Oskar Lafonten: Banke ili saloni za igre na sreću?

Neshvatanje prirode krize, sve same nepravilne odluke, klimave perspektive za evro. Nepovoljnu ocenu tandema Merkel-Sarkozi dao je bivši nemački ministar finansija i kopredsednik stranke Levih Oskar Lafonten. Finansijska tržišta, krivci za dužničku krizu, dobila su svoje, kao i zapadni političari koji su pali u kabalističku zavisnost od njih. Pri aktualnoj politici zonu evra ne čeka ništa dobro. Ni jedna jedinstvena valuta ne može da funkcioniše bez usaglašene ekonomske, socijalne i fiskalne politike.

Neregulisani bankarski svet Lafonten poredi sa kolosalnom dužničkom mašinom koju treba zaustaviti. Treba ga potčiniti strogim pravilima, slomiti njegovu diktaturu. Za ekonomiju su korisnije štedionice od salona za igre na sreću – a upravo na njih sada liče finansijska tržišta. I ne treba videti koren zla u državnoj socijalnoj dobrotvornoj delatnosti. Irska i Španija nisu znale za nesreću dok nisu krahirale njihove banke, podseća Lafonten.

Analitičar Sergej Guk zamolio je Direktora Ekonomskog instituta, dopisnog člana RAN Ruslana Grinberga da prokomentariše ove izjave.

Dominacija finansijskog sektora u ekonomiji, neodgovorno kreditiranje poslednjih 20 godina, pretvaranje finansijske sfere iz sluškinje u gospodaricu dovelo je do svega toga. Jasno je da su rasli finansijski mehuri. Zatim je banke morala da spasava država. A to su ogromni dugovi, gde da se uzme novac? Ovo Lafontenovo viđenje sasvim je ispravno.

Merkel i Sarkozi guše grčku privredu, između ostalog preko dampingovane cene rada u Nemačkoj, što joj daje prednost u poređenju sa drugim zemljama, tvrdi Lafonten. Dopisni član RAN Ruslan Grinberg odbija da shvati logiku bivšeg ministra.

- Mislim da je to čudan prilaz. Ako nemački sindikati ne traže više, to je tržišna plata. On šta hoće, da Nemci manje prodaju? Treba realno gledati na stvari.

U kontekstu opšteevropske slike prihodi i tako problematičnih država katastrofalno se smanjuju, pa moraju da se uzimaju sve veći krediti. I ovaj recept da se živi na dug Merkel namerava da nametne drugim evropskim zemljama. Umesto predložene štednje efikasnija je pravedna poreska politika: više opterećenja na vlasnike velikog imetka i prihoda. I sa tim mišljenjem Oskara Lafontena slaže se Ruslan Grinberg:

- Slažem se s tim Lafontenovim stavom. U čitavom svetu u poslednjih 20-30 godina došlo je do naglog raslojavanja. Napredak je bio u mnogome veštački. On je bio podgrevan kreditom za obične ljude, pošto njihovi prihodi nisu rasli. Kako bi ekonomija radila, ’radio’ je sistem neodgovornog kreditiranja. Plodovi ovog ekonomskog rasta poslednjih decenija su pripadali samo bogatima. I u tom smislu on je u pravu. Nepravedne prihode su dobijali bogati. Kažu da svu svi živeli preko mogućnosti. U tome je duboka neistina. U svakom slučaju, siromašni će morati da plate ceh. Ali želeli bismo da bogati plate više, zato što to bar nekako ublažava nepravdu.

Lafonten ukazuje na dva glavna izvora duga. Sa jedne strane banke koje bi trebalo podeliti na normalne i špekulantske. Sa druge Merkel-Sarkozi sa njihovim radikalnim kursom budžetskog mršavljenja. Scila i Haribda pored kojih treba da laviraju Evropljani.

(Glas Rusije)