Nikola Vrzić: Tri priznanja Borisa Tadića

U tri nedavna neuobičajena nastupa iskrenosti, predsednik Srbije Boris Tadić priznao je da je Ratka Mladića, nekadašnjeg ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, Hagu prodao ne bi li od Brisela dobio status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, i da će, za dobijanje tog famoznog statusa kandidata, Srbija morati da učini i mnogo više, da proda i Kosovo za EU kandidaturu. Na to je njegova „prosrpska“ vlast – i to je treće među Tadićevim priznanjima – i više nego spremna...

Od hapšenja (26. maja) i hitre predaje (31. maja) generala Ratka Mladića Haškom tribunalu – što je donedavno proglašavano za „ključni uslov“ nastavka srpskih evrointegracija, ugrađen i u prošlogodišnju odluku Saveta ministara Evropske unije o prihvatanju kandidature Srbije za članstvo u EU – vlasti u Beogradu očekivale su mnogo; dodeljivanje statusa kandidata uzeto je kao sasvim izvesno, ali su apetiti dodatno porasli pa je javnost danima, preko strogo kontrolisanih srpskih medija, zasipana optimističkim prognozama da će status kandidata biti začinjen i daleko konkretnijim potezom Brisela – određivanjem datuma za početak pregovora. Boris Tadić se, čak, toliko poneo velikim uspehom svojih bezbednosnih službi, da je Evropskoj uniji otvoreno bacio rukavicu u lice, priznavši po kojoj je ceni pokušao da joj proda ratnog komandanta vojske bosanskih Srba: „Vreme je da budemo iskreni. Hapšenje Ratka Mladića bila je moralna obaveza Srbije, ali i uslov za evropske integracije. Danas EU možemo pogledati u oči i reći da smo uradili ono što je trebalo. Može li EU to isto da učini?“

Tadiću je brutalno odgovoreno već dan kasnije. Holandski parlament glatko je odbio da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), potpisan još 29. aprila 2008. godine i odmah potom zamrznut. Ratifikacija SSP-a u svih 27 članica EU, inače, nužan je preduslov za nastavak EU integracija kojima beogradske vlasti tako očajnički teže. Uprkos svim upinjanjima zvaničnog Beograda da ispuni uslove koji mu se ispostavljaju, SSP dosad nije ratifikovalo 9 članica Unije.

Holandsko „ne“ propraćeno je birokratskim obrazloženjem da u parlament još nije stigao izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije s tim sudom. Ali veliko je pitanje i šta će biti kada holandski parlamentarci dobiju tužiočev izveštaj, budući da Bramerc pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku, i pored hapšenja Ratka Mladića, nije izrekao traženu ocenu da je Srbija ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom. Štaviše, osim pohvala Beogradu koje nije ni mogao da izbegne, glavni tužilac je naveo nekolicinu novih-starih uslova: od hapšenja Gorana Hadžića „bez daljeg odlaganja“ do hitnog procesuiranja svih koji su pomagali u skrivanju generala Mladića, kao i „pomaganja (srpskoj) javnosti da shvati zašto je Ratko Mladić uhapšen i zašto pravda zahteva da mu bude suđeno“.

Bez ispunjenja svih ovih, u mnogome neuhvatljivih uslova, Srbija će teško dobiti konačnu Bramercovu pozitivnu ocenu. Istovremeno, postaje sve očiglednije da Hag ni približno nije „ključni uslov“ za nastavak srpskih evrointegracija već, pre, zgodan instrument pritiska na Beograd da izvrši sve što Brisel od njega traži a da se istovremeno Srbija uz uverljiv izgovor zadrži na bezbednoj udaljenosti od Unije.

