уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду: Пројекат "Јадар" нема разумно образложење са економског, еколошког, социјалног, ни моралног становишта. Противимо се реализацији
Хроника

Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду: Пројекат "Јадар" нема разумно образложење са економског, еколошког, социјалног, ни моралног становишта. Противимо се реализацији

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 24. јун 2024.

 Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду оценио је да пројекат "Јадар", компаније Рио Тинто, о есплоатацији литијума у околини Лознице, "нема разумно образложење са економског, еколошког, социјалног, ни моралног становишта" и да се противе обнови његове реализације, објавио је портал Први први на скали.

„Изражавамо своје противљење намерама да се обнови реализација пројекта ‘Јадар’, јер тај пројекат нема разумно образложење са економског, еколошког, социјалног, нити моралног становишта“, наведено је у саопштењу, пренео је Први први на скали.

Подсећа се да је пројекат експлоатације литијума и бора у Западној Србији започет 2002. године, а укинут после масовних протеста широм Србије почетком 2022. године.

Додаје се да се пројекат односи на густо насељене области око Лознице и Ваљева, што, како је наведено, „у потпуности одудара од актуелне светске праксе која је повезана са ненасељеним подручјима (Аустралија, Кина, Зимбабве) или пустињама (Чиле, Аргентина)“.

Подсећа се да је негативан став о реализацији пројекта исказан и на научном скупу у Српској академија наука и уметности, у мају 2021, као и кроз ставове Академије инжењерских наука Србије и бројних професора и истраживача са универзитета и научних института.

Како је наведено, потом су укинути поједини документи, као основ за реализацију пројекта – уредба о „Просторном Плану подручја посебне намене“, акти о пренамени пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско за више од 300 домаћинстава Горњег Јадра, према решењу Републичког геодетског завода, као и локацијски услови за постројење за прераду минерала јадарита.

Из Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду сматрају да је „посебно проблематичан ‘Акциони план расељавања становништва’, који спроводи ‘Рио Сава Еxплоратион'“.

„Организација ‘Марш са Дрине’ дошла је до података да је компанија потрошила више од 270 милиона долара од тренутка суспензије пројекта (почетком 2022), а да је од 2002. потрошено укупно 518 милиона долара. Дакле, у периоду 2022. – 2024. потрошено је више новца него за претходних 19 година, углавном на нематеријалне трошкове везане за промоцију пројекта, маркетиншко-рекламне услуге, субвенције локалном становништву за набавку пољопривредне механизације, иако рудник директно уништава пољопривреду“, наведено је у саопштењу.

Додаје се и да „заступници ‘Рио Сава Еxплоратион’ упорно истичу да техничку документацију припремају ‘најбоље светске компаније’ и да не постоји разлог за бригу од озбиљних еколошких инцидената, иако планирају да за собом оставе депоније са десетинама милиона тона опасног отпада у долинама бујичних река“.

У саопштењу се наглашава да пракса показује супротне примере.

Прецизирано је да је 4. августа 2014. пукла брана јаловине рудника бакра и злата на потоку Моунт Поллеy, у централној Британској Колумбији, када је истекло 25 милиона метара кубних јаловине и воде у језеро Qуеснел, те да компанија „Империал Металс“ није кажњена нити оптужена, а да је између осталог, дошло до изливања 326 тона никла, 400 тона арсеника, 177 тона олова и 18.400 тона бакра, што је угрозило ;водоснабдевања становништва и најважнија станишта за мрешћење лососа.

Као негативан пример је наведено и када је пробијена брана јаловине још једног рудника злата, власништво „Аурул, С.А. Баиа Маре Цомпанy“, 30. јануара 2000. године, а када је дошло до истицања 100.000 метара кубних материјала са много цијанида, који је доспео у локални водоток, у сливу реке Тисе.

Према проценама тада је 50 до 100 тона цијанида, преко Румуније и Мађарске, транспортовано до Србије, што је изазвало фаталне последице по живи свет и водоснабдевање становништва, а концентрација цијанида на појединим деоницама речног тока била је 100 пута већа од максимално дозвољене количине за пијаћу воду, па је опоравак акватичног екосистема трајао више од пет година, наведено је у саопштењу.

Наглашено је да у Србији представници „Рио Сава Еxплоратион“ и даље покушавају да купују земљиште и некретнине, најављују стимулативне подстицаје локалним земљорадницима за набавку пољопривредне механизације и врше медијску припрему за покушај обнове пројекта, што изазива „узнемиреност становништва угрожених подручја“, као и великог броја стручњака и грађана.

Подсећа се да је Министарство рударства и енергетике Србије одобрило велики број истражних права, углавном страним, приватним рударским компанијама: злато – 88, бакар – 79, литијум – 63, бор – 52, натријум – 51, стронцијум – 51, цинк – 39, олово – 37, сребро – 31, гвожђе – 17, молибден – осам, антимон – седам, барит – четири, арсен – један, па је тако предмет истражних права 535.966 хектара, односно, шест одсто територије Србије.

Из Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду упозорили су да екстракција и прерада критичних минералних ресурса доводи до тешке деструкције и загађења свих медијума животне средине (ваздуха, земљишта, подземних и површинских вода, шумских екосистема, биолошке разноврсности), често са тешким последицама по јавно здравље локалних заједница.

„Примера ради, Србија има једну од највећих стопа смртности од рака плућа и дојке, на глобалном нивоу, док сваке године умире око 10.000 људи услед болести повезаних са загађењем ваздуха“, наведено је у саопштењу.

Додаје се и да су као један од најважнијих фактора загађења земљишта на Балкану означени рударење и процеси прераде руда, те да је Бор означен као једна од 50 „жртвованих“ зона по том питању на светском нивоу.

„Подржавамо рударство у Србији само кроз пројекте којима се задовољавају јасни национални интереси, а никако глад за профитом приватних компанија, страних или домаћих, што води енормном екстрактивизму и неповратном уништавању земљишта, великих резервоара квалитетних подзених вода, станишта разноликог биодиверзитета, простора за живот људи и драстичног угрожавања јавног здравља“, закључено је у саопштењу Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду.

Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду основан је 2021. године и представља стручно и саветодавно тело чија је функција да Сенату и другим телима Универзитета подноси предлоге у циљу заштите и унапређења животне средине.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер