понедељак, 16. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Осамсто отказа дневно у Србији док влада привреди дугује милијаду евра
Хроника

Осамсто отказа дневно у Србији док влада привреди дугује милијаду евра

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 07. јул 2011.

Држава дугује привреди више од милијарду евра. На јесен Влада прекида ланац дуговања, најављују из Немањине 11.

Иако је било најављено да ће 1. јул бити датум од којег ће и држава своја дуговања привреди измиривати у року од два месеца, Влада касни са усвајањем те одлуке.

Потпредседница Владе Верица Калановић каже за РТС да се та мера још припрема и да би она на снагу требало да ступи на јесен. У међувремену, све већи број фирми упада у зачарани круг дуговања.

Да би наплатили посао који су обавили за државу, привредницима је у просеку потребно 165 дана, што је пет пута више него у земљама Европске Уније.

Потпредседница Владе слаже се са критикама да је такво стање неодрживо и због тога што је компликовано, па се још траже најбоља решења за измирење дуговања.

"Оно што држава може да уради јесте да крене од себе. Она ће за своје органе и предузећа да донесе одлуку да своје обавезе мора да реше за 60 дана и донеће одлуку о томе како ће вратити своје обавезе", рекла је Калановићева.

Те обавезе, односно дуговање државе према привреди процењују на 120 милијарди динара, тј. око милијарду евра. С обзиром на то да предузећа ПДВ плаћају унапред, пре него што наплате посао, она су држави на име пореза већ платила 17 милијарди динара.

Плаћање ПДВ-а велико оптерећење

У грађевинском сектору, којем држава дугује 45 милијарди динара, кажу да је плаћање ПДВ-а унапред велико оптерећење и да то мора да се промени. Наводе да је у врзином колу дуговања у стечај отишло свако треће грађевинско предузеће.

"Плате у сектору грађевинарства у јуну су касниле 59 дана што је једна од директних последица оволиког дуговања државе", рекао је Зоран Мишељић, председник Сектора за грађевину из Уније послодаваца.

Привреднике охрабрује најава да ће се ограничити време измирења дугова, али упозоравају да стара потраживања од државе не могу у недоглед да се одлажу. Кажу да постоји више начина да се дуговања измире.

"То је да се део обавезе плати, да се омогући спровођење компензације за оне привреднике који имају и потраживања и дуговања према јавном сектору и наравно - ту је отпис дела дуга за износ камате код оних код којих постоји и потраживања и дуговање", рекла је Вида Џагић, потпредседница Привредне коморе Србије.

Кажу да се ланац кида тамо где је најтањи па су у овом ланцу дуговања највише страдала мала и средња предузећа. Због тога ће септембар, када се навршавају три године од почетка кризе, бити крајњи рок да се донесу мере којима ће се ограничити рокови плаћања. 

Дневно "пљуштало" 800 отказа

Само од октобра прошле до априла ове године без посла остало 100.000 људи, показује званична статистика

Упркос тврдњи премијера Мирка Цветковића да запосленост расте, само од октобра прошле до априла ове године без посла је остало 100.000 људи. У просеку, то значи да је у том шестомесечном периоду дневно без посла остајало више од 800 људи. То показују подаци из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, према којима стопа запослености у априлу 2011. године износи 36,2 одсто и у односу на октобар прошле године пала је за 1,5 процентних поена. Ситуација није ништа боља и када је о незапослености реч, јер према подацима званичне статистике и стопа незапослености расте, па је са октобарских 19,2 скочила на 22,2 одсто.

– Криза је погодила тржиште рада. Драматично је што пада стопа запослености – каже Владимир Илић, бивши директор Националне службе за запошљавање. – У развијеним земљама је та стопа између 55 и 60 одсто, док је у Србији, према подацима из Анкете о радној снази, упола мања. А то што на тржишту рада има нових 2.000 радних места, које је евидентирала Национална служба за запошљавање, не значи ништа, јер на бироу, људи циркулишу као у супер маркету – један уђе, други изађе – каже Илић и упозорава да ситуација на тржишту радне снаге може да се погорша кад на дневни ред дође реструктурирање јавних предузећа које са собом носи отказе. Он додаје да је највећи проблем то што многи људи у државним фирмама заправо немају посао, већ само радно место. „У тренутку када дође до приватизације, реално се може очекивати да ће они остати без посла и да неће моћи да нађу ново запослење, осим ако не заживи мали и средњи бизнис који ће апсорбовати толики број незапослених.”

Да је стање драматично сматра и Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, илуструјући то бројкама. Тако је, позивајући се на Анкету о радној снази, израчунао да је од почетка кризе, 2007. године, 375.000 запослених добило отказ. Кад се то упореди са 2008. годином, ситуација је још драматичнија, јер је радне књижице изгубило више од пола милиона радника. Тачније, 540.000.

Упитан да прокоментарише који је извор релевантнији – Анкета о радној снази или подаци Националне службе за запошљавање, Глигоров одговара:

– Анкета се спроводи да би се добила реалнија слика.Неки раде на црно, па их НСЗ не региструје, а неки не раде,и не пријављују се на биро иако траже посао. Анкета омогућава и прецизнија поређења, јер спискови запослених и незапослених зависе од промена закона и прописа, па је потребно анализирати све те промене. Најважнији недостатак анкете је што се обавља само полугодишње (у другим земљама се спроводи квартално). Услед тога, текуће промене на тржишту рада је потребно пратити на основу података из различитих извора – не само оних НСЗ. Но, најреалнију слику стања на тржишту рада даје анкета, што не значи да све друге информације немају одређену вредност – објашњава Глигоров разлику.

Стручњаци за тржиште рада објашњавају да је Анкета о радној снази заснована на методологији Међународне организације рада (МОР) и једини је задовољавајући начин прикупљања података о незапослености на националном нивоу. Јован Протић, координатор МОР-а за Србију, каже да ову анкету користе све земље ОЕЦД-а и да се на њих позивају међународне финансијске институције попут ММФ-а, Светске банке и Еуростата.

– Ми не можемо да арбитрирамо које ће податке државни званичници да користе када је реч о незапослености, нити о томе улазимо у дискусију – кратко је објаснио Протић.

И Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, истиче да ниједан статистички податак није савршен, али да у овом случају предност даје анкети која показује да запосленост пада.

Без обзира на то што је број незапослених достигао 600.000, привредници врло често негодују како је на тржишту рада тешко пронаћи одговарајући кадар. Чак и да се преко ноћи отвори 600.000 нових радних места, тешко да би била попуњена, јер образовање и занимања оних који траже посао нису прилагођени потребама привреде.

(РТС-Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер