Њујорк тајмс: Психолошка анализа Владимира Путина

Амерички лист "Њујорк тајмс" направио је психолошку анализу личности Владимира Путина. Према наводима Американаца, руска интервенција у Сирији је лако објашњива - у питању је " страх Владимира Путина од немоћне државне власти".

"Тајмс" пише како се тај страх код Путина први пут родио у ноћи 5. децембра 1989. године. Тада је Путин као припадник КГБ-а гледао хиљаде источнонемачких грађана у Дрездену како заузимају седиште Штазија, тајне полиције.

Тада млади официр еуксе тајне службе немоћно је гледао пад Берлинског зида, док је руски утицај у Источној Немачкој већ био на апаратима за преживљавање.

Без обзира на релативно мирно заузимање седишта Штазија, Путин ке демонстранте сматрао опасним и поремећеним, пише њујоршки лист.

“Осећам да сам лично крив за то заузимање зграде”, наводно је Путин рекао свом старом пријатељу Сергеју Ролдугину. Источна Немачка је ускоро нестала, након чега је уследио и крах СССРа-.

"Путин је рекао да Совјетски савез болује од парализе моћи. Та дијагноза била је главни мотиватор консолидације моћи током Путинове политичке каријере. А може и одлично да објасни руску војну интервенцију у Сирији”, анализира "Њујорк тајмс".

Људи жељни промена

"Авет масовних протеста и владавине масе прогоне Путина током читаве његове каријере", пише"Тајмс" и упоређује масовне протесте у Источној Немачкој са онима у Сирији 2011. године, када су се "демократски оријентисани грађани" побунили против Асада.

Наравно, амерички лист не спомиње да је "спонатана револуција" заправо била изазвана милионима из буџета САД.

"Путин овакве протесте сматра незаконитом узурпацијом ауторитета власти. Такве демонстрације противе се Путиновом уверењу да је државна власт изнад свега и свих", пише "Тајмс".

- Политички и друштвени проблеми расли су током дугог временског периода у овој регији и наравно да су људи били жељни промене. Али шта је био крајњи резултат свега тога? - упитао је Путин у обраћању Уједињеним нацијама.

И заиста, имајући у виду оно што је дошло након "демократских револуција", пре свега после пада Хусеина и Гадафија, граничи се са ужасом.

Ипак. "Тајмс" у својој анализи није много марио спомињао неке од катастрофалних потеза владе САД која је разорила неколико десетина режима широм света, већ се концентрисао искључиво на Путинов психолошки профил.

"Распад Совјетског савеза и хаос који је уследио после тога, код Путина је развио лоше мишљење о неограниченој демократији, али и о карактеру његових суграђана. Протести који су убрзали распад Совјетског савеза оставили су га равнодушним, али Јељцинов одговор на уставну кризу 1993. године створио је у њему неку врсту дивљења према тадашњем председнику. Наиме, Јељцин је позвао војску да му помогне у решавању кризе, која је гранатирала чак и зграду руског парламента. Овакав чврст став допао се Путину", пише "Њујорк тајмс"

Деценија припитог Јељцина

"Поуке које је Путин извукао из деценије Јељцинове неретко припите владавине је да само чврста државна власт може сачувати Русију од економског и политичког хаоса деведестих. Руски народ је заостао, Не може се прилагодити демократији као што је то било у вашим земљама. Треба им времена”, наводно је рекао Путин на састанку страних академика, пише амерички лист.

Америчка подршка обојеним револуцијама у бившим совјетским републикама, Грузији 2002., Украјини 2004. и Киргистану 2005. године, Путину је била доказ да Американци воде политику рушења власти у државама које су некада биле под руским утицајем.

Путин сматра да је грађански рат у Сирији само последњи у низу сукоба који настају након рушења или слабљења централне власти путем америчке агресије. Ако погледамо историју америчких интервенција само у последњих 20 година, то убеђење је сасвим оправдано.

"Протести у Украјини крајем 2013. и почетком 2014. у Путину су изазвали страх да ће страна агресија пре или касније доћи до Кремља. Сваки грађанин има право да изрази мишљење о одлукама које политичари доносе, али то мишљење мора да изрази у оквиру закона.” Овако је Владимир Путин коментарисао украјинске протесте.

Држава је свемоћна

"Бег украјинског председника Виктора Јануковича Путин је искористио за присвајање Крима и подршку оружаном устанку на истоку Украјине. Многи стручњаци и аналитичари покушали су да објасне руску интервенцију у Сирији као одговор на домаћи економски притисак и ниску цену нафте, али и као одвлачење пажње од украјинског сукоба или утврђивање руске позиције на Блиском истоку", пише "Тајмс".

Амерички лист додаје да срж интервенције чини Путинова одбрана принципа да је држава свемоћна и да је треба бранити од хорди демонстраната и побуњеника. То је истовремено порука која се тиче Сирије, али и саме Русије, коју можда најбоље илуструје део Путиновог говора у УН.

- Нације не би требало присиљавати да прихвате неки модел развоја само зато јер га је неко прогласио исправним. Совјетски савез својевремено је покушавао да изведе разне друштвене експерименте, тражио промене у другим државама по идеолошким основама, а то је доста често имало трагичне последице и деградацију услова живљења уместо напретка - рекао је руски председник на Генералној скупштини Уједињених нација.

(Блиц)