петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Николас Вајт: Противречна три стуба српске спољне политике
Хроника

Николас Вајт: Противречна три стуба српске спољне политике

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 19. јануар 2009.

Шеф бриселског бироа Независних дипломата и бивши члан Међународне кризне групе Николас Вајт оценио је да су три стуба спољне политике Србије, уставни поредак, европске интеграције и регионална сарадња, у контрадикцији.

"Први и трећи циљ су противречни, јер ако сте озбиљни у вођењу добросуседске политике и јачању регионалне сарадње, онда морате да разговарате и с владом у Приштини, а то је у супротности с вођењем политике да је Косово део Србије", рекао је Вајт.

Он је за "Данас" истакао "да би његово питање српској влади било: Који је од три стуба ваше политике базиран на илузији"? За Србију, по његовом мишљењу, не би било добро да инсистира на "кипарском приступу, прво зато што нема Грчку која би условила улазак других земаља у ЕУ уласком Србије, као што је Атина урадила за грчки део Кипра".

"Други разлог је што сви у Европској унији непрестано понаваљају да неће увести у ЕУ још један кипарски проблем, односно Србију без решеног питања њеног односа према Косову", рекао је Вајт.

"Ирски пример је много бољи, јер се показао као изводљив и функционалан, будући да су и Ирска и Велика Британија постале чланице ЕУ и у њој су све до данас", додао је он.

"По проглашењу независности Ирске, мало је позната чињеница да је нешто мање од 24 сата и Северна Ирска била део Ирске, али се она практично истог дана вратила у Велику Британију. Устав Ирске је признао оно што се догодило на терену", рекао је Вајт, Ирац по националности.

 "Даблин се понео озбиљно и одговорно, јер није хтео да прихвати одговорност за део територије на којој није могао да спроводи своје законе", оценио је шеф бриселског бироа.

"Дакле, постављају се два питања: Да ли Србија може да спроводи своје законе на Косову и да ли је спремна да преузме међународну одговорност за оно што се на Косову догађа, што би морала ако тврди да је то део њене територије", закључио је Вајт.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер