Нилс Рагнар Камсваг: Однос према влашкој мањини оптерећује Србију на путу ка ЕУ

Ситуација влашке и румунске мањине у Србији оптерећују Београд и компликују пут ка Европској унији, истакнуто је на скупу "Српско - румунски односи и статус влашке националне мањине у Србији".

У студији, представљеној на скупу, истакнуто је да је питање билатералних односа Србије са суседима изузетно важно у контексту процеса приступања Европској унији, преноси Танјуг.

Учесници скупа "Српско-румунски односи и статус влашке националне мањине у Србији"

Србија и њене надлежне институције морају да инсистирају на спровођењу договора са Румунијом, пре свега у вези с образовањем и информисањем на румунском језику, као и правом на слободу вероисповести, закључак је студије која је представљена на скупу ''Српско - румунски односи и статус влашке националне мањине у Србији''.

Како је наведено, пожељно је да та настојања не буду ''ад хок'' потези, већ део свеобухватног реформског процеса који би имао за резултат стратешки приступ мањинској политици, ради пуне интеграције мањина у друштво у Србији, уз поштовање њиховх права.

Амбасадор Норвешке у Србији Нилс Рагнар Камсваг оценио је да ситуација влашке и румунске мањине носе са собом неке додатне компикације у односу на остале мањине што оптерећује Србију на путу ка Европској унији још од подношења кандидатуре и захтева неке промене у односу према тим мањинама.

''Ово се истраживање бави се многим проблемима влашке мањине као што је образовање, информисање , право на сопствену вероисповест, узима у обзир најновије догађаје и указује на потребу да се мења законодавство у сегментима који се тичу те проблематике'', рекао је Рагнер Камсваг.

Норвешки амбасадор је истакао да је утисак да ће студија дати вредан допринос унапређењу односа и јачању позиција влашке мањине и унапређењу односа Србије и Румуније.

Наводећи да у студији има добрих ствари и препорука, председник Извршног одбора Форума за етничке односе Душан Јањић рекао је да се слаже са оценом да је спољна политика Србије већ више од две деценије бременита изазовима с којима се ретко која земља суочава.

''То је зато што је бременита унутрашњим контраверзама око тога какву ће политику водити и на унутрашњем плану и споља'', рекао је Јанић додајући да димензија унутрашње политике недостаје студији, а она је кључна у преламању влашког питања.

Јањић је оценио и да ништа не помаже друго осим либералног приступа.

''И политика Руминије и политика Србије морају мало да искораче у оно што се зове либерални приступ отвореном друштву'', рекао је Јањић.

Координатор Форума за етничке односе Ненад Ђурђевић подсетио је да је Румунија свој пристанак за доделу статуса кандидата за чланство Србије у ЕУ условила потписивањем Записника са Друге седнице Међувладине мешовите комисије из 2011, којим се Београд обавезао на испуњавање неколико одредби у вези са поштовањем мањинских права грађана из источне Србије који се изјашњвају као Румуни.

Према његовим речима, иако је питање идентитета и посебности влашке заједнице, такође покретано током дијалога и усаглашавања Записника, засада остављено по страни, јасно је да је оно кључ неспоразума између две земље.

''Важно је да обе стране, Србија и Румунија, уздрже од било каквог мешања у питање интетитета и личног изјашњавања Влаха. Мислим да је корисно коришћење услуга високог комесара за националне мањине ОЕБС-а'', рекао је Ђурђевић.

Ђурђевић је истакао и да је препорука студије да се обе стране, а пре свега Србија посвети раду комисије и да оснажи њен капацитет што није само техничко већ и политичко и културно питање.

Скуп "Српско-румунски односи и статус влашке националне мањине у Србији" организовао је Центар за међународне и безбедносне послове.

(РТС)