Хроника | |||
Нуриел Рубини и Алексеј Кудрин: Прети други талас светске економске кризе |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 21. јун 2011. | |
Кључни проблеми еврозоне данас су политичка нестабилност на Блиском Истоку, опадање економског развоја у Кини, стагнација у Јапану и државни дуг у САД, истичу многи водећи аналитичари. У међувремену Европска конфедерација синдиката организује данас у Луксембургу демонстрације против неправедне поделе тешкоћа кризе. Синдикати се залажу против пакета „Евро плус“, који су у марту одобрили лидери 17 земаља еврозоне. Овај документ наноси снажан ударац просечним Европљанима, инсистира председник европске конфедерације синдиката Игнасио Фернандес Тошо. - Долази до мешања у областима као што су личне зараде, колективни преговори, пензије, што по нашем мишљењу представља прерогативе националних влада и социјалне политике сваке земље понаособ. Осим тога, постоји исто такво мешање у грубој форми и усмерено на нагло погоршавање положаја радника. Ако се поврх тога, владиним плановима све ово реализује у пракси, то ће представљати озбиљан корак уназад, како у борби с кризом, тако и у заштити социјалих права у Европи. Вођа европских синдиката предлаже компромисну варијанту – спајање умереног раста личних доходака и чување радних места. Међутим, главно је увођење пореза на финансијске операције за банке. Управо оне, сматра Тошо, треба да надокнаде штету коју су причиниле европским економијама. Иначе ће се масовне акције протеста ширити. Данас су већ захватиле читав низ европских земаља – Шпанију, Португалију, Ирску и Грчку. На реду су Италија и Француска. Међутим, за Европску унију излаз је само један – да се људи одрекну онога што су сви навикли да називају социјалном државом и да се стежу каишеви, или да се и даље праве да се ништа не дешава и надувавају национални буџети, уверен је руководилац Центра за политичка истраживања Економског факултета РАН Борис Шмељов. - Потпуно је очигледно да је у садашњим економским условима сасвим могућ нови талас економске кризе у европским државама. И главни узрок је то што су расходи већи од прихода. А да би се они ускладили државе морају укинути многе своје социјалне програме. То значи да ћемо за 2-3 године видети потпуно другу Европу у којој ће стабилност и мир бити замењени јаким социјално-политичким покретима протеста. Међутим, то ништа не може да промени, зато што економије ових земаља не могу да издржи толики притисак на државни буџет. Да ли ће ЕУ услед тога бити доведена на ивицу опстанка или неће – показаће време. Засад је Грчка најближа овој ивици. Ситуација у земљи је узнемиравајућа, али засад постоје шансе да се избегне крах. Занимљиво је да банкрот прети и САД: влада има у резерви само 40 дана како би повећала плафон државног дуга. Међутим, сами Американци не позивају на стезање каиша и не штрајкују. А у свету људи покушавају да забораве до чега је већ довео амерички спокој 2008. године: много је спокојније позивати Шпанију на штедњу и нагађати дан грчког банкрота. (Глас Русије) |