на Балкану направи корак даље ка Унији, као и то да се Србија приближи добијању статуса кандидата, да се прошири шенгенски регион. Резултати тих наших циљева нису гарантовани, али сазнање да смо покренули ове процесе чини нас спокојним.

(Данас)