A sve očiglednije postaje i ono što je dosad sakrivano iza „haškog uslova“ – pitanje Kosova kao još jedan „ključni uslov“ za EU. „Što se tiče proširenja Evropske unije, preduslov je da se priznaje teritorijalni integritet susednih država, i to svih susednih država. Mi polazimo od toga da su granice na Balkanu povučene i da je to realnost koju niko ne treba da dovede u pitanje,“ rekao je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Verner Hojer, državni ministar u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke, što su nekoliko dana kasnije u srpskoj prestonici potvrdili i nemački parlamentarci, rekavši da „na kraju razgovora (Beograda i Prištine) moraće da stoji i priznanje. To se podrazumeva. Na kraju pregovora o priključenju (Srbija sa EU) faktičko priznanje Kosova mora biti na stolu, a ako to izostane nemački parlament neće podržati članstvo Srbije u EU.“

Da je takve realnost potpuno svestan, da pitanja južne srpske pokrajine i puta Srbije ka EU zaista jesu bolno povezana, priznao je konačno, po prvi put, i predsednik Srbije Boris Tadić. U zaista iznenađujućem nastupu iskrenosti potvrdio je da je njegova dosadašnja politika, „i Kosovo i EU“, upala u ćorsokak. „Naravno da će posle dovršetka saradnje s Haškim tribunalom postojati neke zemlje ili neke administracije koje će želeti da izvrše pritisak na Srbiju u vezi s Kosovom i Metohijom. (...) Naravno da će postojati zemlje koje će pokušati da iskoriste ovu situaciju i da pokušaju Srbiju da stave u nemoguću situaciju, da bismo dobili status kandidata i datum za pregovore, da učinimo i korak više,“ rekao je Tadić početkom ovog meseca u Briselu.

Dodao je, istine radi, tom prilikom i „mi to nećemo uraditi“, ali je samo nekoliko dana kasnije pokazao koliko zaista vredi to njegovo zaklinjanje. Na sednici Glavnog odbora svoje Demokratske stranke (DS) 12. juna, Kosovu nije posvetio nijednu reč dok je, što se Evropske unije tiče, naročito u svetlu njegovog briselskog priznanja da se EU i srpsko Kosovo međusobno isključuju, bio krajnje rezolutan. I to je treće nenadano Tadićevo priznanje, priznanje da dilema Kosovo ili EU za njega zapravo ne postoji pošto je jasno da on bira Evropsku uniju. Kako prenosi Internet sajt DS-a, „Boris Tadić ocenio je da bi istorijski čin i najviše dostignuće države bilo ukoliko bi početkom 2012. godine počeli pregovori o ulasku Srbiju u EU. Tadić je, na sednici Glavnog odbora DS u Beogradu, rekao da posle hapšenja Ratka Mladića DS i sve državne institucije svu svoju snagu treba da usmere na aktivnosti ka dobijanju datuma početka pregovora o ulasku Srbije u EU. 'Molim vas da svu svoju ličnu energiju unesete u ostvarivanje tog cilja,' poručio je Tadić i napomenuo da će u narednom periodu biti iskušenja i pritisaka na Srbiju.“

Štaviše, na istoj sednici Glavnog odbora DS-a je, na predsednikov predlog, Borislav-Borko Stefanović izabran za generalnog sekretara stranke, zamenivši na toj poziciji čoveka od najvišeg Tadićevog poverenja, šefa njegovog kabineta Mikija Rakića. Borko Stefanović je, podsećanja radi, šef beogradskog tima za pregovore s Prištinom i prvi srpski zvaničnik koji je – u zvaničnoj poseti – ušao u zgradu vlade (nezavisnog) Kosova i seo za sto na kome su, ravnopravno jedna uz drugu, stajale zastavice Srbije i Kosova. Stefanovićevo imenovanje na visoku stranačku funkciju protumačeno je ne kao znak da je Rakić izgubio šefovo poverenje, već kao Tadićeva podrška prvom pregovaraču s kosovskim Albancima. „Stefanovićevim usponom na stranačkoj lestvici Tadić je pokazao da su razgovori sa Prištinom, od kojih zvaničnici EU očekuju rezultate do kraja godine – prioritet,“ ocenila je DS-u bliska beogradska „Politika“.

(Fond strateške kulture, 5.7.2011)