Samit u Parizu o klimatskim promenama: Od Kjota stanje planete samo još gore; Fransoa Oland - Na dnevnom redu je budućnost planete; Na Ajfelovoj kuli "poraslo" virtuelno drveće

„Pazite, nove generacije gledaju šta radimo“

Lideri Rusije, Nemačke, Kine i SAD Vladimir Putin, Angela Merkel, Si Đinping i Barak Obama naglasili su na samitu u Parizu o klimi da mora odmah da se deluje.

„Klimatske promene su postale jedan od najvećih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

Osim toga, kako kaže, sve to izaziva još veću ekonomsku štetu. Prema Putinovim rečima Rusija preuzima vođstvo kada je reč o smanjivanju trošenja energije.

„Uradili smo čak i više od onoga na šta smo se obavezali u Kjoto protokolu. Od 1991. do 2012. godine Rusija je značajno smanjima svoje emisije ugljendioksida u atmosferu, a u isto vreme smo duplirali naš BDP“, ističe Putin.

Rusija će, kaže, nastaviti da doprinosi zajedničkim naporima u sprečavanju globalnog zagrevanja.

Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da se samit u Parizu održava u turbulentna vremena, pominjući teroristički napad 13. novembra.

„Kroz naše prisustvo ovde danas pokazujemo da smo snažniji od terorista“, navodi Merkelova.

Ona kaže da je u Parizu reč o stvaranju baze i temelja o mogućem životu budućih generacija.

„I više smo nego svesni potrebe da delujemo danas“, ističe nemačka kancelarka.

Kineski predsednik Si Đinping naveo je da Kina aktivno učestvuje u borbi protiv klimatskih promena.

„Pariski sporazum bi trebalo da iscrta kurs razvoja. Sporazum bi trebalo da postavi efikasnu kontrolu nad koncentracijom gasova staklenih bašta u atmosferi. Osim vlada, trebalo bi da se mobiliše i NVO i svi igrači u društvu da participiraju u međunarodnoj saradnji o klimatskim promenama“, navodi Đinping.

Prema njegovim rečima, koferencija u Parizu nije završni čin, već nova početna tačka.

Na Đinpingovu "početnu tečku" reagovala je aktivistkinja i novinarka Naomi Klajn, autorka čuvene knjige "No logo", koja je na svom Tviter nalogu napisala da je "samo UN potrebna 21 godina da dođu do početne tačke.

Obama je ispričao priču o mladoj Indonežanki koja ga je upoznala u Maleziji nedavno i pitala da li je optimističan po pitanju samita u Parizu.

„Želim da naše delovanje pokaže da slušamo... Želim da pokažem njenoj idealističnoj mladoj generaciji da brinemo o njenoj budućnosti“, kaže Obama.

Osim toga, Obama je citirao Martina Lutera Kinga i njegovu „biće previše kasno“ izjavu.

„Ukoliko delujemo ovde, ukoliko delujemo sada, ukoliko postavimo naše kratkoročne interese iznad vazduha koji mladi ljudi treba da dišu... Neće biti suviše kasno za njih“.

Predsednik SAD je naveo da u borbi protiv klimatskih promena nema brzih pobeda, samo izbegavanja patnje, kao i da njegova generacija možda ne doživi da vidi potpuni uticaj dogovora u Parizu.

„Hajde da radimo“, rekao je Obama na kraju obraćanja.

Lideri su oko15 časova otišli na pauzu za ručak, a očekuje se da se nakon toga na samitu obrati i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron.

Bolivijski predsednik Evo Morales istakao je slobodno tržište kao direktan uzrok klimatskim promenama.

„Majka Zemlja je sve bliža svom kraju i kapitalistički sistem je delom odgovoran za to. Kapitalizam je u poslednjih 200 godina negovao, uveo i vodio najdivljačkiju i najdestruktivniju formulu protiv naše vrste“, istakao je Morales.

Od Kjota do Pariza stanje planete samo još gore

Planeta je od Protokola iz Kjota pre 18 godina, kada su svetski lideri pokušali da je spasu, postala još toplija, sa još ekstremnijim vremenskim prilikama.

Promene na planeti su od poslednjeg svetskog obavezujućeg sporazuma o borbi protiv globalnog zagrevanja bile dramatične i zato će svetski lideri okupljeni u Parizu u naredne dve nedelje pokušati da učine više kako bi se obuzdali rast temperature, topljenje leda, povećanje nivoa mora, suše, toplotni talasi i strašne oluje.

