петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нил Кларк: Косово и мит о либералној интервенцији
Хроника

Нил Кларк: Косово и мит о либералној интервенцији

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. децембар 2010.

НАТО напад на Југославију је био исто толико погрешан колико и рат са Ираком, далеко од Блеровог „доброг" рата

„Сједињене Америчке Државе и Ослободилачка војска Косова стоје иза истих принципа и људских вредности. (...) Ратовање за ОВК је ратовање за људска права и америчке вредности". То је изјавио неоконзервативни амерички сенатор (и тренутни непријатељ Викиликса) Џозеф Либерман још 1999. током врхунца америчке војне интервенције против Милошевићеве Југославије. 

Било би занимљиво чути шта сада сенатор Либерман има да каже поводом извештаја Савета Европе (највећи европски чувар људских права) о његовој омиљеној групи бораца за слободу. Извештај, који цитира ФБИ и друге обавештајне изворе, детаљно приказује примере ужасних кршења људских права за која оптужује ОВК, савезника Запада у рату против Југославије пре 11 година. 

Савет тврди да су цивили - Срби и косовски Албанци противници ОВК, које је ОВК затворила током сукоба '99. убијани у северној Албанији и да су им вађени бубрези који су после продавани на црном тржишту. Идентификује Хашима Тачија, бившег вођу ОВК и косовског премијера, као вођу мафијашке групе која се бавила криминалом, укључујући и трговину хероином, још пре рата 1999. Тај извештај је очита оптужба не само против ОВК већ и против западне политике. Такође открива лаж приче да је НАТО рат против Југославије, према речима Тонија Блера био „борба добра и зла, цивилизације и варварства, демократије и тираније." 


Мапа из извештаја известиоца Савета Европе Дика Мартија на којој су приказана места на Косову и у Албанији где су били заточени Срби и обављане трансплатације органа.

То је била прича коју су „прогутали" многи са либералне левице. Блер 1999. није био сматран за дволичног ратног хушкача у рукама Америке, већ за моралног вођу који заузима став против етничког чишћења. Али да је Запад заиста хтео да реагује морално на Балкану и да заштити људе на Косову, постојала су решења која нису укључивала рат са Србима и опције које нису биле потпомагање ОВК - најнасилније групе у оквиру косовске политике. Могли су да подрже истинске мултилатералне преговоре или да понуде да укину санкције Београду уколико се нађе мирно решење за проблем на Косову. 

Уместо тога, отровно антисрпски став је водио Запад ка све екстремнијим позицијама и ка удруживању са огранизацијом коју је чак и Роберт Гелбард, специјални изасланик председника Клинтона за Косово, описао као „несумњиво терористичку групу". Лист Сандеј тајмс је 2000. објавио да су амерички агенти обучавали ОВК још пре НАТО бомбардовања. Шабан Шала, један од команданата ОВК, је тврдио да се састао са британским и америчким агентима у северној Албанији 1996. Кампања насиља ОВК над службеницима југословенске администрације, српским и косовским цивилима 1998. је довела до ескалације сукоба са владом у Београду, током којег су обе стране чиниле грозоте. Речено нам је да је до избијања рата у марту 1999. против Нато дошло кривицом српске владе, али је Лорд Гилберт, министар одбране Велике Британије признао да су „услови постављени Милошевићу у Рамбујеу (међународној конференцији која је претходила рату) били апсолутно неприхватљиви... било је то потпуно намерно." 

Пратеће седамдесетосмодневно "хуманитарно" бомбардовање Југославије је умногоме појачало етничко чишћење косовских Албанаца од стране југословенских снага. Ове снаге су убиле између 2.000 и 10.000 косовских Албанаца, а између 500 и 1.500 људи је убијено током Нато бомбардовања. 

Али чак и након што је притисак Русије приморао Југославију на повлачење са Косова етничка чишћења и кршења људских права у том региону су се наставила. Процењено је да су током Нато окупације око 200.000 Срба, Рома и других националних мањина са југа Косова и скоро цела спрска популација Приштине били протерани из својих домова. 

Извештај о Косову који је поднела Међународна група за права мањина (Minority Rights Group International) је тврдио да "нигде у Европи не постоји толики ниво страха мањина да ће бити малтретирани или нападнути само због свог порекла". Извештај Хјуман рајтс воча из октобра 2010. тврди да су "Роми и сличне мањинске групе депортоване из западне Европе на Косово изложени дискриминацији и толиком лишавању да то представља кршење људских права". Што се тиче демократског напретка, овонедељни избори на Косову, које је бојкотовала српска мањина, су били увелико навођени као превара, са наводним учешћем од 149% бирача у једној области. 

Далеко од Блеровог "доброг" рата, Нато напад на Југославију је на свој начин исто толико неморалан као и напад на Ирак. Али како је рат са Ираком већ дискредитован, све је важније да присталице "либералног интервенционизма" промовишу идеју да је Косово ипак на неки начин успех. Извештај Савета Европе о злочинима ОВК значајно отежава одржавање таквог гледишта. И ако одигра своју улогу бацања сенке сумње на било које будуће западне "либералне интервенције", треба га топло примити.

The Guardian

(Балканмагазин)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер