„Њујоркер”: САД почеле тајне разговоре са талибанима

Ти контакти су, како се наводи, још у фази испитивања терена и не могу се сматрати почетком мировних преговора. Лидер талибана Мула Омар није учеснник тих прелиминарних разговора.

Једна од сврха ових разговора, које је иницирала администрација Барака Обаме јесте да се процени које личности међу лидерима талибана би биле спремне да се ангажују у формалним преговорима о миру у Авганистану, и под којим условима, пише „Њујоркер”.

Амерички државни секретар Хилари Клинтон позвала је талибане да положе оружје, прекину везе са Ал Каидом, повинују се уставу своје земље и укључе се у авганистанско друштво.

„Одбијете ли, и даље ћете се суочавати са последицама веза са Ал Каидом као непријатељем међународне заједнице”, поручила је она талибанима.

Специјални изасланик за Авганистан и Пакистан Ричард Холбрук, који је преминуо у децембру, залагао се за директне преговоре с талибанима. Њега је на том месту заменио Марк Гросман, чије именовање је објавила Клинтонова.

Вашингтон је раније истицао да било који преговарачки процес на високом нивоу, у који би били укључени талбани, мора да предводи авганистански председник Хамид Карзаи, али тај приступ досад није донео успеха.

Такви преговори за Американце имају главни циљ да убеде барем неког од значајних лидера талибана да прекине везе са Ал Каидом, напусти бојно поље и учествује у изборима, а да то не покрене реакције антиталибанских група, нити да угрози права мањина или жена.

Иако се историја талибана не може упоредити са Ал Каидом, и они су помагали међународни тероризам, због чега се у Вашингтону расправља и о моралном аспекту таквих разговора.

„У сваком случају, Обамина админстрација је разумно закључила да је статус кво неодржив”, истиче „Њујоркер” у тексту Стива Кола, добитника Пулицерове награде.

Рат је довео до стратешке пат-позиције, посто ни САД ни талибани не могу да своје прокламоване циљеве остваре искључиво оружјем, оцењује лист.