U Parizu su danas počeli pregovori o klimatskim promenama kako bi se postigao dugoročni sporazum o smanjenju štetne emisije gasova za koju je krivac čovek.

Pregovore COP21 otvorio je Manuel Pulgar Vidal, ministar za životnu sredinu Perua, zemlje domaćina prošlogodišnje konferencije UN o klimi u Limi, koji je istakao da zemlje moraju da rade zajedno u borbi protiv globalnog zagrevanja, kao i terorizma.

SAD, Kanada i devet evropskih zemalja već su na otvaranju pregovora UN o klimi obećale gotovo 250 miliona dolara za pomoć najugroženijim zemljama da se prilagode podizanju nivoa mora, sušama i drugim posledicama promene klime.

Novac za prilagođavanje klimatskim promenama ključni je zahtev zemalja u razvoju na globalnim pregovorima.

Dvonedeljni pregovori treba da rezultiraju globalnim sporazumom koji će, kako je istakao francuski predsednik Fransoa Oland, obezbediti mir u svetu za buduće generacije i smanjiti broj izbeglica koji beže od ekstremnih vremenskih prilika.

"U vreme Kjota, ako je neko govorio o klimatskim promenama, govorio je o nečemu apstraktnom u budućnosti", rekla je američka geofizičarka i urednica časopisa "Sajens" Marsija Meknat koja je nominovana da vodi Nacionalnu akademiju nauka.

"Kada danas govorimo o klimatskim promenama, govorimo o nečemu što se dešava", upozorila je Meknat.

Ipak, neke promene od 1997. naovamo stručnjacima daju razloga da budu veći optimisti nego kod prethodnih pregovora.

Tako stručnjaci smatraju da nova tehnologija omogućava svetu otklon od fosilnog goriva čijim sagorevanjem nastaju gasovi koji doprinose globalnom zagrevanju.

Takođe kompanije i zemlje mnogo ozbiljnije gledaju na potrebu da se nešto uradi, s obzirom da se već dešavaju neka od najcrnjih predviđanja naučnika.

"Zapanjen sam koliko se Zemlja promenila od 1997. godine", rekao je Bil Andereg sa Univeriteta Prinston i dodao: "U mnogim slučajevima brzina klimatskih promena još je veća nego što smo mislili pre 20 godina".

Ledeni pokrivač Zapadnog Anktarktika i Grenlanda u poslednjih 18 godina izgubio je pet hiljada milijardi tona leda, upzorio je Endrju Šeperd sa Univerziteta u Lidsu na osnovu evropskih i NASA satelitskih podataka.

Na planeti je 1997. bila rekordno najtoplija, međutim, rekord je rušen 1998, 2005, 2010. i 2014. i, kako izgleda, ponovo 2015.

Istovremeno su glečeri izgubili u proseku 12 metara, upozorili su iz Svetske agencije za praćenje glečera u Švajcarskoj.

Prema američkom ministarstvu energetike, od 1997. je broj stanovnika planete povećan za 1,2 milijarde i emisija ugljen dioksida (CO2) iz sagorevanje forilnog goriva porasla je između 1997. i 2013. za gotovo 50 odsto. Svet danas emituje više od 100 miliona tona CO2 dnevno.

Nivo mora, prema kalukulacijama Univerziteta Kolorada, od 1997. je porastao 6,2 centimetra u proseku.

Pet toplotnih talasa sa najvećim posledicama u poslednjih 100 godina - u Evropi 2003, Rusiji 2010, Indiji i Pakistanu 2015, Zapadnoj Evropi 2006 i južnoj Aziji 1998, dogodilo se u poslednjih 18 godina, pokazuju podaci iz baze podataka Centra za istraživanja nepogoda iz Belgije.

Broj vremenskih i klimatskih nepogoda u svetu povećan je 42 odsto, mada je broj žrtava smanjen. Između 1993. i 1997. u svetu je godišnje registrovana u proseku 221 vremenska nepogoda sa 3.248 žrtava, a između 2010. i 2014. godišnje je bilo prosečno 313 nepogoda sa 1.364 žrtve.

Istraživanja pokazuju da su klimatske promene za koje je krivac čovek doprinele velikom broju katastrofa.

Izazov za konferenciju UN o klimi (COP21) biće Kina i zemlje u razvoju koje sporazumom iz Kjota nisu dobile obavezu da smanje štetnu emisiju.

