ОЕБС: Нелегална продаја српских кућа на Косову

Преваре током купопродаје имовине и спори судски процеси за поништење нелегалних уговора доприносе кршењу права расељених лица, оценила је Мисија ОЕБС-а на Косову.

Мисија је, уз објављен извештај о најмање 40 случајева нелегалне продаје имовине која је најчешће у власништву расељених Срба, затражила веће ангажовање судова и Еулекса у заштити права расељених лица.

У извештају те организације разматран је проблем превара током продаје и преноса власничког права, најчешће у случајевима када имовину продају расељени Срби.

"На основу мог искуства ово се дешава још од 2003. године. Потребно је нешто предузети у тој области, не да се питање политизује већ да се поштује владавина закона. Осим Еулекса и локални судови треба да се озбиљно баве тим проблемом", рекао је заменик шефа ОЕБС-а Марк Ламанен.

Представница Еулекса Вирџинија Мичева-Рушева навела је да та посматрачка и саветодавна мисија може да подржи косовско судство, али да највећу одговорност сноси управо правосуђе.

"Председник судског савета Еулекса овластио је мисију да се бави тим питањима. Еулекс је преузео обавезу за 15 случајева, од којих је седам завршено, за шест се чека одлука, а остали су утоку", изјавила је Мичева-Рушева.

Како је наведено у извештају, реч је о случајевима које су разматрали Директорат за стамбена и имовинска питања, Комисија за стамбена питања и имовинске захтеве и судови.

"Извештај се односи на регион Пећи али ми оцењујемо да је то шири проблем. Ако људи купују имовину од расељених лица сигурно да има могућности за преваре. Људи сматрају да су купили имовину легално, а онда изгубе новац", рекао је Кристофер Декер, директор ОЕБС-овог Одељења за људска права и заједнице.

Најчешће су преваре овлашћењима фалсификованим печатом суда у Митровици, Београду, Крагујевцу, Подгорици и другим градовима или помоћу фалсификованих личних, катастарских и других докумената.

У извештају је наведено да се проблем мора решавати кроз кривично и грађанско право како би се прецизно утврдило како је изведена превара и потом уговори прогласили неважећим.

Према речима Фејзулаха Хасанија из Врховног суда Косова, велики проблем је недостатак документације из Србије. "За одлагање процеса нису одговорни судије или судови већ то што се већина доказа налази ван Косова", рекао је Хасани.

(РТС)