Нова.рс: Београдски сајам дефинитивно ће морати да се исели због проширења „Београда на води“. Закупци локала већ су почели да добијају обавештења о томе да се „полако спремају за исељење“

Београдски сајам дефинитивно ће морати да се исели, да би се проширио Београд на води. Како сазнаје портал Нова.рс закупци локала у склопу сајамских хала већ су почели да добијају усмена обавештења о томе да се полако спремају за исељење, а осим тога, уговор са Сајмом о закупу простора сада је могуће продужити само на период од шест месеци, што раније није био случај.

„Полако се спремајте, ускоро ће селидба“, речено је закупцима.

Како је за Нова.рс  потврдило више закупаца, који су инсистирали да остану анонимни, осим што су им усмено упућана обавештења о исељењу, није им дозвољено ни да реновирају локале, иако су неки од њих то и хтели.

Портал Нова.рс раније је објавио да се са добро познате локације у Булевару војводе Мишића Сајам, по свему судећи, сели у Сурчин, тик поред новог Националног стадиона.

У средишту најава о рушењу и премештању Сајма налази се пројекат „ЕXПО 2027“.

У комплексу Националног стадиона у Сурчину у плану је изградња читавог низа сајамских хала, павиљона, смештајних и комерцијалних објеката.

Никола Јовановић из Центра за локалну самоуправу каже да према сазнањима ЦЛС-а, у наредним недељама Влада ће објавити приватизацију компаније „Београдски сајам доо“, у којој је држава Србија тренутно једини власник, а вероватни купац ће бити „Београд на води доо“, у коме држава има 32 одсто власништва.

Према речима Јовановића, намера и последица оваквог чина јесте омогућавање даље станоградње у градском језгру уз Саву, на простору где се данас налази 14 сајамских објеката.

„Новим Генералним урбанистичким планом за Београд, који такође треба да буде усвојен ове године, предвиђа се измештање сајамских активности у комплекс око будућег Националног стадиона, између Новог Београда и Сурчина, код петље „Остружница“ на аутопуту“, каже Јовановић.

Додаје да иако има смисла да се павиљонски део Сајма измести на локацију где је већа укупна површина, као и већи број паркинг места, овакав развој ситуације је проблематичан из најмање три разлога.

„Први, није било јавне дебате о томе где је најсврсисходније имати сајамски простор у Београду, нити економске студије да ли је исплативије то организовати у градском језгру, или изван њега уз аутопут и обилазницу“, каже Јовановић.

Додаје да када је реч о другом разлогу, ради се о томе да се „приватизација“ Сајма планира истовремено са најавом укидања обавезе конверзије за купце компанија кроз поступак приватизације, па се поставља питање да ли ће будући купац „Београдског сајма доо“ бити ослобођен уплате у буџет надокнаде за конверзију земљишта.

„И треће, Хала 1 Београдског сајма је ремек дело модерног градитељства, аутора Бранка Жежеља, као највећа купола на свету направљена од преднапрегнутог бетона. Она је трајно заштићена као споменик културе и није дозвољено да јој се мења намена. Да ли ће будући купац ударити и на њу? Ова бојазан није без основа, имају у виду све што се дешава у Београду у последњих десетак година“, упозорава Јовановић.

Хала 1 непокретно културно добро

Хала 1 Београдског сајма је грађена у периоду 1954. и 1957. године и због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.

Један од куриозитета Сајма осим тога да је један од три светска сајма који се налази на реци.

Београд на води се Шири, Сајам мора да нестане 

Бранислав Димитријевић, координатор групе за културу испред Не давимо Београд, каже да изостају информације које су важне за грађане.

„Оно што је извесно у начину на који се овим градом руководи је чињеница да ми не можемо као грађани да добијемо било какве релевантне информације о таквим намерама које ће трајно да промене изглед града“, каже за Нова. рс

Додаје и да је најављено измештање Београдског сајма, будући да постоји пројекар „ЕXПО 2027“.

Напомиње да је по среди могуће уклањање вредних објеката и читавих целина које су индентитет овог града. .

„Очигледно постоји намера да се комплетан приобални потез уз реке Саве и Дунав преда новобогаташима – људима који ће то третирати као своју приватну својину. Ради се о проширењу Београда на води у оба правца. Чињеница је и да, како је неко у шали рекао, њима највише смета и Београдска тврђава. Они би најрадије и њу срушили како би повезали цео тај потез некаквог затвореног града за богаташе“, напомиње Димитријевић.

Саговорник Нове каже и да је речено да би сајамска хала 1 била задржана, као заштићени објекат.

„Међутим, начин на који се третирају заштићени објекти, а најновији пример је Генекс кула, где имамо објекат који је заштићен пре неколико дана, сада је отуђен и продат неком човеку који је повезан са организованим криминалом. То нам говори да ко зна шта ће се десити“, каже Димитријевић и додаје да се ради о екстремном насиљу на јавном простору.

Да се Београд на води шири у правцу Сајма, показује и податак из 2019. године када је део паркинга Сајма дат на коришћење грађевинским машинама које су радиле на поменутом пројекту. Ту је и Булевар Вудро Вилсона који спаја Београд на води и Сајам.

Сајам поред Националног стадиона 

За реализацију изложбеног простора у оквиру пројекта „ЕXПО 2023“  дефинисана је грађевинска парцела Е1, површине од око 831.488 м².

Реч је о парцели која се налази одмах до помпезно најављиваног Националног стадиона.

„Цела зона Калемегдана и Београдског сајма ишрафирана је у зону креативне индустрије. Ми из самог плана не сазнајемо шта то значи, ни шта је заправо идеја. Значи ли то измештање Београдског сајма, па рушење инфраструктуре, па настајање нових објеката? То је остало нејасно“, наводи Ива Ћурчић из организације Министарство простора.

Нова.рс покушала је да од Београдског сајма добије више детаља о селидби у Сурчин, али до објављивања овог текста, нисмо добили договор.

(Нова.рс)