Na globalno zagrevanje gledalo se kao na problem koji treba da reše SAD i druge bogate zemlje. Međutim, danas je Kina najveći zagađivač u svetu i već je postigla sporazum sa SAD da smanji emisiju i postane svetski lider u solarnoj energiji.

Kina u svetskoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte učestvuje sa oko 30 odsto, a SAD sa oko 16 odsto.

(Beta)

Fransoa Oland: Na dnevnom redu je budućnost planete

Francuski predsednik Fransoa Oland poručio je da je "sam život" na dnevnom redu međunarodnog samita posvećenog klimi u Parizu.

Osim toga, on je izrazio uverenje da će na kraju te značajne konferencije biti postignut univerzalan i prinudan sporazum u cilju smanjenja globalnog zagrevanja.

Oland je, otvarajući veliki skup UN o klimi, istakao da nikada ulozi jednog međunarodnog sastanka nisu bili toliko visoki, prenosi AFP.

"Ovaj samit se tiče budućnost planete, budućnosti života", ukazao je Oland, podsetivši istovremeno da je pre samo dve nedelje grupa fanatika posejala smrt po ulicama francuske prestonice.

Kako je naglasio, broba protiv terorizma i borba protiv globalnog zagrevanja su dva velika izazova naše epohe, prenose francuski mediji.

"Godina koja je iza nas bila je godina svih rekorda - rekordnih temperatura, koncentracija ugljen-dioksida, ekstremnih klimatskih događanja poput suša, topljenja leda i povećanja nivoa mora", podsetio je francuski predsednik.

Žrtve tih pojava, dodao je, broje se u milionima, a štete u milijardama, pri čemu nijedan region nije bio zaštićen klimatskog zagrevanja.

"Kako prihvatiti da najsiromašnije zemlje, koje su najranjivije, budu najpogođenije. U ime pravde moramo da delujemo. Postanimo svesni pretnji po svetsku ravnotežu", istakao je Oland, dodavši da je na ovoj konferenciji reč o miru.

On je podvukao da je 190 država već formulisalo akcione planove za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i izrazio uverenje da će se samit, koji traje do 11. decembra, završiti postizanjem sporazuma.

"Postoje tri uslova da bismo mogli da kažemo da smo postigli uspeh, a prvi je da moramo definisati verodostojnu putanju koja će omogućiti da se zagrevanje smanji na ispod nivoa od dva Celzijusova stepena, odnosno na 1,5 ako je moguće", rekao je Oland.

Dodao je da treba predvideti i redovnu kontrolu i uspostaviti sistem revizija uz sastanke svake pete godine, pri čemu nijedna država neće moći da se ogluši o obaveze, iako će postojati mehanizam kojim će biti uzeti u obzir nivoi razvoja.

"Nijedna teritorija ne sme biti prepuštena samoj sebi. Sporazum mora biti univerzalan i prinudan, obuhvatajući insustrijalizovane zemlje, zemlje u razvoju i zemlje u usponu", zaključio je šef francuske države.

(Tanjug)

Na Ajfelovoj kuli poraslo virtuelno drveće

Ajfelova kula u Parizu je osvetljena zelenom bojom zbog samita o klimi i umetničkog projekta rasta "virtuelnog drveća" na njoj u znak podrške pošumljavanju.

Lansiranju tog projekta, nazvanog "Jedno srce, jedno drvo", sinoć su u Parizu prisustvovali generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun i francuska glumica Marion Kotijar, prenela je agencija AFP.

Taj projekat omogućava korisnicima pametnih telefona da "posade drvo" na Ajfelovoj kuli, izjavila je umetnica Naziha Mestaui.

"Svako će na Ajfelovoj kuli moći da posadi virtuelno drvo, koje će onda rasti u ritmu njegovog srca, a nakon toga će svako virtuelno drvo biti stvarno zasađeno u sklopu programa pošumljavanja", objasnila je Mestaui.

Korisnici pametnih telefona mogu da skinu aplikaciju koja beleži njihove otkucaje srca putem senzora i zatim ih projektuje na Ajfelovoj kuli zajedno sa slikom drveta, imenom osobe i kratkom porukom.

Učesnici će moći da prate rast svog pravog drveta, koje će od 2016. biti posađeno na području Australije, Brazila, Senegala, Indije, Francuske, Perua i Obale Slonovače.

"Ideja je da se poveže virtuelno i stvarno, tehnologija i priroda, kao i da svako dobije priliku da deluje na opipljiv način.

U Parizu je juče započela dvonedeljna konferencija o klimi, kojoj prisustvuje oko 150 svetskih lidera.

(Tanjug)