петак, 06. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ноам Чомски: Признање палестинске државе у УН биће цунами за Израел
Хроника

Ноам Чомски: Признање палестинске државе у УН биће цунами за Израел

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 14. јул 2011.

Ноам Чомски у тексту за неовисни политички портал Throutout, насловљеном 'У Израелу - опасност од цунамија', анализира најновија збивања око израелско-палестинског сукоба. Позабавио се реакцијама Израела на најављену сједницу Генералне скупштине УН-а у рујну, на којој се очекује признање палестинске државе - што би за Израел могло имати несагледиве посљедице.

Посебно су забринути водећи израелски бизнисмени, који су у свибњу одржали изванредни затворени састанак на којем је магнат, власник холдинг компаније Идан Офер закључио: "Брзо се претварамо у Јужну Африку. Економски удар санкција осјећат ће свака обитељ у Израелу." Састанку је присуствовао и Дан Гиллерман, бивши израелски посланик у УН-у, који је упозорио да ће 'јутро након очекиваног проглашења признања палестинске државе почети болан и драматичан процес јужноафриканизације, што значи да ће Израел постати од свих одбачена држава, подложна међународним санкцијама'.

"На том и сљедећим састанцима олигарси су пожурили владу да покрене иницијативу Арапске лиге и неслужбеног Женевског споразума из 2003. у којем су високопозиционирани палестински и израелски преговарачи разрадили у детаље споразум двију држава - који је већина свијета поздравила, Израел одбацио, а Вашингтон игнорирао. У ожујку је израелски министар обране Ехуд Барак успоредио будућу УН-ову акцију с цунамијем. Страхује се да ће свијет осудити Израел не само због кршења међународног закона, него такођер због наставка провођења његових криминалних дјела у окупираној држави признатој од УН-а. САД и Израел воде интензивне дипломатске кампање да отјерају цунами. Ако не успију, признање палестинске државе је извјесно", наставља Чомски и поткрепљује то примједбом Виктора Катана у American journal of International Law:  "Више од 100 држава већ признаје Палестину. Велика Британија, Француска и остале еуропске нације унаприједиле су палестинско изасланство у 'дипломатске мисије и амбасаде' - статус који је иначе резервиран само за државе."

Чoмски се затим осврнуо на резолуцију америчког Сената изгласану у липњу, којом пријете обустављањем помоћи палестинским властима ако наставе са својом иницијативом у УН-у. Американци и Израелци отворено пријете и самом УН-у; Сусан Рајс, америчка амбасадорица у УН-у, упозорила је да 'нема веће пријетње америчком фундирању УН-а од могућности да земље чланице потичу палестинску државност', а нови израелски амбасадор при УН-у Рон Просор у израелском је тиску најавио да ће УН-ово признање водити насиљу.

Како ће УН по свој прилици признати Палестину у међународно признатим границама, укључујући Голанску висораван, Западну Обалу и Газу, Чомски у наставку појашњава ситуације у тим регијама: "Голанска висораван припојена је Израелу у просинцу 1981, чиме су прекршене одредбе Вијећа сигурности УН-а. Споразуми и актови који подупиру стање на Западној Обали јасно крше међународни закон, потврђен од Међународног суда правде и Вијећа сигурности.

У вељачи 2006. САД и Израел наметнули су опсаду Газе, након што је 'крива страна' - Хамас - побиједио на изборима у Палестини који су оцијењени као слободни и регуларни. Опсада је у липњу 2007. постала још немилосрднија након што је пропао војни удар, подржаван од стране САД-а, да се збаци изабрана влада.

У липњу 2010. опсаду Газе осудио је Међународни комитет Црвеног крижа - који ријетко издаје таква извјешћа - као 'наметнуту колективну казну која јасно крши међународни хуманитарни закон'. Би-Би-Си је извијестио да МКЦК 'даје мрачну слику увјета у Гази, од болница којима недостаје опреме, свакодневних редукција струје, несташице питке воде до тешког стања заточене популације'. Криминална опсада сеже у политику САД-а и Израела још од 1991. када је Газа раздвојена од Западне Обале, чиме се жељело осигурати да евентуална палестинска држава буде унутар непријатељских сила - израелске и јорданске диктатуре. Споразум из Осла који су Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали 1993. прописује одвајање Газе и Западне Обале."

Чомски затим анализира ситуацију око Флотила слободе које се одупиру блокади Газе и настоје доставити хуманитарну помоћ. Посљедњи њихов покушај у свибњу 2010. довео је до напада израелских командоса у међународним водама, у којем је деветеро путника убијено.

'У Израелу је већина људи увјерена да су командоси били недужне жртве, а путници нападачи, што је још један знак самодеструктивне ирационалности која трује друштво', згража se Чомски и наставља:

'И САД и Израел својски се труде блокирати флотилу. Државна тајница Хилари Клинтон уствари је одобрила насиље изјавом да се 'Израелци имају право бранити ако флотиле покушају провоцирати акцију уласком у израелске воде' - односно територијалне воде Газе, као да Газа припада Израелу.'

У цијелој ситуацији тежак је положај Грчке, гдје су бродови флотиле усидрени. Како је Грчка под финанцијском блокадом и више заправо није неовисна земља, морала је пристати да неће дати бродовима да отплове (оним бродовима који још увијек нису саботирани). Барем се, каже Чомски, за разлику од Клинтонове с правом реферирала на 'маритимно подручје Газе'.

Chris Gunness, гласноговорник UNRРWА-е (United Nations Relief and Works Agency), главне агенције за помоћ Гази, ситуацију описује као очајну. Упитан је ли флотила 'провокација', одговорио је: "Да нема хуманитарне кризе, да нема кризе готово сваког аспекта живота у Гази, не би био ни потребе за флотилом: 95 посто воде у Гази није питко, од загађене воде долази 40 посто болести, 45,2 посто радне снаге је незапослено, 80 посто овиси о помоћи, од почетка блокаде утростручио се број сиромашних. Ријешимо се блокаде и неће бити потребе за флотилом."

"Дипломатске иницијативе попут палестинске државне стратегије и ненасилних акција угрожавају оне који мисле да имају монопол на насиље. САД и Израел покушавају одржати необрањиве позиције - окупацију и субверзију претежног и дуготрајног консензуса за дипломатско рјешење ситуације", закључује Чомски који уз коаутора Илана Папеа разматра палестинско питање у својој посљедњој књизи 'Gaza in Chrisis'.

(Национал онлајн)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер