Обележавање 18-годишњице масакра у Добровољачкој

БАЊАЛУКА/САРАЈЕВО - У Миљевићима, на подручју Источног Сарајева, данас ће бити обележена 18-годишњица масакра над припадницима бивше ЈНА, који су починиле муслиманске снаге, а око 300 људи из Републике Српске најавило је да ће први пут одати пошту жртвама и на месту злочина, у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Како је најављено, они намеравају да с белим ружама и свећама у руци прођу кроз Добровољачку улицу између 10 и 10.30 сати и одају пошту жртвама злочина почињеног 3. маја 1992. за који још нико није одговарао.

Обележавање организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиција ослободилачких ратова.

Окупљање у истој улици, готово у исто време, заказало је и Удружење Зелене беретке, најавивши да ће одати почаст браниоцима Сарајева.

Удружење „Босна-Зелене беретке” позвало је грађане Сарајева на мирно окупљање у Улици Хамдије Крешевљаковића, бившој Добровољачкој, у 9 сати, да „одају поштовање суграђанима и саборцима, браниоцима Града Сарајева”, пренели су сарајевски медији.

„Зелене беретке” су биле паравојна формација муслимана у БиХ, која је касније интегрисана у Армију БиХ.

Напад на колону припадника ЈНА која се повлачила из команде Друге војне области извршили су на превару, кршећи договор о мирној евакуацији, припадници муслиманске Територијалне одбране, полиције и паравојних формација „Зелене беретке и „Патриотска лига”.

Према подацима МУП-а Републике Српске, у том нападу су убијена 42 припадника ЈНА и цивила, међу њима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето и у заробљеништву и злостављано.

Претходно су, 2. маја 1992. године, припадници војних и паравојних формација БиХ напали Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и побили 14 припадника ЈНА.

Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су истог дана на сарајевском аеродрому задржали муслиманског вођу и, у то време председника Председништва БиХ, Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника Владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снаге у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН (Унрпофор) канадски генерал Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитница, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.

Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца је препречило возило, одсекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге су запуцале из машинки.

Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне - нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су уз понижења, рањавали и убијали на улици.

„Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају (...) видео сам како се крв слива низ ветробране кола”, написао је у својој књизи „Чувар мира - пут у Сарајево” генерал Мекензи.

Начелник „плавих шлемова” записао је тада у своју бележницу: „Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу”.

Извештај о злочину у Добровољачкој садржи 45 страница текста, 117 докумената на 450 страница, три фоно-записа, односно аудио-касете, два ЦД-а са пресретнутим разговорима и два видео-записа.

По окончању рата, Центар јавне безбедности Српско Сарајево је 25. маја 1996. поднео прву кривичну пријаву против девет особа, коју је 27. априла 2005. МУП РС допунио и проширио на 15 осумњичених.

У кривичној пријави муслимански и хрватски члан Председништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић оптужени су да су организовали напад и наредили челницима полиције Мустафи Хајрулаховићу и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону ЈНА у Добровољачкој улици.

Поред тога, за припрему, организацију и учешће у злочину терете се и Хасан Ефендић, Сефер Халиловић, Алија Делимустафић и други политички, војни и полицијски челници муслиманско-хрватске федерације БиХ.

Истрагу о злочинима над припадницима ЈНА у Сарајеву водило је и војно тужилаштво ЈНА (касније ВЈ), али када су војна тужилаштва укинута предмет је преузело специјално тужилаштво Србије за ратне злочине. Српско Тужилаштво је најпре предмет проследило Тужилаштву БиХ које је 2003. покренуло истрагу, али није никада подигло ни једну оптужницу. Зато је крајем 2008. Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду проширило истрагу, а 29. децембра прошле године расписало међународне потернице за 19 особа из БиХ.

Они се терете се да су 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву починили кривична дела: ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе, те на тај начин убили најмање 18 особа.

Мада до данас није саопштило имена свих осумњичених, зна се да су на „црвеним потерницама” Интерпола Ганић, Кљујић, генерал муслиманске армије БиХ Јован Дивјак, као и вође паравојних формација.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десетак дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о екстрадицији који ће заседати 13. јула. Потерница за Ганићем расписана је због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, а супротно споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

(Танјуг)