Одлазак Хенрија Кисинџера, контроверзног прагматичара америчке дипломатије

Хенри Кисинџер, један од најутицајнијих америчких дипломата и бивши државни секретар Сједињених Америчких Држава, преминуо је у 101. години. Његова смрт представља крај ере једног од кључних протагониста америчке спољне политике током 20. века.

Државни секретар Хенри Кисинџер на конференцији за новинаре, 12. октобра 1973. у Стејт департменту у Вашингтону

Кисинџер је био познат по значајном доприносу у политици спољних послова, посебно током владавине председника Ричарда Никсона и Џералда Форда. 

Др Стеван Недељковић, доцент на Факултету политичких наука каже за Инсајдер да је Хенри Кисинџер један од највећих државника и мислилаца у последњих седам деценија, те да је, имајући у виду моћ коју је генерисао на функцијама које је обављао, као и мистичност којом је одисао његов рад, привлачио пуно пажње и критика.

Хенри Кисинџер и Маргарет Тачер

Рођен у породици јеврејског порекла у Фурту Немачкој 27. маја 1923. године, из које је емигрирао у САД 1938. бежећи од надолазећег нацизма, Кисинџер је имао запажену улогу у унапређењу односа САД са Совјетским Савезом и Кином током хладног рата.

Постао је натурализовани држављанин САД 1943. године, служио је у америчкој војсци током Другог светског рата, стекао докторат на Универзитету Харвард, где је касније и предавао. Ипак, привлачност јавне службе га је довела у владин сектор.

Почео је као саветник Министарства спољних послова и Пентагона за националну безбедност, да би после тога постао саветник за националну безбедност, а потом и државни секретар под председником Никсоном.

Хенри Кисинџер и Ричард Никсон у овалној соби Беле куц́е у Вашингтону 1973. године

Никсон је истицао значај именовања Кисинџера за државног секретара 1973. године, истичући да је то први пут у историји да је неки натурализовани Американац заузео ту позицију.

Велики амерички дипломата и стратег био је синоним за спољну политику САД 1970-их, а његова политика детанта сматрана је кључним моментом у историји односа између супер сила.

Кисинџер је добио Нобелову награду за мир за помоц́ у организовању окончања војног учешц́а САД у Вијетнамском рату и заслужан је за тајну дипломатију која је помогла председнику Ричарду Никсону да “отвори” комунистичку Кину према Сједињеним Државама и Западу, што је кулминирало Никсоновом посетом тој земљи 1972. године. Познат  је и по "шатл дипломатији" на Блиском истоку током 1973. године након Yом Кипурског рата.

Хенри Кисинџер и Ле Дук То, члан Политбироа Ханоја, испред куц́е у предграђу Гиф Сур Ивет у Паризу

Он је, ипак, био контроверзна фигура у америчкој политици, заслужан за неколико кључних догађаја, међу којима су напади на Камбоџу током Вијетнамског рата, који су довели до успона режима Црвених Кмера, као и подршка војном удару против демократски изабране владе у Чилеу.

“Ипак, поменути догађаји не могу да засене допринос који је Кисинџер дао стабилности светског поретка. Заправо, чини се да је 70-их градио темеље поретка који је до данас жив. Најпре, кроз политику детанта, заједно са председником Никсоном, значајно је допринео релаксацији односа између САД и СССР и, у коначници, утабао пут ка мирном окончању Хладног рата. Друго, вратио је Народну Републику Кину у светски поредак увевши је на заслужено место сталне чланице Савета безбедности УН. На крају, захваљујући ограничењу трке у нуклеарном наоружању, допринео је да свет буде нешто безбедније место”, наглашава за Инсајдер др Стеван Недељковић, доцент на Факултету политичких наука у Београду.

Хенри Кисинџер и Џозеф Бајден

Кисинџер је, у свом приступу дипломатији, наглашавао важност разумевања перцепција обе стране ради ефикасног преговарања, истичући да то захтева обострану одлуку да се разлике помире.Међутим, Кисинџерова политика и његов однос према људским правима у другим земљама били су предмет великих критика. 

Многи критичари су се противили тајновитости Никсонове и Кисинџерове спољне политике, а активисти за људска права осуђивали су Кисинџеров наводни недостатак пажње према људским правима у другим земљама.

Хенри Кисинџер и Владимир Путин

Његово наслеђе додатно је закомпликовала улога коју је одиграо током Вијетнамског рата. Иако је добио Нобелову награду за мир 1973. године заједно са Ле Дук Тоом из Северног Вијетнама за Париски мировни споразум, То је одбио награду због одсуства стварног мира у Вијетнаму, што је изазвало  бројне контроверзе.

Током Вијетнамског рата, САД су бомбардовале Лаос и Камбоџу, што је послужило покрету Црвених Кмера за регрутовање  присталица пре него што су дошли на власт и извршили један од највећих геноцида у 20. веку.

Амерички државни секретар Хенри Кисинџер на конференцији за новинаре у Сцхлосс Клесхеиму у Салцбургу, 11. јуна 1974.

“Вероватно највећа критика Хенрија Кисинџера долази од стране прогресивне струје у Сједињеним Државама, која не може да заборави недискриминаторно-тепих бомбардовање Камбоџе, Лаоса и Вијетнама и у њему виду главног кривца за страдање недужних цивила. Кисинџер, свакако, не може да буде поштеђен одговорности, јер је истина да је иницијално заузео радикалнији став и држао се макијавелистичке максиме да "циљ оправдава средство", али свакако у томе није био сам и једини одговоран. Треба подсетити да је таква врста бомбардовања почела још 1965, четири године пре његовог доласка на место Саветника за националну безбедност”, каже за Инсајдер др Стеван Недељковић, доцент на Факултету политичких наука. 

Кисинџер је, коментаришући целу ситуацију, 2005. рекао за ЦНН да је трагедија Вијетнама била у унутрашњим сукобима у САД који су на крају спречили постизање исхода који би одговарао свим жртвама.

Хенри Кисинџер и Џорџ В. Буш

Иако је његова улога у америчкој спољној политици ослабила с падом Никсона због афере Вотергејт, Кисинџер је и даље остао веома утицајан, а његова размишљања о дипломатији су и била даље била важна на светском и нивоу САД.

После Никсонове оставке, Кисинџер је наставио да буде државни секретар под председником Џералдом Фордом, али његов ангажман поново су пратиле бројне контроверзе. 

Конзервативци унутар Републиканске партије приговарали су његовом „детант“ приступу према Совјетском Савезу, а комунистички Северни Вијетнам је ушао у Јужни Вијетнам 1975. године, упркос ранијим мировним споразумима.

Хенри Кисинџер и кинески председник Си Ђинпинг

Након завршетка политичке каријере и напуштања Стејт Департмента 1977. године, Кисинџер је остао активан као консултатнт, саветник и аутор, делећи своје дубоко познавање међународних односа и геостратешких питања. 

Његова књига "Дипломатија" остаје једно од најзначајнијих дела које се бави дипломатијом и спољном политиком.

Кисинџерова смрт је свакако велики губитак у свету дипломатије и политике, а његов допринос међународним односима, наслеђе, деловање и идеје значајно су обликовали светску политичку сцену какву познајемо данас.

(Инсајдер)