Олаф Шолц: Немачка је послала Украјини свe оружје које смо имали у нашим залихама. Чланице НАТО су демократске и стога нису агресивне према остатку света

Немачки канцелар Олаф Шолц каже да ће се појавити мултиполарни свет са много утицајних земаља које ће тежити сопственим интересима.

Свет ће 2050-их година бити мултиполаран, са многим утицајним земљама, укључујући Русију, које ће тежити сопственим интересима, тако да је „велики задатак“ за Запад „да ово успе“, рекао је у недељу немачки канцелар Олаф Шолц.

Говорећи за Си-Би-Ес, Шолц је рекао да је кључна ствар сада пословати „са многим земљама како бисте могли да живите у ситуацији када дође до проблема са једном“.

„Мислим да ће свет у којем ћемо живети 2050их бити мултиполаран“, додао је он.

„Многе земље ће бити важне. Сједињене Државе, Русија, Кина, Европска унија и земље у овој Унији, али и Индонезија и Индија, или Јужна Африка, земље из Јужне Америке.“

Он је навео да је сада „велики задатак“ „да ово функционише“, додајући да „мултиполарност није довољна. Мултилатерални, заједнички рад за бољу будућност, то је оно чему треба да тежимо.“

Коментаришући недавни самит НАТО-а, на којем је Кина идентификована као претња, Шолц је рекао да је та изјава у потпуности у складу са стратегијом коју је описао. Он је објаснио да то само значи да је блок „свестан проблема који би се могли појавити“. Шолц је нагласио да су чланице НАТО-а „демократске и стога нису агресивне према остатку света, већ једноставно раде за свет у коме агресија не функционише“, додајући да демократије остају „веома јаке јер их подржава народ“.

„Али треба да будемо јасни у вези ових претњи које долазе нашој будућности. А то долази од аутократија јер су склоне да буду агресивне“, рекао је он.

Шолц сматра покретање руске операције у Украјини „преломним моментом међународне политике“. Пре фебруара, рекао је он, „превише у свету“ се надало да ће савремени свет бити другачији него што је био у прошлости, када су „моћ и сила одлучивали о будућности земаља, а не правила и споразуми које имамо између држава".

Од тих времена у прошлости, постојао је „споразум да не треба покушавати да се промени територија... да се промене границе, да се изврши инвазија на суседа. А Путин је сада отказао овај споразум“, рекао је он.

Након покретања војне операције у Украјини, Немачка је преокренула своју дугогодишњу политику неиспоручивања оружја земљама у сукобу, како би почела да наоружава Кијев.

Шолцове примедбе, међутим, одражавају недавне изјаве руског председника Владимира Путина. Говорећи на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, Путин је рекао да су се од краја Хладног рата појавили нови центри моћи, који имају право да штите сопствене системе, економске моделе и суверенитет.

Ове „заиста револуционарне, тектонске промене у геополитици, глобалној економији, у технолошкој сфери, у читавом систему међународних односа“ су „фундаменталне, кључне и неумољиве“, рекао је он, додајући да ће „одвајање лидера ЕУ и САД од стварности” на крају довести до деградације.

Пре неколико дана, немачки лист "Алгемајне цајтунг" је објавио да Кина и Русија желе да група земаља БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) постане противтежа Групи седам (Г7) којом доминира Запад.

Нисмо у стању да снабдевамо Кијев сличним темпом као САД, јер су наши ресурси ограниченији

Немачка није у стању да Кијеву снабдева оружјем сличним темпом као Сједињене Државе јер су њени ресурси ограниченији, објаснио је немачки канцелар Олаф Шолц, одговарајући на наводе да његова земља „превише обећава и не испуњава” када је реч о Украјини.

У интервјуу за Си-Би-Ес, оне је нагласио да је његова земља донела „веома, веома тешку одлуку“ да промени своју дугорочну политичку стратегију да земљи која је у сукобу никада не обезбеди оружје.

„Немачка је послала свe оружје које смо имали у нашим залихама, у нашој војној инфраструктури. Одлучили смо и да испоручимо ново оружје из наше индустрије, за шта је потребно дуже време јер мора да се произведе“, објаснио је он.

Он је додао да одређени системи наоружања захтевају обуку украјинских војника, што такође успорава процес испоруке.

Новинар је додао да САД понекад обезбеђују оружје у року од 48 сати „од када је председник потписао и спровео обуку“, док је за Немачку потребно много дуже.

„Мислим да треба да схватите да постоји разлика ако земља попут Сједињених Држава троши толико на одбрану, што је веома велика инвестиција, и ви имате много оружја у својим залихама“, одговорио је Шолц.

Док Немачка шаље оружје „са средствима и начинима“ које има, нагласио је Шолц, она је и даље „једна од земаља која ради највише“ јер Кијеву шаље „најсофистициранију технологију коју можете да користите. Он је нагласио да Берлин „користи сва средства“ да помогне Украјини и да ће то наставити да чини како би избегао мир под руским условима“, што је нешто, према његовим речима, што неће прихватити ни Украјина ни Запад.

„Али најважније је да ми сада не само подржавамо Украјину, већ мењамо начин на који трошимо новац на одбрану“, рекао је Шолц. „Велико повећање“ трошкова за одбрану, тврди он, омогућиће Немачкој да брже реагује ако постоји претња НАТО-у или њеној безбедности.

Шолцове примедбе уследиле су након извештаја листа "Форин полиси" да је обука која се пружа украјинском особљу престала последњих недеља. Украјински званичници које је цитирао магазин пожалили су се да је темпо западне помоћи „преспор“, те су се такође пожалили да је осим обуке за вишецевне ракетне системе "Химарс" и западну артиљерију, војна обука њихових снага смањена.

Русија је више пута позивала Запад да Кијеву не даје оружје, наводећи да ће то само продужити сукоб и довести до дугорочних проблема. Такође је навела да ће руске снаге сматрати да је свако страно оружје на украјинској територији легитимна мета. Прошле недеље, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да ће „напумпавање” Украјине западним оружјем само навести Русију „да изврши више мисија на терену”.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

(РТ)

Видети још: „Билд“: Руска војска је дошла у посед немачких хаубица "ПзХ 2000" - технолошки најразвијенијих на свету, које је Немачка послала Оружаним снагама Украјине