Нови Закон о информисању ступио на снагу

Измењен и допуњен Закон о јавном информисању, који је Скупштина Србије усвојила 31. августа, ступио на снагу. Закон предвиђа широку лепезу новчаних казни које при повреди закона могу бити изречене оснивачу и одговорном лицу у јавном гласилу.

Измењен и допуњен Закон о јавном информисању, данас је ступио на снагу. Скупштина Србије усвојила је Закон тесном већином 31. августа, а Указ о његовом проглашењу председник Србије Борис Тадић потписао је истог дана.

Измене закона предвиђају да оснивач медија не може пренети, нити на други начин располагати правом на јавно гласило или правом на његово издавање, а уговор, којим те одредбе буду прекршене сматраће се неважећим.

Закон предвиђа широку лепезу новчаних казни које при повреди закона могу бити изречене оснивачу и одговорном лицу у јавном гласилу.

Оснивач јавног гласила, уколико медиј оснује супротно одредбама закона и уколико га не упише у регистар јавних гласила биће кажњен у распону од милион до 20 милиона динара.

За тај прекршај казном од 200.000 до два милиона динара биће кажњено и одговорна особа у том јавном гласилу.

Уколико се у медију неко означи починиоцем кривичног дела и огласи кривим без постојања правоснажне пресуде, оснивач јавног гласила биће кажњен новчаном казном у износу од 25 одсто до 100 одсто збира вредности укупно продатог тиража на дан објављивања информације и вредности продатог огласног простора у том броју.

За ту повреду казна оснивачу електронског медија износиће од 25 до 100 одсто вредности огласног простора у дану у коме је емитован програм у оквиру којег је објављена информација.

Таква новчана казна предвиђене је и у случају објављивања информације која може угрозити развој малолетника, односно ако је вест у којој је малолетно лице учињено препознатљивим подесна да повреди његово право или интерес.

При првој повреди презумпције невиности и заштите права малолетника, суд ће медију изрећи условну казну и заштитну меру јавног објављивања пресуде.

У случају престанка постојања медија у наредних годину дана, није дозвољено оснивање јавног гласила под истим или сличним именом, које може изазвати забуну у погледу његовог идентитета.

Надлежни јавни тужилац, у случају повреде те одредбе, као и у случају издавања медија који није уписан у регистар јавних гласила, дужан је да без одлагања покрене поступак за привредни преступ и затражи изрицање мере привремене обуставе делатности.

Суд ће у року од 12 сати од подношења предлога тужиоца, у складу са законом изрећи оснивачу меру привремене обуставе делатности издавања јавног гласила до правоснажног окончања поступка.

Регистар јавних гласила воде организације надлежне за вођење регистра привредних субјеката.

Првобитни текст закона предвиђао је постојање обавезног оснивачког улога од 50.000 евра, као и веће казне за медије који крше закон, али је после критика јавности и струковних удружења, влада амандманима укинула обавезу постојања оснивачког капитала и смањила казне.

Амандамном радикала, који су посланици усвојили, укинут је обавезан депозит за оснивање медија и забрана рада медија у случају блокаде рачуна дуже од 90 дана, а решавање тог проблема преузима стечајно законодавство..

Закон је у Скупштини "прошао" са 125 гласова "за", 88 је било против, 11 уздржаних, а један посланик није гласао.

Тај пропис су подржали ДС, Г17 плус, ПУПС и ЛДП, уздржани су били посланици СПС, а против народњаци, радикали и ЈС.

Независно удружење новинара Србије затражило је од надлежних министарстава и Скупштине Србије да у најкраћем року, а пре ступања закона на снагу доставе упутство и тумачење за његово спровођење.

(РТС)