среда, 29. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Оливер Вархељи: Наставити приступне преговоре ЕУ са Србијом и отворити Кластер три о конкуренцији и инклузивном расту. Србија је напредовала, посебно у реформи правосуђа и медијских закона
Хроника

Оливер Вархељи: Наставити приступне преговоре ЕУ са Србијом и отворити Кластер три о конкуренцији и инклузивном расту. Србија је напредовала, посебно у реформи правосуђа и медијских закона

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 08. април 2024.

Европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи позвао је на наставак приступних преговора ЕУ са Србијом и отварање Кластера три о конкуренцији и инклузивном расту и поручио да ЕУ, кроз План раста за Западни Балкан, жели да промовише примену свих договора постигнутих у оквиру дијалога Београда и Приштине. Поручио је да је потребно да влада у Приштини пружи конструктивнији приступ у решавању свих захтева ЕУ за деескалацију ситуације.

Оливер Вархељи је током форума "ЕУ се сусреће са Балканом" у Софији рекао да је у виталном интересу ЕУ да дође до њеног проширења што је пре могуће и да би следећи сазив Европске комисије требало да дочека нове чланове на крају свог мандата када је реч о Србији, нагласио је да је Србија напредовала и да је потребно да ЕУ настави приступне преговоре са њом.

"Имамо један кластер спреман за отварање већ две године. Србија је напредовала када је реч о основама, посебно у реформи правосуђа и медијских закона. Док реформе морају да се наставе, требало би да се отвори Кластер о конкуренцији и инклузивном расту", рекао је Вархељи.

Говорећи о ситуацији на КиМ, упозорио је да је "Косово у сталној кризи у последњих годину дана" и поручио да је потребно да влада у Приштини пружи конструктивнији приступ у решавању свих захтева ЕУ за деескалацију ситуације.

"Први корак би требало да буде да у потпуности испуне наше захтеве како би мере могле да буду повучене и како би наша економска и политичка подршка на путу Косова ка ЕУ напредовала пуном брзином", рекао је Вархељи.

Додао је да је "нови елемент у томе" План раста за Западни Балкан, који је Европска комисија представила у новембру 2023. године, а кроз који, како је рекао, ЕУ жели да промовише примену свих договора постигнутих у оквиру дијалога.

"То би требало да буде подстицај за регион да повећа свој економски раст и повећа социо-економску конвергенцију са ЕУ. То је и средство за убрзавање реформских агенди у овим земљама, како би им се олакшало спровођење реформи", рекао је Вархељи.

"До 2027. земље Западног Балкана биће спремне за чланство"

Додао је да ће ЕУ до 2027. године, тачније до краја актуелног вишегодишњег финансијског оквира, моћи да испоручи "90 одсто помоћи Западном Балкану", што, како је навео, значи да од те године Западни Балкан неће имати изговор да каже да није спреман за чланство у ЕУ.

Вархељи је оценио да је велико достигнуће то што су Савет ЕУ и Европски парламент прошле недеље постигли привремени споразум о успостављању Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.

"Када га формално одобре ЕП и Европски савет, покренућемо точкове како бисмо могли да усвојимо овогодишње реформске агенде непосредно пре краја летње паузе, како би прве исплате могле да буду реализоване пре краја летње паузе", рекао је Вархељи.

Када је реч о Црној Гори, он је изразио наду да ће у јуну бити одржана међувладина конференција која ће довести до последње фазе приступних преговора са том земљом и истакао да је ЕУ спремна за отварање првог кластера са Албанојом, као и да се нада да ће, након избора у Северној Македонији, моћи да убрза рад са том земљом.

"Политика проширења улагање у сопствену стабилност"

Рекао је да политика проширења ЕУ данас, више него икада, представља "јасно и неопходно геостратешко улагање у сопствени дугорочни мир, стабилност и безбедност"

Додао је да би нови састав Европске комисије требало да буде Комисија за проширење, која ће „дочекати нове чланове на крају свог мандата" и поручио партнерима са Западног Балкана да имају све алате на располагању да се што пре припреме за чланство у ЕУ.

Председница Европског парламента Роберта Мецола рекла је да је рат у Украјини послужио као позив на буђење и дао нови замах процесу придруживања Западног Балкана ЕУ, који је, како је навела, дуго био у застоју.

Указала је и на одлуку Европског савета да отвори приступне преговоре са БиХ и значај Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан, у вредности од шест милијарди евра, који ће, како је истакла, омогућити постепену интеграцију региона у јединствено тржиште ЕУ како би људи на Западном Балкану могли да осете предности чланства у ЕУ уочи пуноправног приступања ЕУ.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер