уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Студенти најављују протест за сутра, а факултети поручују да „неће моћи да раде уколико смање школарине“
Хроника

Нова.рс: Студенти најављују протест за сутра, а факултети поручују да „неће моћи да раде уколико смање школарине“

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 23. септембар 2020.

Студенти траже линеарно смањење школарина за 30 посто, најављују и протесте тим поводом. У међувремену, наши саговорници из управа појединих факултета поручују да је то ударац који би они тешко могли да поднесу, па би проблем могао да настане и са плаћањем комуналних трошкова. Ипак, стиже и порука да постоји спремност да се изађе у сусрет оним студентима који су социјално најугроженији.

Студенти најављују протест на Платоу испред Филозофског факултета за сутра у 17 часова. Циљ им је, кажу они, да притиском на Министарство просвете издејствују смањење школарина – линеарно за 30 посто. То је, тврде из иницијативе “Крени-покрени”, нешто што неће утицати на функционисање факултета.

Са друге стране, из Министарства просвете поручују да немају могућности да издвоје додатни буџет којим би се помогло факултетима да надоместе средства која би им била закинута умањењем школарина. То је, каже министар Младен Шарчевић, питање за Министарство финансија. У међувремену је лоптица пребачена у терен самих факултета, а они опет тврде да би кресање њиховог буџета за 30 посто могло значајно да угрози њихов рад.

Архитектура

Архитектонски факултет има највећу школарину на Београдском универзитету. Цена од 240.000 није мењана већ десет година, каже за наш портал продекан за наставу тог факултета Будимир Судинац.

Поручује да ће управа факултета разговарати са студентима и покушати да им колико год је могуће изађе у сусрет, ипак, напомиње да је 30 одсто много.

“Сигурно би утицало на рад факултета и на ствари попут плаћања комуналија, грејања и свега осталог што је неопходно да би факултет функционисао. У разговорима са студентима тежићемо ка томе да се види колике су реалне могућности за умањење школарине”, поручује наш саговорник.

Додаје да студенти свакако имају могућност да поднесу поједниачни захтев за умањење трошкова школарине и да ће се оним најугроженијима и на тај начин помоћи.

Судинац наводи да највећи број студената са његовог факултета школарину плаћа само у првој години, а после углавном стекну услов да студирају о трошку буџета.

На наше питање шта све подразумева цена од 240.000 динара и шта све студенти за њу добијају, он одговара да су према правилнику у то урачунати практична настава, али и спортске активности као и део екскурзија.

Фармација

И са Фармацеутског факултета поручују да већ годинама нису повећавали школарину од 145.000 динара. Продеканка за наставу Анђелија Маленовић сматра да захтев да се школарине линеарно смање за 30 одсто није оправдан, јер нису сви студенти као ни факултети у истом положају, па их не треба ни све сврставати у исти кош.

Она истиче да највећи део трошкова школарине одлази на практичну наставу и све што за њу треба набавити. Ту лежи и потенцијални проблем, пошто би умањењем школарине та средства била ускраћена.

“Уколико је захтев основан због економских проблема и лоше ситуације родитеља који су евентуално остали без посла, то је нешто о чему треба да се разговара са студентима и да се разматра од случаја до случаја, али никако да се захтева линеарно смањење школарине, јер реално нису сви студенти у истој позицији, нити су сви факултети у истој позицији”, каже Маленовић и додаје да би подршку и помоћ требало да добију они најугроженији студенти.

Продеканка за наставу Фрамацеутског факултета напомиње да у тој високошколској установи већ две године постоји и правилник о умањењу школарине за самофинансирајуће студенте.

“Као прва ставка су студенткиње које се ослобађају дела школарине због рођења детета. Уколико је дошло до смрти ближег члана породице, такође се ослобађају школарине. Постоје различити основи, између осталог основ је и социјално-економски статус студента. Они када поднесу молбу, она се разматра и у слакаду са правилником смањује се школарина. Поступак је врло транспарентан, молбе разматра трочлана комисија и остала надлежна тела факултета”, објашњава Маленовић.

Машински факултет

Машински факултет је међу јефтинијима, па једна година студија кошта 77.000 динара. Како нам објашњав декан Радивоје Митровић трошкови су реално доста већи од тога, па знатан део надомешћује држава.

Каже да његов факултет не би пропао уколико би остао без 30 одсто школарине, ипак подсећа да је проблем са плаћењем материјалних трошкова, попут грејања и комуналија, постојао и пре пандемије.

“Нећемо ми пропасти, није нам то доминантан приход. Ипак, за материјалне трошкове, попут комуналија и грејања имали смо проблем и пре пандемије, ту помаже сарадња са привредом. Значајан део професора наше куће пружа интелектуалне услуге у решавању проблема привреде, што је јако значајно. Решавајући те проблеме они раде за себе, али и за факултет и ми тим средствима финансирамо трошкове и улажемо у развој”, објашњава Митровић.

Прибојава се да би линеарним смањењем школарине био закинут онај део који одлати за улагања у развој.

 “Захтеви су све већи за набавком јачих сервера, оптичких каблова и информатичке опреме”, указује Митровић.

Када је реч о умањењу школарина, он се залаже за компромис.

“Студенти и факултети су у неповољној позицији, а ни држава није у бољој, па ћемо морати да направимо неки компромис, какав – видећемо наредних дана. Очекујемо јединствен став универзитета и препоруке које ћемо поштовати и придржавати их се”, каже Митровић.

У међувремену, студенти Машинског факултета који имају проблема са плаћењем школарине могу да пошааљу захтев за олакшице, а на располагању им је и плаћање у више рата.

Колико кошта студирање

Школарина на факултетима Универзитета у Београду у просеку износи око 100.000 динара. На Еконосмком факултету једна година студија кошта 120.000 динара, а на правном 99.000 динара. На Електротехничком факултету цена школарине је 108.000 динара. За Факултет организационих наука (ФОН) треба издвојити 138.000 динара. На Факултет политичких наука за студије треба издвојити 99.000 динара. Филолошки факултет школарину наплаћује 119.000 динара, а Медицински 121.600 динара. Наксупља је Архитектура са ценом од 240.000, а најјефтинији је Рударско-геолошки на којем школарина кошта око 57.000 динара.

Студенти не одустају

У међувремену, студенти најављују протест и истичу да је цена школарина постала социјално питање. Тврде да у време пандемије студенти нису добили све услуге које су школарином превишене, као и да еконсомака ситуација изазавана короном треба да буде узета у обзир.

 “Финансирање високошколских установа у Србији делује као Пандорина кутија. Желимо да знамо који су редовни трошкови факултета”, рекао је за наш портал Никола Арсенић, студент Правног факултета и представник Иницијативе “Крени-покрени”, која је и започела причу о смањењу школарина.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер